Alergija na jagode i ostalo bobičasto voće, pogađaju u prvom redu osobe sa genetskom predispozicijom i one sa preosetljivim imunološkim sistemom. Ako majka ili otac pate od alergija na jagode i slično voće, postoji čak 60% verovatnoće da će i dete imati isti problem. Taj procenat se smanjuje na 30 – 40 %, ako je samo jedan od roditelja alergičan.
Kad odojčetu prvi put date jagode, maline ili drugo slično voće, mogu se javiti kratkotrajne, prolazne alergijske pojave, kao osip na koži ili proliv. Jagodičasto voće tada treba privremeno ukinuti, ali ako se pri ponovnom davanju znaci alergije ponove, treba ga na duže vreme, ili trajno ukinuti. Ukoliko se alergije ne pojave, opasnosti nema.
U normalnim uslovima, želudačni sokovi, enzimi jetre i creva i korisna bakterijska flora, sprečavaju sastojke alergene hrane da podstaknu pojačanu reakciju imunološkog sistema. U nastanku nutritivnne alergije kod odraslih, značajnu ulogu „igraju“ i sledeće dijagnoze- smanjeno lučenje sone kiseline želudačnog soka, gastritis, oboljenje žučne kese, pankreatitis, oboljenje tankog creva, bronhijalna astma, hronični alkoholizam…
Svaka alergija na hranu praćena je povećanjem histamina, glavnog uzročnika alergijske reakcije u organizmu. Peršun sprečava lučenje histamina, pa se preporučuje u vidu soka, ili kao dodatak salati od povrća. Najvažnija preporuka za lečenje nutritivnih alergija, kao što je alergija na jagode jeste da se iz ishrane izostavi ono što izaziva bolest.
Osobe koje nisu alergične na bobičasto voće, treba da ga jedu u sezoni, bez dodatka šećera. Ovo voće je nežne strukture, sa specifičnim mirisom, pa svaki dodatak (začinsko bilje, alkohol…) može da ošteti njihov ukus. Veoma je bogato manganom, mineralom koji pospešuje metabolizam, potpomaže stvaranje krvi i utiče na funkciju polnih žlezda – podstiče libido. Sadrže i fosfor, kalcijum, gvožđe, vitamine A, B , C, organske kiseline, fenolna jedinjenja, etarska ulja, flavonoide. Prisutni antocijani ili biljni flavonoidi deluju antikancerogeno, a voću daju lebu boju, od crvene do ljubičaste. Sadrže i prirodnu salicilnu kiselinu i imaju blago antiupalno dejstvo.
Bobičasto voće je jako kvarljivo. Njihova se struktura lako narušava, pa ih treba pažljivo prati i to neposredno pre upotrebe.
Kako vi najčešće jedete jagode – sa šlagom, šećerom, medom ili samostalno bez ičega?
Ako često pazarite salate, pročitajte i o tome koliko je zelena salata zapravo zdrava.
Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu
