Gorušica je sve češći problem sa kojim se ljudi sreću. Osećaj žarenja i bola u grudima izazvan gorušicom je najčešći simptom. Nije dovoljno popiti tabletu protiv gorušiće, već je veoma važno korigovati ishranu. Bitno je šta jedemo i kako kombinujemo hranu.
Gorušica nastaje zbog gastroezofagealnog refluksa, što znači da se digestivni sokovi, hlorovodonična kiselina i enzim pepsin penju u donje delove jednjaka, gde im nije mesto izazivajući žarenje i bol u grudima.
Hrana, kao što su mleko, kafa, koka kola, pivo, lisnato testo, belo pecivo, mogu dovesti do povećanja kiselosti želudačnih sokova. Agrumi, paradajz i jaki začini mogu doći u dodir sa već oštećenim želucem i mogu dovesti do pogoršanja posojećeg stanja.
Čokolada sadrži kofein, teofilin, teobromin i mast i zbog takvog sastava može izazvati gorušicu. Crni luk ne izaziva gorušicu kod zdravih osoba, već samo kod osoba koje imaju oštećenu sluznicu želuca.
Masna hrana, pržena i pohovana hrana, hamburgeri, mogu da povećaju mogućnost da se gorušica stvori. Hrana sa većom količinom masti dovodi do stvaranja pritiska na donji sfinkter jednjaka dopuštajući prolaz vraćanju kiseline.
Alkohol je glavni neprijatelj gorušici. Ukoliko se alkoholno piće popije posle večere, problemi sa bolom i pečenjem u jednjaku nastaju tokom noći, raste nivo želudačne kiseline i samim tim javlja se bol.
Gorušica – kako je tretirati?
Čajevi od kamilice, đumbira, belog sleza, divlje mirođije, samostalno ili u sinergiji imaju umirujući efekat kod gorušice. Sok od aloe vere umiruje iziritirani želudac, a slatki koren može da obnovi oštećenu sluznicu.
Hlorovodonična kiselina u želucu uništava mikroorganizme koje unosimo putem hrane i na taj način nas štiti od bolesti koje bi mogle da nastanu od hrane koju unosimo, ukoliko je zagađena, ali u većoj količini, ova kiselina pravi veliki problem.
Kako se hranite veoma je važno! Novonastali stil života, korišćenje sve više industrijski prerađene hrane, slatkiša, pekare, brze hrane, dovodi do kišeljenja tela, tj. mogućnosts da se gorušica stvori. Kod gastritisa je veoma važno kombinovati hranu i prednost dati baznoj hrani, da bi se sprečilo kišeljenje tela.
Na primer, meso daje kiselu reakciju, brokoli baznu i pogodno je da se kombinuju, ali brokoli treba da bude u većoj količini. Dužom termičkom obradom, povrće postaje kiselo, tako da je preporuka da se kratkotrajno izlaže povišenoj temperaturi.
Bazne namirnice
– celer svež – rendan
– peršun
– brokoli
– svež mladi spanać
– biljni čajevi (nana, kamilica, zeleni)
– limun, lajm
– beli luksuve smokve* (viskok GI)
– suvo grožđe
– sokovi od povrća (šargarepa najviše)
– groždje bez semenki
– dinja
– lubenica* (visok GI)
– mango
– sušene masline
– stevia – prirodni zasladjivač
– papaja
– umeboši šljive
Umereno bazne namirnice
– artičoke, špargle
– avokado
– šargarepa – rendana
– zelena salata
– rotkva
– plavi patlidžan
– rotkvice
– krastavci
– maslinovo ulje
– laneno ulje
– prokelj
– praziluk
– crni luk
– grašak
– boranija
– pečurke
– svež kupus i kiseli kupus (ali ne i turšija)
– paradajz
– seme susama
– morska so
– soja
– svež zreliji spanać
– pomorandže
– mandarine
– trešnje
– proso
– heljda
– badem
– lešnik
– brazilski orah
– miso
– kesten
– đumbir
– sočivo
– cimet
– ljute papričice
– kari
– kurkuma
– senf
– titikvice
– breskva
– paškanat
– svež kokosov orah
– banana
– kruška
– voćni sokovi
– ribizla
– kupina
– malina
Kisele namirnice
– artičoke, špargle
– beli hleb
– kafa
– peciva od belog brašna
– pivo
– testenina od belog brašna
– veštački zasladjivači (aspartam, sahar.)
– kolači od belog brašna
– alkoholna pića
– čokolada
– gazirana bezalkoholna pića
– sladoled
– brusnice
– junetina
– svinjetina
– jagnjetina
– kikir
– konzervisana tuna i sardina
– parmezan
– pržena hrana
– kuhinjska so
– kvasac
– svi šećeri
– turšija (ne važi za kiseli kupus)
– sir industrijski procesiran za sendvič
– rafinisane žitarice
– coca cola
– beli pirinač
– plodovi mora
– sojino, pirinčano mleko
– crni čaj
– kakao
– zaslađeni voćni sokovi
– musli sa dodatkom šećera
– lekovi
Ukoliko se gorušica javi potrebno je uvesti manje, češće obroke, a da bi se smanjilo stvaranje želudačne kiseline, potrebno je isključiti hranu koja dovodi do bola i pečenja jednjaka, masnu hranu, alkohol, kafu, ljute začine. Poslednji obrok neka bude 3 sata pre odlaska u krevet. Stres takođe može dovesti do stvaranja veće količine hlorovodonične kiseline, savet izbegavajte stresne situacije, zato što one mogu dovesti do velikog bola i pečenja želuca.
Da li znate nešto o grejpfrutu i koja pozitivna svojstva on ima na ljudski organizam?
Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu
