Koliko je organizmu važan vitamin D?

Vitamin D je veoma važan za dobro zdravlje. Njegova uloga u životu ljudi je višestruka. Zapravo vitamin D predstavlja prohormon, koji nastaje u koži dejstvom ultraljubičastih zraka. Kompleksan je vitamin, sastoji se od vitamina D1, D2, D3, D4, D5, ali vitamini D2 i D3 su biloški aktivni. Iz hrane životinjskog porekla nastaje vitamin D3 , a iz biljne hrane nastaje vitamin D2.

Vitamin D ima nekoliko glavnih funkcija:
– Aktivan je u metabolizmu kostiju
– Jača zube
– Jača kosti
– Aktivan je u imunom sistemu
– Štiti od nekih vrsta raka

Sa godinama opada sposobnost organizma da proizvodi vitamin D. Od 65. godine potreba za ovim vitaminom je dvostruko veća. Zbog deficita najčešće i blagi pad kod starih ljudi dovodi do ozbiljnog preloma kostiju. Anoreksične žene između 15 i 19 godina zbog male gustine kostiju sklone su kasnijem prelomu. Kada je vitamin D u nedostatku kod dece, to može izazvati rahitis, ali sada je nastanak te bolesti redak, iz razloga što deca dosta vremena provode na suncu. Takođe nedostatak može dovesti do dijareje, nesanice, nervoze i grčeva u mišićima.

80% vitamina D stvara se uz pomoć sunca u koži. Nije neophodno da se ceo dan provede na suncu da bi se stvorio vitamin D. Deset minuta u prirodi sasvim je dovoljno da se organizam obezbedi sa ovim vitaminom. Studije pokazuju da je vitamin D važan kod sprečavanja osteoporoze. Ukoliko nema dovoljne količine D vitamina, organizam nije u mogućnosti da apsorbuje kalcijum iz hrane. Kada je nivo kalcijuma u krvi nizak, organizam prebacuje u krv kalcijum iz kostiju, kako bi se mišići i nervi obezbedili sa ovim mineralom. Ovakvo premeštanje dovodi do gubitka koštane mase što predstavlja opasnost kod preloma kostiju.

Kod gojaznih osoba, vitamin D je uskladišten u masnom tkivu, što sprečava njegovu iskoristljivost. Prevelika količina vitamina u telu, takodje može dovesti do problema. Može doći do dijareje ili zatvora, glavobolje, gubitka apetita, mučnine i povraćanja, nepravilnog srčanog ritma, takođe velike doze mogu dovesti do poremećaja ravnoteže kalcijuma i fosfora, slabljenja kostiju i nagomilavanja kalcijuma u mekim tkivima.
Vitamin D je prisutan u namirnicama kao što su: riba, riblje ulje, jaja, puter, pečurke, mleko i meso sadrže male količine ovog vitamina.

Riba se hrani planktonom koji živi u površnim slojevima vode i samim tim je izložen velikom dejstvu ultraljubičastih zraka, uz pomoć kojih se stvara vitamin D. Velike ribe se hrane sitnom ribom i na taj način nagomilavaju vitamin D u svojim tkivima, naročito u jetri.
Kako je naša ishrana siromašna ribom, pored sunčanja potrebno je unositi vitamin D putem suplemenata. Da bi se obezbedio dnevni unos vitamina D potrebno je pojesti 28 do 30 komada jaja, popiti 2.44 do 2.93 litara mleka ili pojesti 6.25 do 7.5 kilograma feta sira, zvuči puno i nemoguće, zato par kapi vitamina D dnevno može zadovoljite dnevne potrebe.

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

Ako želite da ojačate imunitet na prirodan način, za savet, kliknite ovde.

vitamin d-vitamin-vitamini-suplementi-zdravlje-saveti-stručni saveti-lekovi-imunitet-klub zdravih navika-iceberg salat centar-dr. gifing-dr gifing

2

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.