Predivan karipski biser, Dominikanska Republika, najrazvijenija je država u svojoj oblasti i zaista parče raja na zemlji. Iza lica danas najveselijeg naroda, uvek spremnog za vatreni ples i osmeh, krije se burna istorija. 360 sunčanih dana godišnje, egzotične plaže belog peska i tirkiznog mora okružene palmama, kišne tropske šume i potpuno odsustvo stresa na ovoj destinaciji je još jedan od dobrih razloga da se uputite ka ovom Kolumbovom otkriću. Tražeći put za Indiju, nije ni slutio da će pronaći ovaj dragulj. Glavni grad Dominikane, Santa Domingo, odigrao je bitnu ulogu tokom naseljavanja Amerike jer je upravo na njega prvo kročio sa svojom flotom i u nadi da je stigao u Indiju, otkrio je sasvim novi svet, čega je ovaj grad i postao centar.
Dominikanska kultura je formirana pod uticajem raznih naroda. Pored Afričke, mnoge tradicije su usvojene iz indijskog plemena Taino, koje je iščezlo a na koje su Dominikanci vrlo ponosni.
Zaplešite u ritmu Merenge, tradicionalnog plesa koji se danas izvodi na karnevalima i ulicama ali setite se da ipak nosi tužnu priču. Zapravo, nastao je kao ples robova koji su njihali kukovima i vukli nogu uz zvukove koji su sami pravili dok su sekli šećernu trsku, vezani lancima tokom ropstva. Još jedan popularan ples ali karakterističan za mnoge zemlje Kariba je Bachata, čija muzika nežno priča o ljubavi dvoje ljudi.
Dominikanska Republika i Haiti čine ostrvo Hispanjola koje je nekada bilo španska kolonija i gde je narod Avarak u potpunosti istrebljen, nakon čega su Španci počeli da dovoze robove na ostrvo. Iako su Španci i Francuzi podelili ostrvo, ono je ujedinjeno u 19. veku zahvaljujući Žan Pjeru a pod vladavinom Pedra Santane se Dominikanska Republika odvojila 1844.
Trujillo doba je jedno od najbrutalnijih razdoblja u Americi a obeležila ga je 31-ogodišnja vladavina Rafaela Trujilla koji je svojim megalomanskim, diktatorskim režimom bio odgovoran za pokušaj istrebljenja Haićana u zloglasnom “masakru nad peršunom”.
Danas u Dominikanskoj Republici, iako je okrenuta uticaju američkog tržišta i kapitalizma, vlada siromaštvo, nepismenost, nezaposlenost, kao i klasna podela u zemlji. Donju klasu čine Mulati i Afrikanci a veliku prednost imaćete ukoliko ste bele puti.
Ukoliko cenite umetnost, Altos De Chavon, grad umetnika, neće vas ostaviti ravnodušnim. Među najpopularnijim atrakcijama je grčki amfiteatar koji broji do pet hiljada ljudi, u čiju je izgradnju investirao Frenk Sinatra i privukao mnoge holivudske zvezde da ovde održe manje koncerte. Brojne umetničke galerije, škole dizajna, zanatske radionice čine ovaj grad dobrom slikarskom pozicijom.
Prvu nacionalnu školu umetnosti u Dominikani je osnovao diktator Trujillo. U fokusu dominikanskog slikarstva su boje i kompozicija te se može voditi kao „primitivizam.
Poznati dominikanski umetnici apstraktnog impresionizma su Ramon Oviedo, José Rincon Mora, I. Leopoldo Navarro.
Istorijski centar, od 5 kvadratnih kilometara, San Domingo, nalazi se pod zaštitom UNESCO-a i je bogat spomenicima kulture.
Živopisna kultura Kariba, mirisi i zvuci Latinske Amerike naročito su izraženi u živahnim ulicama Santa Dominga, urbanom središtu Dominikanske Republike.
Jedna od najstarijih gradskih četvrti u gradu Ciudad Colonial, malena je enklava ispunjena arhitekturom tradicionalnog evropskog stila, uređenim parkovima i ulicama od kaldrme.
Moćna bronzana statua Kristofera Kolumba nalazi se u centru Parkue Colon-a, a obližnja Calle Las Damas je najstariji asfaltirani put u Novom svetu. Ova istorijska mesta, uokvirena neverovatnom arhitekturom, za razliku od bilo kog mesta u Santo Domingu, samo su deo onoga što Zona Colonial čini popularnom destinacijom za putnike koji žele da pobegnu od gradske vreve, kao i za one koji žele da dožive glavni grad nacije kakav je nekada bio biti.
Da biste uronili u istorijske elemente grada, posetite Santa Maria La Menor, najstariju katedralu u Americi. izgrađenu između 1512. i 1540. godine. Deo je UNESCO-ve svetske baštine i prva katolička biskupija u Novom svetu, sa elementima barokno – gotskog stila. Zanimljiva činjenica je i da su ostaci Kristofera Kolumba nekada čuvani u katedrali.
Svetionik sovjetskog stila, Colubus, izgrađen je za 500. godišnjicu otkrića Amerike. Zgrada svetionika projektuje snopove svetlosti koji čine krst toliko moćan da se može videti iz susednog Portorika.
Postoji sporna tvrdnja vlasti da se u njoj nalaze ostaci Kristofera Kolumba.
Stari trg Parkue Colon, smešten u centru gradske četvrti Santo Domingo, datira iz kolonijalnih vremena. Na jugu parka možete pronaći prvu katedralu Novog sveta, Primada de America a oko parka su stacionirani Alcazar de Colon, Calle Las Damas, kao i brojni restorani i kafići.
Smešten u kolonijalnoj zoni Santo Dominga, Nacionalni panteon je na prvom mestu bio jezuitska crkva. Zgradu je 1956. obnovio Javier Borroso, španski arhitekta i danas je poslednje počivalište poštovanog naroda Dominikanske Republike – u njemu se nalaze grobnice koje su zaštićene nacionalnom stražom. Među poznatim ljudima sahranjenim u Panteonu su: Gregorio Luperon, koji je bio vođa restauracije Dominikanske Republike nakon španske aneksije, i Eugenio Marija de Hostos, portorikanski prosvetitelj.
Ulica La Atarazana, nalazi se neposredno ispred Alcazar de Colon, Plaza de Espana i veliki je otvoreni javni prostor, pun restorana i neobičih starinskih kuća. Lepi ambijent će zasijati noću, te ulicu vredi posetiti i tada.
Asocijacija Dominikane na all inclusive uslugu i rum ili koktel sa kišobrančićem pokraj savršene plaže tirkiznog mora i puderastog peska, nije slučajna.
U šesnaestom i sedamnaestom veku, rum je bio važna izvozna komponenta na Karibima a proizvodnja pića u Dominikani je započeta u kasnom devetnaestom veku.
Izvor nacionalnog ponosa je i kafa a odbijanje napitka smatra se nepristojnim. Među poznatim izvoznicima je i kakaoa, koji se obrađuje ručno i jedan je od glavnih poljoprivrednih proizvoda u zemlji.
Dominikanska Republika je destinacija za putnike sa različitim očekivanjima, bilo da žele aktivan ili pasivan odmor, svi se mogu pronaći.
Za Lifestyle Kluba Zdravih Navika: Travel Boutique
