U trudnoći trbušni mišići trpe velike promene. Mišići jezgra ili cora (mišići središnjeg dela tela tj. trupa) utiču na stabilnost i pokrete, a takođe obezbeđuju i intraabdominalni pritisak, tj. pritisak unutar trbušne duplje, značajan za disanje, cirkulaciju i stanje unutrašnjih organa. U trudnoći kako stomak raste, povećava se i lumbalna krivina, što dovodi do povijanja ramena i glave unapred i nadole. Zbog toga se može javiti bol u leđima i ramenom pojasu. Pritisak koji u trbušnoj duplji stvara izmenjen položaj tela prenosi se na dijafragmu i rebra, što uzrokuje promene kvaliteta disanja. Pored toga, prenosi se i na pršljenove i međupršljenski prostor, a preko njih dalje i na mišiće karličnog dna, kukove, kolena i stopala, što izaziva i promene u hodu. U kasnijim mesecima trudnoće skraćuju se i mišići natkolenice i zadnje lože nogu, pa je ugrožena i ravnoteža.
Prilikom rasta stomaka, šire se i trbušni mišići i prilagođavaju novonastalom stanju. Kod izvesnog broja trudnica, mišići koji se nalaze ispod kože stomaka, od grudne kosti do karlice, ne uspevaju da prate rast stomaka. Oni mogu da se razdvoje i tada nastaje stanje poznato u medicini kao dijastaza.
Dijastaza se javlja kod 30% trudnica i porodilja. Najčešće se za tu pojavu saznaje prilikom lekarskog pregleda, ali se može zapaziti i pri ležanju na leđima sa nogama savijenim u kolenima i podignutom glavom. Registruje se u predelu pupka kao mekši, natečeniji deo u kome se mogu utisnuti prsti. Može se javiti i bol duž središnje linije trbuha.
Dijastaza je stanje koje zahteva posebnu pažnju. Vežbanje se i tada može primenjivati, s tim što treba voditi računa da ne dođe do povećanja intraabdominalnog pritiska, jer njegovo povećanje moglo bi prouzrokovati stvaranje razmaka između mišića. Nakon porođaja ustajanje iz kreveta trebalo bi da bude preko boka, pomoću ruku, kako bi se smanjilo opterećenje na prave trbušne mišiće.
Sa sigurnim i dobro odabranim vežbama jačaju se trbušni mišići kora, smanjuje se rizik od nastajanja dijastaze, a ukoliko se i pojavi, jaki mišići sprečiće njeno uvećanje. Vežbe tada treba modifikovati, tj izbegavati sve one u kojima se iz položaja na leđima podižu glava i ramena ili obe noge istovremeno. Dobro bi bilo da jedna noga uvek bude na podu. Nije poželjno ni zauzimati položaje u kojima je stomak okrenut nadole. Dakle, pravilno odabranim vežbama u toku trudnoće sprečavamo opterećenje na trbušne mišiće i sprečavamo stvaranje dijastaze, odnosno, povećanje volumena postojeće.
Kako trudnoća odmiče, fokus sve više treba da bude na mišićima karličnog dna.
Ukoliko trudnica ne spada u rizičnu grupu i vežbanje nije zabranjeno od strane ginekologa, trebalo bi ga uvrstiti u svakodnevne aktivnosti. Jako je bitno da se vežbe sprovode sa kvalifikovanom osobom za rad sa trudnicama i porodiljama.
Postoje određena pravila koje bi bilo poželjno ispoštovati da bi vežbanje bilo ugodno i prijatno:
1. Da se ne jede sat i po, dva pre vežbanja (i svakako ne vežbati na prazan stomak)
2. Uvek imati pored sebe vodu
3. Pre vežbanja isprazniti bešiku
4. Vežbati najviše sat do sat i petnaest minuta (zajedno sa zagrevanjem i istezanjem na kraju časa), a kako trudnoća bude odmicala, smanjiti trajanje vežbanja na 35 do 45 min
5. Prostorija u kojoj se vežba treba da bude čista, provetrena, ni pretopla ni prehladna i, po mogućnosti, osvetljena prirodnim svetlom
6. Vežbati u prikladnoj pamučnoj odeći koja nimalo ne steže
Za Klub zdravih navika: Škola roditeljstva Nadala Lazić
Pročitajte više o vežbanju u trudnoći ovde.
