Svakom odraslom čoveku je veoma dobro poznat bol u leđima i kičmi i gotovo svi smo se makar jednom u toku života susreli sa ovim neprijatnim stanjem. Ovaj nekad tup, a nekad veoma oštar i neprijatan bol najčešće nestaje sam od sebe, a nekad je veoma uporan i dugotrajan. U svakom slučaju može biti naznaka začetka bolesti ili ukazuje na već razvijenu bolest koju je potrebno pratiti i lečiti uz pomoć stručnog osoblja i lekara. Bol u leđima i kičmi je najčešće uzrokovan višesatnim sedenjem, izbegavanjem sportskih aktivnosti i vežbanja. S druge strane može biti posledica povrede usled intenzivnog bavljenja sportom, u poznim godinama zbog pojave osteoporoze i još mnogo toga. Za utvrđivanje jasnog uzroka ovog bola, najvažniju ulogu zauzima primena sofisticiranih dijagnostičkih metoda, kao što su CT skener ili pregled kičme magnetnom rezonancom. Nakon obavljenog radiološkog pregleda Vaš lekar će dobiti jasnu sliku o stanju vaše kičme, svakog njenog dela, mišića oko kičme, utvrditi prisustvo ili otkloniti sumnju na razvitak neke tumorske bolesti i prema tome doneti pravilne odluke o daljoj terapiji i načinu lečenja, a sve sa ciljem kako bi se obolelom pacijentu poboljšao kvalitet svakodnevnog života.
Kada je potrebno potražiti pomoć lekara?
Bol u leđima se može podeliti na tri segmenta:
– Bol u gornjem delu kičme – vratni odnosno cervikalni deo
– Bol u srednjem delu kičme – grudni odnosno torakalni deo
– Bol u donjem delu kičme – slabinski odnosno lumbalni deo
Pacijenti koji prijave bol u vratu, kao i širenje bola u vratnu regiju, jednu ili obe ruke, praćeno trnjenjem, peckanjem, osećajem mravinjanja, biće upućeni na MR cervikalne kičme. Po pojavi dugotrajnih bolova u predelu između lopatica i bola koji se registruje i u predelu između rebara, postoji potreba za preglednom MR torakalne kičme. Bolovi u donjem delu leđa koji se šire preko regije krsta i veoma često se spuštaju niz jednu ili obe noge ukazuju na promene u lumbalnoj regiji, te je potrebno obaviti MR pregled lumbalne kičme.
Ukoliko bol koji trpite, u bilo kom delu kičme, traje već izvestan vremenski period, preko mesec dana, i to istim intenzitetom, onda neminovno morate potražiti stručno mišljenje, preglede i terapiju (ukoliko Vaš lekar proceni da je ista neophodna). Prilikom prvog pregleda i susretanja sa lekarom potrebno je da detaljno opišete vaše stanje i nelagode koje se pojavljuju i kako to utiče na vaše svakodnevno kretanje i završavanje rutinskih obaveza.
Veoma važne indikacije koje su jasni signali poremećaja u predelu kičme su:
– Slabost u mišiću noge i nesigurnost prilikom oslonca na nogu ili koračanja
– Bol kod pacijenata kojima je dijagnostikovana osteoporoza
– Bol kod pacijenata kojima je dijagnostikovano maligno oboljenje (što može ukazivati na metastaze)
– Iznenadna pojava bola nakon pada ili neke druge ozbiljne povrede
– Bol praćen pojavom telesne temperature, naglog bitka težine, kao i bol koji postaje intenzivniji prilikom ležanja može biti signal da je u telu pacijenta prisutna infekcija ili neko maligno oboljenje
– Bol koji je praćen i pojavom bola u nozi, što ukazuje na jedno od najčešćih oboljenja savremenog čoveka – diskus hernija
Diskus hernija
Diskus hernija je oboljenje koje nastaje prilikom promena u samim diskusima, a do pojave ovog oboljenja najčešće dolazi zbog nepravilnog držanja kičmenog stuba, slabih mišića oko kičme i predela stomaka, zbog kontantnog opterećenja kičme (kao što je prekomerna telesna težina, nagli i nepravilni pokreti, često dizanje velikog opterećenja…). Zbog svega navedenog dolazi do takozvanog zamora delova kičme odnosno diskusa koji postaju manje otporni i s godinama im je teže da se oporavljaju nakon oštećenja. Kako bi se utvrdio stepen oštećenja samih diskova neophodno je izvršiti CT ili MR pregled bolnog dela kičme i prema tome utvrditi koji je adekvatan način lečenja ove bolesti koja se sada već uveliko nažalost pojavljuje sve češće kod mlađe populacije. Diskus hernija se u većini slučajeva leči prepisanim vežbama, istezanjima, fizikalnim terapijama uz pratnju stručnog lica, a nešto ređe operacijom.
Kako izgleda pregled kičme magnetnom rezonancom?
Postupak je potpuno bezbolan i neinvazivan i kompletna procedura traje od 30 do 45 minuta. Po smeštanju na MR aparat radiološki tehničar postavlja zavojnicu oko dela kičme koji pacijent snima. Kako bi slika snimka bila što čistija i samim tim pregled u potpunosti uspešan veoma je važno sarađivati i slušati upustva radiološkog tehničara i biti miran u toku snimanja. Po obavljenom pregledu lekar specijalista radiolog opisuje snimke, a pacijent dobija nalaz i mišljenje u pisanoj formi.
Kako sprečiti bol u leđima?
Pronaći „zlatnu sredinu“ u opterećenju kičme prilikom svakodnevnog funkcionisanja i kretanja je zaista jedan od najvažnijih koraka u prevenciji oboljenja kičmenog stuba. Dosadašnja praksa je pokazala da po našu kičmu jednako loše mogu uticati kako konstantno sedenje i fizička neaktivnost, tako i preterivanje sa fizičkim radom i profesionalnim sportovima. Lekari će Vas posavetovati da kičmeni stub najviše trpi u sagnutom položaju i prilikom sedenja, te pokušajte makar ove položaje da izbegavate koliko god je to moguće. Ukoliko Vaš posao zahteva višesatni i svakodnevni boravak u opterećujućim položajima pravite češće pauze, istegnite se, prošetajte, relaksirajte svoje telo, te onda nastavite sa radom. Umereno se bavite sportom i fizičkim aktivnostima, ukoliko je potrebno potražite stručnu pomoć trenera koji će Vas usmeriti kako da pravilno radite vežbe koje su u tom slučaju prava blagodet za Vaše telo i veoma dobra prevencija.
Za Klub Zdravih Navika: Dr Vladimir Ćurčić (radiolog), Eurodijagnostika (dijagnostički centar)
Ostale korisne savete možete pronaći ovde.
