Brojna istraživanja su pokazala da sedentarni način života, kao i kalorična ishrana, prepuna šećera i trans masti, pomažu da se razvije šećerna bolest, tj. dijabetes.
“Dijabetes je hronični poremećaj metabolizma koji karakteriše hiperglikemija, odnosno trajno povišen nivo glukoze u krvi. Može biti genetski predodređen, a nastaje zahvaljujući smanjenom biološkom dejstvu hormona insulina. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i proteina u organizmu, a nakon dužeg vremena utiče i na strukturu i funkciju krvnih sudova, nerava i drugih vitalnih organa i organskih sistema.” Izvor: Wikipedia
U Srbiji pola miliona ljudi ima postavljenu dijagnozu dijabetes (šečerna bolest), a procenjuje se da nekoliko stotina hiljada ni ne zna da ima ovu bolest budući da su osnovni simptomi umor, slabost, povećano mokrenje i drugo.
Postoje brojni načini kojima se može sprečiti razvoj ovog oboljenja. Jedan od njih je svakako uticaj na genetičku osetljivost, ali i promena stila života i ishrane, odnosno eliminacija rizičnih faktora. U slučaju dijabetes tipa 2, prvo dolazi do insulinske rezistencije, koja je potpuno reverzibilna ukoliko se na vreme na pravi način pristupi lečenju.
Promena načina ishrane predstavlja jedan od najvažnijih koraka ka umanjenju rizika od ove bolesti, ali i vrlo važnu naviku kako bi oboleli regulisali nivo šećera u krvi. Organizam treba da bude snabdeven optimalnom količinom svih hranljivih materija, ugljenih hidrata, proteina, masti, vitamina, minerala i vode kako bi se izbegla šećerna bolest. Veliki značaj u ishrani dijabetičara imaju složeni ugljeni hidrati, odnosno dijetetska vlakna koje ove namirnice sadrže (žitarice, povrće, mahunarke). One značajno pomažu regulaciju nivoa šećera u krvi, kao i stabilno funkcionisanje u slučaju šećerne bolesti. Namirnice koje su izuzetno značajne u prevenciji, ali i tokom lečenja su sve vrste zelenog lisnatog povrća, semenke i orašasti plodovi. Osim toga, žitarice celog zrna mogu umanjiti rizik od nastanka dijabetesa. Industrijske proizvode, koji su prepuni rafinisanog šećera, ali i napitke pune kofeina, treba maksimalno izbegavati. Gojaznost itekako može uticati na pojavu šećerne bolesti, zbog čega je važno kontrolisati telesnu težinu pravilnom i uravnoteženom ishranom, ali i uvođenjem redovne fizičke aktivnosti. Vežbanjem ćete izgubiti višak kilograma, ali i regulisati nivo šećera u krvi. Mnoge studije su došle do zaključka da kratke, a intenzivne vežbe poboljšavaju funkciju lučenja insulina i imaju pozitivni efekat na insulinsku senzitivnost. Vežbe poboljšavaju cirkulaciju, smanjuju masnoće u krvi i telu, sprečavaju gojaznost, smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, povećavaju snagu i izdržljivost, kontrolišu stres i stvaraju osećaj zadovoljstva. Stres je takođe jedan od faktora da se razvije šećerna bolest. Naime, lučenjem hromona stresa povećava se glukoza u krvi, zbog čega u uslovima dugotrajnog stresa može nastati dijebetes. Vežbe dubokog disanja, joga i meditacija su najbolje tehnike opuštanja, kojima možete umanjiti stres, a time i sprečiti nastanak dijabetesa.
Za klub zdravih navika: Tatjana Popović, Totally Wellness
Ukoliko imate običaj da se prejedete tokom jela, pročitajte naš savet o tome koliko je hrane po obroku dovoljno.
Ja imam 15godina jako sam mrsav i jedem puno slatkise do nedavno sam poceo da smanjujem za 80% zderanjem slatkisa q moje pitanje je da li se smanjuje nivo secera u krvi ako se dobro hranimo i td.
Dragi Nemanja,
naravno da se smanjuje. Naš savet je da se potrudiš da unosiš što manje šećera u organizam i ako žudiš za slatkim, da to budu slatkiši zaslađeni stevijom ili prirodnim, zdravijim zaslađivačem. Takođe, potrebno je da koriguješ ishranu i unosiš veću količinu zdravih masti da bi smanjio osećaj gladi.
Pozdrav,
Tim Iceberg Salat Centra