Srećna vam Nova Godina i neka bude baš onakva kakvu priželjkujete i kakva vam je potrebna da bi vas učinila srećnim, radosnim i ispunjenim!
Za mene su novogodišnji praznici zaista najradosniji i najviše im se radujem od svih, iako se taj osećaj ushićenja menja sa godinama i poprima neki drugačiji oblik. Recimo da je od nekadašnje euforije i uzbuđenosti prerastao u “jedva čekam praznike da se odmorim kao čovek, gledam filmove i ne idem nigde posebno”
Dugo me je na neki način ratuživalo, što nisam toliko euforična pred praznike i više uključena u prazničnu atmosferu već upravo tada zatrpana poslom, a onda sam shvatila da to ima svoju sjajnu stranu – više se ne opterećujem.
Ne opterećujem se time koje je boje veš baš u toj novogodišnjoj noći, niti šta ću novo obući ili da kuća mora da mi bude prepuna svega i svačega jer prodavnice svakako rade sutradan već, a postoji i dostava. Ne brinem više toliko ni o tome da baš sve mora da mi bude posloženo kad osvane taj 1., kao da će svet propasti ako je ostala neka sitnica nedovršena. Ne zavaravam se više ni time da ću magično sve ono što godinama nisam promenila, promeniti baš tog 1. i ostati tome verna zauvek.
Osvrnula bih se na rečenicu iz serije “Uvod u anatomiju”: “Donosimo sebe u svaki novi početak, pa koliko zapravo drugačije može biti?” Na prvi pogled mi je to delovalo nekako obeshrabrujuće jer sam oduvek bila fan početaka, ponedeljaka, prvih dana u mesecu, a onda shvatila i zašto je to sjajno: u sve novo donosimo deo sebe – možda nekad ostane neki pelcer haosa i zaostalih obaveza ali srećom ostaje i mnogo toga sjajnog u čemu smo u prethodnoj godini bili izvanredni, dali neverovatan doprinos i bili srećni.
Zato sam ove godine tokom prazničnog perioda bila bolja nego ikad, a delim sa vama i kako jer praznici traju i još ima vremena za sve.
Uživala sam u trenutku i radila šta mi se radi – družila se, odmarala, gledala serije, šetala, čitala… bez pritisaka da baš od 1. moram da napravim razne magične promene i odmah prionem na posao.
Umesto toga sam u miru razmislila i osetila šta je to bilo stvarno sjajno, korisno od navika i ponašanja u 2020. i šta želim da prenesem i u 2021. , šta bih zaista volela da uvedem novo i primenim drugačije i šta mi stvarno prija tako da ne želim više da pravim kompromise koji podrazumevaju da se toga odričem.
Negovala sam se iznutra i spolja – knjigama i lepim video materijalima, podcastima, kremicama i sjajnim maskama za lice.
Slobodni dani su kao stvoreni za to. Možete se namazati sa 10 proizvoda, obući najmekšu pidžamu i uživati bez obaveze da izlećete iz kuće odmah ujutru ili se šminkate. Znam da bi bilo prigodno za KLUB ZDRAVIH NAVIKA reći da sam se negovala i salatama i vodom, ali istina je da su oni zapravo bili dodatak uz vino i sve đakonije, jer kao što rekoh – vreme je za odmor i ne možemo odmah magično iskoristiti 1. za sve.
Napravila sam svoj okvirni plan za naredni period jer nas je 2020. naučila da budemo fleksibilni i popisala želje za ovu godinu ali onako iz srca – ne ono što bi trebalo ili bilo očekivano da svako stavi.
Na kraju, opustila sam se toliko i nauživala u samo par dana, kako to možete samo onda kada sebi ne nabijate pritisak, da sam spontano poželela da sednem, napišem ovaj tekst i pripremim ideje za videe jer sam se uželela posla i svoje uobičajene rutine.
To je ono pravo opuštanje koje daje inspiraciju i novu energiju!
Zbog toga, moja sugestija je, da kakav god vi imali odnos prema praznicima i “ Nova godina – nova ja” pristupu, pre nego pomislite da ste sebe izneverili što im se ne radujete dovoljno ili ne ispunite neke odluke kako ste zamislili, imajte na umu da je pred pun gas do željene destinacije, nekad dobro prvo zastati, odmoriti i osetiti kuda zaista treba ići.
To je upravo razlog zbog čega ove godine, više nego ikada, uživam u ovom slowliving konceptu pravog odmora.
Želim vam srećan Božić i divne dane i mesece koji su pred nama!
Za Lifestyle Kluba Zdravih Navika: Tamara Ćosić, Lepa svaki dan.
O novogodišnjoj euforiji – sam skapirala pre oko 2 godine da je ustvari sve do moje razmišljanje… u to sam se uverila ovu godinu kada sam sa drugaricom pričala kako sam se veselila na svaki dan kako se bliži Novu i Božićnih praznika,i da nema veze što je korona – jer sam sve okitila, neće korona da mene spreči :)) pravila sam novogodišnji ukrasi, kupovala i pakovala paketića svima, a ona je bila u fazonu da sve ne valja, da nije njoj do „slavlje“, čak nije ni okitila kuću.. . probala sam par puta da je razubedim da ne misli tako.. ali.. nemoguća misija… tako da… SVE je do nas, da li će biti 1vi ili 21,31 nije bitno, da li je ponedeljak ili sreda.. ako nešto želiš uradi, ne čekaj „pravi trenutak“ jer uvek je pravi trenutak… pozdrav iz Skoplje ✨
Pozdrav za Skoplje a najviše vas i vaš vedar duh! Apsolutno se slažem sa vama oko pitanja neodložnog trenutka. Sve najbolje i srećni praznici!
Hvala. I tebi srećni svi praznici. Slažem se s tvojim razmišljanjem. I ja nemam tu izraženu euforiju. Ja bih sve po mome. Ne znam možda zato što sam devica, možda zato što sam teška ili Ne pristupačan, nesavitljiva. A,, onda shvatim da sam skroz ok i da je sve ok ako je meni ok. A ako je još i mojoj mački sve potaman i ako nije ljuta na mene onda je sve u savršenom redu. Zar, ne?
Draga Nensy, svi smo različiti i ponosno treba da se izdvajamo tom različitošću. Sve najbolje i srećni praznici!