Alergija i intolerancija na hranu

Alergija na hranu predstavlja pojačani imunološki odgovor koji se može ispoljiti u vidu trenutne reakcije, sa osipom, upalom usne duplje, otečenim jezikom i asmatičnim napadom. Ukoliko se posle ovakvog napada odrade krvni ili kožni alergijski testovi, oni su najčešće pozitivni. Imunološki sistem senzibilno deluje na određene namirnice (koštunjavo voće, jezgrasto i bobičasto voće, kravlje mleko),  i prepoznaje ih kao vrstu virusa ili bakterije. Nakon ove reakcije dolazi do stvaranja antitela koja se nazivaju imunoglobulini E koja napadaju lažne neprijatelje (antigene), usled čega sledi oslobađanje histamina i drugih hemijskih materija koje izazivaju simptome alergija. Protein iz namirnice (gluten iz žitarica, kazein iz mleka) glavni je uzročnik. Prava alergijska reakcija dokazuje se analizom krvi.

Kod odojčadi, probavni sitem nije dovoljno razvijen, a crevna sluznica je više propustljiva za strane antigene, otuda i veća sklonost ka alergijama.
Ukoliko beba sisa i ukoliko se čvrsta hrana uvede na vreme rizik od alergijske reakcije je manji.

Najčešći alergeni:
– Kravlje mleko
– Јаја
– Кikiriki
– Soja
– Pšenica
– Riba
– Školjke
– Pečurke
– Jagodičasto voće
– Citrusno voće
– Med
– Jezgrasto voće

Kako prepoznati alergijsku reakciju?
– Crvenilo na koži
– Bol u stomaku
– Dijareja
– Suvi kašalj
– Mučnina
– Povraćanje
– Curenje iz nosa

Dojilje treba da izbegavaju namirnice koje mogu dovesti do alergijskih reakcija u prvih par meseci bebinog zivota. Ako majka ima alergiju na određenu namirnicu to svakako neće jesti u trudnoći, ako nema nije potrebno da izbegava alergene, osim ako primeti neku reakciju.

Intolerancija
Nepodnošenje ili preosetljivost na određenu hranu naziva se intolerancija. Za razliku od klasične alergijske reakcije, intolerancija predstavlja skrivenu reakciju, gde promene ne moraju biti primetne istog trenutka prilikom korišćenja određenih namirnica. Laktoza, fruktoza, gluten, ne mogu se razgraditi u crevima zbog nedostatka odgovarajućih enzima, zato ove namirnice dovode do dijareje, grčeva u stomaku i nadutosti, što predstavlja simptome intolerancije. Intolerancija na hranu može dovesti i do promene u ponašanju kod dece, kao i do promena na koži (suva i perutava koža, ekcem).

Namirnice koje najčešće prave smetnje:
– Mleko i mlečni proizvodi
– Laktoza (vrsta mlečnog šećera)
– Žitarice
– Gluten (skrobni lepak, nalazi se u pšenici, raži, ječmu, ovsu..)
– Kvasac
– Južno voće (agrumi)

Deci se od pete godina može uraditi test intolerancije na hranu, čime se proverava da li određena namirnica pravi smetnju.

Aditivi u namirnicama takođe dovode do intolerancije.

Ukoliko dođe do pojave simptoma alergijske reakcije, savet je da se napiše spisak namirnica koje je dete unelo. U slučaju da se posumnja na određenu namirnicu, potrebno je istu isključiti na par dana iz ishrane. Ako se nakon ponovnog uvođenja javi reakcija, neophodno je potražiti savet od pedijatra. Primarna prevencija je veoma bitna, a ona se odnosi na sledeće: ne uvoditi čvrstu hranu do šestog meseca, ukoliko adaptirano mleko zbog sadržaja proteina kravljeg mleka smeta bebi, zameniti takvo mleko specijalnim formulama koje ne sadrže protein kravljeg mleka već njihove hidrolizate. Nove vrste namirnica treba uvoditi lagano, i ukoliko se ne ispolje smetnje, onda uvesti celu namirnicu u ishranu bebe.

Ako beba reaguje u ranom detinjstvu na određenu namirnicu, ne mora da znači da će kasnije biti alergična na istu.

Saradnik Škole roditeljstva Nada Lazić
Marija Stajić diplomirani nutricionista – dijetetičar
Fitoterapeut

 

 

Alergija i intolerancija na hranu

1

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.