Trčanje ili brzi hod? Nauka kaže da postoje zone treninga koje treba da poštujemo u zavisnosti od toga šta nam je cilj treninga.
Ove zone određuje naš srčani puls, odnosno napor koji srce ulaže dok vežbamo. Njega možete odrediti precizno uz pomoć pulsimetra, a ne baš tako precizno uz pomoć formula iz tabele iznad.
Početni korak je definisanje maksimalnog srčanog pulsa, koji se dobija formulom: 220 – godine starosti. Npr. ako osoba ima 30 godina, 220 – 30 = 190. Dakle, njen maksimalni dozvoljeni srčani puls je 190. Odavde dalje izvodimo sledeće zone treninga:
1. ZONA (50-60% od max srčanog pulsa) ovaj vid fizičke aktivnosti može da upražnjava svako. On recimo podrazumeva laganu šetnju.
2. ZONA (60-70% od max srčanog pulsa) je pogodna za trošenje viška jer je našem organizmu pri ovakvim naporima potrebna energija pa koristi salo za ovu aktivnost. Ovde spada brži hod.
3. ZONA (70-80% od max srčanog pulsa) je aktivnost pri kojoj naš organizam kao energetsko gorivo upotrebljava glikogen i masti. Glikogeni su inače skladišteni ugljeni hidrati u jetri i mišićima. U ovoj zoni trenirate izdržljivost i ovde spada nešto brže trčanje.
4. ZONA (80-90% od max srčanog pulsa) podrazumeva da telo prestaje da troši masti i kompletno se prebacuje na glikogen. Ovo je zona velikih napora. U mišićima se zbog tih napora nagomilavaju laktati, tj. mlečna kiselina, zbog čega dolazi do zamora. U ovoj zoni trenirate kondiciju.
5. ZONA (90-100% od max srčanog pulsa) je zona u kojoj je srce maksimalno opterećeno pa nije dobro zadržavati se u njoj. Za energiju koristi se isključivo dragoceni glikogen. Ona se koristi za trening sprint trkača na 100 i 200m.
Kojoj zoni vi najčešće pripadate?
Za klub zdravih navika: Janka Budimir – sertifikovani trener, nutricionista i fizioterapeut
Pročitajte Jankine savete kako da pravilno dovedete liniju u red.
