Kada je potrebno uraditi pregled kukova magnetnom rezonancom?
Postoje brojni uzročnici zbog kojih dolazi do oštećenja kukova koji se uglavnom vezuju za nešto stariju populaciju, ali pojedini ne zaobilaze ni mlade pacijente. Upala, pojava otoka, slabost mišića i poteškoće prilikom obavljanja nekih od najosnovnijih svakodnevnih aktivnosti kao što su hodanje ili ustajanje iz stolice su neminovno okidači za potragu pomoći lekara.
Neke od najčešćih indikacija koje dovode do bola i ukazuju da je potrebna magnetna rezonanca kukova su:
– Osteoartritis (koji je, u starosti, najčešće rezultat habanja hrskavice koja okružuje zglobove)
– Trauma zgloba – udarac u predelu kuka koji dovodi do naprsnuća ili preloma kuka
– Bol u preponama, naročito prilikom hodanja ili savijanja kuka
– Smanjena pokretljivost kukova
– Skliznuta epifiza kapitene butne kosti (što zapravo predstavlja odvajanje lopte kuka od butne kosti, najčešće kod gojaznih adolescenata)
– Coxa Vara odnosno nesrazmerni tempo rasta butne kosti i lopte kuka kod dece
– Tumori i metastaze kostiju
– Sinovitis ili zapaljenje membrane zgloba kuka
– Degenerativne promene kuka – koksartroza (ugradnja veštačnog kuka)
– Upala sakroiliacnog zgloba – sakroilitis
– Peritrohanterni burzitis

Priprema za pregled kukova magnetnom rezonancom
Kako je pomenutno, aparat magnetna rezonanca prilikom aktivacije koristi magnete, tako da može privući metale. Iz tog razloga je potrebno prijaviti Vašem lekaru ukoliko već imate bilo kakvu vrstu metalnog implanta u telu.
U pojedinim slučajevima, radi jasnije slike, Vaš radiolog može zahtevati i upotrebu posebne kontrastna boje zahvaljujući kojoj se jasnije prikazuju problematična područja. Kontrast se primenjuje kroz infuziju i većina pacijenata nema nikakve reakcije na navedeno. Međutim, ukoliko imate bojazan od bilo kakve reakcije ili ste već upoznati da imate alergije na pojedine lekove potrebno je o istom obavestiti lekara.

Kako izgleda pregled kukova magnetnom rezonancom?
Za snimanje kukova magnetom potrebno je da pacijent legne na pomerajući sto koji se uvlači u sam MR aparat, a kako bi snimak bio što jasniji i precizniji, od pacijenta se očekuje da bude što mirniji tokom snimanja.
Kada se pacijent umiri, tehničar kontroliše kretanje klupe pomoću daljinskog upravljača iz susedne prostorije, a komunikacija sa pacijentom se odvija putem interfona. Aktivirana mašina stvara glasne zvukove, te se pacijentu nude čepovi za uši ili slušalice koje pomažu pri opuštanju i stvaraju prijatniji ambijent.

Rizici prilikom pregleda kukova magnetnom rezonancom
Nuspojave na magnetne talase su veoma retke. Kako do istih ne bi došlo metalni predmeti nisu dozvoljeni u prostoriji gde se aktivira aparat. Magneti koji se koriste za magnetnu rezonancu mogu izazvati probleme sa pejsmejkerom, međutim neki noviji modeli imaju mogućnost i reprogramiranja kako se njihov rad ne bi poremetio tokom pregleda.
Takođe, ukoliko pacijent boluje od klaustrofobije potrebno je obavestiti lekara koji može doneti odluku o upotrebi lekova protiv anksioznosti i sedativa za opuštanje.

Prednosti snimanja kukova magnetnom rezonancom
• Magnetna rezonanca kukova je bezbolna i neagresivna metoda snimanja koja ne škodi organizmu pacijenta.
• Magnetna rezonanca kukova je veoma značajna za dijagnostikovanje različitih zdravstvenih stanja, kao što su povrede ili traume u području kukova.
• Magnetna rezonanca kukova olakšava lekarima proces donošenja odluke o lečenju pacijenata, postavljanju pravilne terapije nadalje, kao i hirurškim zahvatima.
• MRI kukova je preciznija alternativa u odnosu na druge radiološke metode, kao što je rendgen.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Vladimir Ćurčić (radiolog), Eurodijagnostika (dijagnostički centar)

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Magnetna rezonanca kukova appeared first on Klub zdravih navika.

Zašto se obavlja pregled abdomena magnetnom rezonancom?
Uz pomoć snimanja abdomena magnetnom rezonancom Vaš lekar sa preciznošću može da sagleda stanje jetre, žuči i žučnih puteva, pankreasa, slezine bubrega i nadbubrežnih žlezda.

Kada je potrebno uraditi pregled abdomena magnetnom rezonancom?
Magnetna rezonanca abdomena je pregled koji se vrši kada je vašem lekaru potrebno da preciznije sagleda stanje vašeg abdomena, a najčešće indikacije koje upućuju na potrebu za magnetnom rezonancom su:
• Promene na jetri kao što su ciroza, ciste i tumori
• Zapaljenja žučne kese i žučnih puteva
• Upale slezine
• Poremećaji rada pankreasa
• Uvećane nadbubrežne žlezde
• Anomalije na bubrezima
• Tumori pankreasa
• Kamen u žučnim putevima
• Zapaljenje creva (iritabilni kolon)
• Karcinom želudca

Priprema za pregled abdomena magnetnom rezonancom
Kako je pomenuto, magnetna rezonanca koristi magnete i kao takva može privući metale. Zbog toga je važno obavestiti lekara ukoliko pacijent ima bilo koju vrstu metalnog implanta, kao što su: veštački srčani zalisci, ploče, spajalice, stentovi, pejsmejker.
U slučaju da je lekaru potrebna slika debelog creva, on može doneti odluku o neophodnosti korišćenja laksativa ili klistira pre samog pregleda, kao i o promeni ishrane 4 do 6 sati pre pristupanja snimanju.
U određenim situacijama lekar može da zahteva upotrebu posebne boje koja ističe problematična područja, a ona se primenjuje kroz infuziju. Iako su alergijske reakcije na kontrastno sredstvo retke, trebalo bi da obavestite svog lekara o bilo kakvim alergijama s kojima ste upoznati pre nego što pregled otpočne.

Rizici prilikom pregleda abdomena magnetnom rezonancom
Dosadašnja praksa je pokazala da su nuspojave zbog magnetnih i radio talasa izuzetno retke.
Osobe koje imaju problem sa klaustrofobijom i strah od zatvorenog prostora mogu se osećati neprijatno tokom pregleda i zbog toga Vam lekar može prepisati lekove protiv anksioznosti, kao i sedative koji će Vam pomoći da se opustite.

Prednosti snimanja abdomena magnetnom rezonancom
• Magnetna rezonanca abdomena je neinvazivna dijagnostička metoda koja ne škodi ljudskom organizmu.
• Magnetna rezonanca abdomena je od velike pomoći lekarima prilikom donošenja odluke o daljem toku lečenja i eventualnim operacijama.
• Magnetna rezonanca abdomena može, preciznije od drugih načina ispitivanja, otkriti abnormalnosti jetre, žuči i žučnih puteva, pankreasa, slezine, bubrega i nadbubrežnih žlezda.
• Magnetna rezonanca abdomena je jednostavna, a preciznija alternativa UZ, RTG snimanju, angiografiji ili CT skeneru prilikom utvrđivanja problema krvnih sudova.

Jedan od veoma traženih pregleda abdomena je i ultrazvuk abdomena za koji se pacijenti često samostalno odluče, čak i bez konsultacije sa lekarom o neophodnosti ovog pregleda.
UZ abdomena je vrsta pregleda koja može da sagleda stanje već pomenutih organa u abdomenu, ali njegova tehnologija stvaranja slike je potpuno drugačija od magnetne rezonance abdomena, što samim tim za rezultat daje i potpuno drugačiji kvalitet snimka. UZ abdomena, kako sam naziv govori, za vizuelni prikaz koristi frekvencije zvuka koje prolaze kroz snimano tkivo. Takav prikaz na ekranu lekaru dosta govori o stanju abdomena, međutim slika je dosta mutnija i nejasnija u odnosu na onu dobijenu MR mašinom. Ultrazvuk mogu dosta ometati kosti okolnih organa, dok s druge strane MR aparat bez ikakvih poteškoća isčisti kvalitet slike samog tkiva i mekih organa. Ultrazvuk abdomena može biti dobar prvi korak u utvrđivanju stanja zdravlja Vašeg abdominalnog dela tela, ali u prisustvu bilo kakve nejasnoće ili sumnje lekar će Vas dalje uputiti na dosta precizni MR koji trenutno predstavlja vrhunac medicine u sferi radiologije.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Vladimir Ćurčić (radiolog), Eurodijagnostika (dijagnostički centar)

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Magnetna rezonanca abdomena appeared first on Klub zdravih navika.

Kada se vrši magnetna rezonanca glave?
Na pregled glave magnetnom rezonancom će Vas lekar uputiti ukoliko je potrebno da se dijagnostikuje sledeće:
– razne infekcije koje mogu dovesti do anomalija i epilepsije
– krvarenja u mozgu
– tumor mozga
– moždani udar
– zbog sumnje na multiple sklerozu
– zbog poremećaja unutrašnjeg uha i hipofize
– problema sa krvnim sudovima i upalom sinusa
– prilikom povreda glave zbog kojih se kao posledica javljaju iznenadna glavobolja i vrtoglavice.

Priprema za MR glave
• Pacijent koji je potrebno da obavi MR glave je u obavezi da na pregled ponese medicinsku dokumentaciju koja govori o istoriji bolesti, kao i ureu i kreatinin iz krvi.
• Svi metali na telu su kontraindikacija za snimanje i iz tog razloga je neophodno da, pre ulaska u prostoriju za snimanje, pacijent otkloni sav novac, nakit, ukosnice, kartice i slično.
• Savremeni materijali koji se koriste za metalne ugrađene delove u telu pacijenta kao što su platina i titanijum nisu kontraindikacija za ulazak u prostoriju u kojoj se aktivira polje MR aparata.
• Svakodnevne aktivnosti i obaveze pacijent može neometano da obavlja pre pregleda, a isto tako i da nepromenjeno jede, pije i primenjuje prepisanu terapiju.

Rizici prilikom pregleda glave magnetnom rezonancom
Rizici MR pregleda glave su veoma mali i odnose se samo na određene kategorije pacijenata. Magnetno polje aparata je jako, ali potpuno bezazleno po zdravlje i ne ostavlja oštećenja. Ukoliko pacijent ima ugrađene metalne implante ili pejsmejker može doći do poremećaja rada ili kvara istih. Zbog primene kontrastnog sredstva, ukoliko lekar donese odluku da bi aplikacija bila pogodna, važno je pre pregleda istaći ukoliko pacijent boluje od poremećaja rada bubrega, ukoliko je prisutna trudnoća ili alergija na pojedine lekove.

Prednosti snimanja glave magnetnom rezonancom
• Magnetna rezonanca glave je jednostavan, efikasan i neškodljiv način snimanja i za razliku od CT skenera ili rendgena ne koristi zračenje kako bi se stvorio prikaz glave.
• Snimak koji se dobija je zapravo 3D prikaz unutrašnjih delova glave i nastaje kombinacijom slika, te je zbog toga neminovno neprikosnovena dijagnostička metoda koja nepogrešivo prikazuje stanje unutar snimanog organa. Zbog svega navedenog, dosadašnja medicinska praksa je pokazala da je magnetna rezonanca glave značajnije preciznija alternativa RTG pregledu, angiografiji i CT skeneru.
• Po obavljenom snimanju glave magnetnom rezonancom lekar može doneti preciznu odluku o potrebi eventualnih zahvata i operacija i generalno o daljem toku lečenja.

Kako izlgeda MR pregled glave?
– Po ulasku u prostoriju za snimanje i smeštanje na MR aparat radiološki tehničar postavlja zavojnicu oko glave. U toku pregleda pacijent se nalazi unutar aparata koji je u obliku cevi, te je zbog pomenutog važno naglasiti ukoliko je kod pacijenta prisutan strah od zatvorenog prostora, odnosno klaustrofobije.
– Pregled glave magnetnom rezonancom uglavnom traje od 30 do 60 minuta.
– Aktiviran aparat stvara dosta buke, te se pacijentu, radi prijatnijeg pregleda i prigušivanja buke, daju slušalice za uši ili čepovi.
– Radi što čistije slike i samim tim uspešnosti snimka veoma je važno sarađivati sa osobljem i slušati upustva radiološkog tehničara koji prati proces snimanja.
– U zavisnosti od mišljenja lekara, na osnovu stanja mozga i prikupljene lekarske dokumentacije, u nekim slučajevima je potrebno primiti i kontrastno sredstvo, koje se aplikuje venski na ruci, radi što čistijeg prikaza promene i otklanjanja sumnje na razvijanje patološkog procesa.
– Nakon pregleda lekar radiolog očitava i opisuje dobijeni snimak, daje mišljenje, prepisuje adekvatnu terapiju, zahteva eventualne dodatne analize i upućuje u odgovarajuću bolničku ustanovu.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Vladimir Ćurčić (radiolog), Eurodijagnostika (dijagnostički centar)

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Magnetna rezonanca glave appeared first on Klub zdravih navika.

Neugodan osećaj nadutosti može biti rezultat gastrointestinalnih problema, ali može biti uzrokovano i zadržavanjem viška vode u telu.

Postoji mnogo faktora koji mogu da uzrokuju zadržavanje vode, a jedan od najčešćih je preveliki unos soli. Bubrezi regulišu količinu vode koju telo održava ili izlučuje. Ukoliko konzumirate obroke sa visokom količinom natrijuma, bubrezi će zadržavati vodu kako bi razblažili taj visok nivo soli.

Takođe, hormonske promene tokom menstrualnog ciklusa mogu izazvati natečenost. U jednoj kanadskoj studiji, žene su prijavile da je zadržavanje tečnosti doseglo vrhunac prvog dana menstruacije, stoga možete primetiti obrazac nadimanja, koje se dešava u isto vreme svakog meseca.

Izbacivanje viška vode iz organizma je proces koji, bez obzira na uzrok, je prirodno da želite pokrenuti i ubrzati. Pred vama je 6 najboljih načina da to učinite:

1. Pokrenite se
Umerene vežbe mogu da vam razbistre um, te poprave tonus mišića i – kao bonus – stimulišu izbacivanje viška vode iz organizma. Znojenjem se oslobađa voda iz tela, kao i elektroliti poput natrijuma, koji mogu biti uzrok podbulosti.

2. Izbacite prerađene namirnice iz jelovnika
Tri četvrtine unosa soli potiče od prerađene i restoranske hrane, pa ukoliko umesto industrijski prerađenih namirnica jedete hranu u prirodnom obliku, kao što su voće, povrće, mahunarke, žitarice celog zrna, organsko meso, riba, orašasti plodovi i semenke, te pripremate obroke kod kuće, prirodno ćete stimulisati izbacivanje viška vode iz organizma. Osim toga, industrijski prerađene namirnice sadrže i brojne veštačke aditive, koji takođe mogu uticati na zadržavanje vode u telu. S vremena na vreme trebalo bi da sprovedete detoks kako biste očistili i podstakli jetru da izbacuje štetne materije iz organizma, uključujući i višak vode.

3. Jedite hranu bogatu kalijumom
Natrijum i kalijum se međusobno uravnotežuju, pa ukoliko unosite namirnice koje sadrže natrijum, potrudite se da jedete i hranu bogatu kalijumom, kako biste sprečili zadržavanje vode u organizmu. U ishranu uključite kokosovu vodu, brokoli, peršun, batat, bundevu, narandže, suvo voće poput šljiva, te tamnozeleno lisnato povrće.

4. U ishranu dodajte i magnezijum
Magnezijum je još jedan elektrolit, koji pomaže u regulisanju ravnoteže tečnosti u telu. Zeleno lisnato povrće, avokado, bademi i pasulj odlični su izvori ovog minerala.

5. Pijte vodu
Konzumiranje vode pomoći će vam da razblažite nivo natrijuma u telu. Iako se nivoi hidratacije razlikuju, Američki institut za medicinu preporučuje ženama i muškarcima da svaki dan konzumiraju 2,7 i 3,7 litara vode iz hrane i pića.

6. Ograničite unos ugljenih hidrata
Konzumiranje ugljenih hidrata neće direktno uzrokovati zadržavanje vode. Međutim, za svaki gram ugljenih hidrata koji se skladišti u organizmu kao glikogen, telo zadržava oko 3 grama vode. Na taj način telo održava ravnotežu. Ali kada unesete manje ugljenih hidrata ili niži broj kalorija, potrošićete glikogen, a time i vodu.

Na taj način za nekoliko dana (od 5 – 10) možete izgubiti 4 i više kilograma, koji zapravo predstavljaju višak vode. Nakon toga, ukoliko želite da nastavite sa korekcijom težine, očekuje vas da pazite na režim ishrane, ali i da povedete računa o kvalitetu namirnica koje svakodnevno konzumirate. U ovom tekstu pročitajte kako da otpočnete promenu ishrane.

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Popović, Totally Wellness.

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Izbacivanje viška vode iz organizma appeared first on Klub zdravih navika.

Šta je EMNG pregled?
EMNG je jedna od elektrodijagnostičkih procedura u toku koje se periferni nervi stimulišu strujom (električnim impulsom), a potom se ispituju mišići plasiranjem iglene elektrode unutar samog mišića. Kao i bilo koji drugi deo našeg tela, tako i sami mišići ili nervi mogu oboleti. Iz tog razloga je pojava elektromioneurografije od velikog značaja u medicini, jer se, primenom pomenute metode može, mnogo brže i adekvatnije, otkriti oboljenje i pomoći obolelom pacijentu.

Kada se obavlja EMNG pregled?
EMNG pregled je najpravilnije izvršiti u toku treće nedelje od pojave simptoma i poteškoća kod obolelog pacijenta. Važno je napomenuti da je sve prilično individualno od organizma do organizma, ali primećeno je da je kod većine pacijenata potrebno oko 20-ak dana da bi se registrovale promene na nervima i mišićima.

Kada se javiti neurologu i zatražiti EMNG pregled?
Na EMNG pregled se upućuju oni pacijenti kod kojih se sumnja na oštećenje nerava koja konkretnije mogu biti:
– oštećenje nervnih korenova
– spletova i perifernih nerava-radikulopatije
– pleksopatije
– neuropatije i povrede nerava

Na pregled je obavezno javiti se ukoliko kliničkim pregledom utvrdite da su prisutni sniženi ili ugašeni mišićni refleksi ili primetite:
– Bol ili slabost u nekom mišiću
– Atrofiranje mišića
– Gubite osećaj ili su prisutne izmene u intenzitetu prilikom dodira
– Osećate utrnulost, takozvano mravinjanje, laku zamorljivost mišića

EMNG pregled lekaru pruža odgovore na pitanja:
– Da li postoji problem u neuromišićnom sistemu
– Ako postoji, gde je oštećenje tačno nastalo, u mišiću ili u perifernom nervnom sistemu
– Ukoliko se promene odnose na nervni sistem – da li odgovara oštećenju perifernog nerva, korena koji izlazi iz kičmene moždine ili motornog neurona
– Da li je oštećenje lokalno ili obuhvata više mišića i nerava
– Da li je proces akutni odnosno nastao nedavno ili hronični tj. traje već neko duže vreme
– Da li postoje znaci za oporavak mišića ili nerava

Elektromioneurografija se primenjuje isključivo kod bolesnika koji već imaju jasne znake neuro-mišićnih oboljenja i zapravo je dopuna neurološkog pregleda (kojem na zahtev lekara može prethoditi pregled magnetnom rezonancom ili pregled multislajsnim skenerom).

Kako izgleda EMNG pregled? Trajanje EMNG pregleda?
EMNG traje od 30 do 90 minuta i nažalost jeste jedan od relativno neprijatnih pregleda. Može biti bolan, ali je apsolutno izdržljiv, a u celom procesu je najvažnije da postoji dobra komunikacija i saradnja pacijenta sa lekarskim osobljem koje vrši pregled, te se u tom slučaju neprijatnosti svode na minimum. Za obavljanje EMNG pregleda koriste se kompjuterizovani aparati i savremena tehnologija koja se zapravo sastoji od površinskih i iglenih elektroda koje mogu da se primenjuju kod pacijenata svih uzrasta. Osoblje naše klinike se trudi da sam pregled protekne što komfornije za pacijenta obezbeđivanjem prijatne temperature u prostoriji gde se obavlja pregled, konstantnom komunikacijom sa pacijentom u toku pregleda i važno je znati da se ispitivanje uvek može prekinuti u bilo kom trenutku pregleda na zahtev pacijenta.

Da li je potrebna priprema za EMNG pregled?
Pre pregleda je potrebno da pacijent izmeri težinu i visinu, očisti kožu i da veče pre pregleda ne nanosi nikakve kreme i preparate za negu na deo tela koji podleže pregledu. Pacijent može neometano da jede i pije pre pregleda, kao i da konzumira prepisanu terapiju.

Koji su pacijenti kontraidikovani za EMNG pregled?
– Oni kod kojih je prisutan poremećaj koagulacije (za elektromiografiju)
– Ukoliko je loše regulisana antikoagulantna terapija (INR do 3, nije kontraindikovan EMG, INR preko 3, proceniti rizik-korist)
– Antiagregariona terapija kao što je aspirin ili Plavix nije kontraindikacija za EMNG
– Kod pacijenata sa ugrađenim pejsmejkerom ili kardijalnim defibrilatorom je relativna kontraindikacija za elektroneugrafski preged ( u tom slučaju stimulacija se ne vrši direktno iznad pejsmejkera, oprezno se stimuliše u predelu ruku, a ukoliko se obavlja pregled na nogama male su šanse da dođe do poremećaja rada pejsmejkera).
– Ako je kod pacijenta prisutna infekcija kože na delu koji je potrebno ispitati
– Iglene elektrode se ne primenjuju kod pacijenata koji imaju sniženi broj trombocita i u tom slučaju je potrebno konsultovati lekara.

Tumačenje EMNG nalaza
Rezultati dobijeni EMNG analizom su zapravo nalaz koji neurologu govori o tačnom mestu, rasprostranjenosti i stepenu oštećenja nerava i mišića. Spektar dijagnoza koje mogu proizaći iz EMNG pregleda je zaista velik, a u praksi neke od najčešćih su kompresivne neuropatije kao što je sindrom karpalnog tunela, sindrom Guyonovog kanala, sindrom kubitalnog tunela, radikulopatije, polineuropatije i mnoge druge. Na osnovu dobijenog nalaza vaš lekar će preduzeti pravilne korake u daljem lečenju i prema vašem individualnom stanju odlučiti da li su potrebne eventualne dodatne analize.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Vladimir Ćurčić (radiolog), Eurodijagnostika (dijagnostički centar)

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post EMNG pregled – Elektromioneurografija appeared first on Klub zdravih navika.

U svetu medicine razlikuju se dve vrste mamografije:
– skrining mamografija, koja je zapravo procedura snimanja dojki kod zdravih žena, a sa ciljem detektovanja tumorskih promena koji se ne mogu opipati i,
– dijagnostička mamografija kod žena koje već mogu opipati izvesnu promenu u dojci. Svetska zdravstvena organizacija ženama preporučuje obavljanje skrining mamografije svake dve godine, dok kod dijagnostičke mamografije lekar radiolog određuje ritam pregleda.

Kada se radi mamografski pregled?
Prvi mamografski pregled dojki je takozvana bazična mamografija i preporučuje se da je žena obavi između 40 i 45 godine života, a zatim da nastavi sa redovnim mamografskim pregledima u razmaku od dve godine. Preporuka lekara je da se pre mamografskog pregleda uradi klinički pregled dojki od strane edukovanog lekara. Nakon mamografskog pregleda, ukoliko se ukaže potreba, lekar će zatražiti dopunsko snimanje, ili preporučiti i ultrazvučni pregled. Reaktivnost mamografskog pregleda zavisi od nekoliko faktora: gustine tkiva, konstitucije pacijentkinje, broja porođaja i dužine dojenja nakon porođaja, menopauze i slično.
Mamografski pregled obavezno treba uraditi ukoliko tokom samopregleda osećate čvorić u dojci, ako primetite promenu tvrdoće dojki ili dela dojke, ako su vam uvećane žlezde ispod pazušne jame ili ukoliko postoji nasledni faktor.

Kako se radi mamografski pregled?
Ova vrsta pregleda obavlja se na aparatu koji funkcioniše upotrebom X zraka veoma male energije i doze zračenja. Važno je znati da i ta mala doza zračenja se primenjuje samo na snimano tkivo, dok su ostali okolni organi u potpunosti zaštićeni.

Kako izgleda procedura tokom mamografskog pregleda?
Tokom mamografskog pregleda pacijentkinja boravi u aparatu dok radiološki tehničar posmatra tok snimanja iz susedne prostorije sa kojim pacijent sve vreme može da komunicira i eventualno prekine pregled na svoj zahtev ukoliko za tim oseti potrebu. Tokom pregleda snimana dojka se postavlja između dve ploče, a zatim se pažljivom kompresijom stvaraju snimci koji jasno pokazuju šta se dešava unutar dojki. Kompresija traje veoma kratko i potpuno je bezbolna za pacijentkinju, eventualno može osetiti samo blagu neprijatnost ili nelagodnost. Pre samog pregleda žena kojoj se obavlja snimanje će biti zamoljena da ukloni sve metalne predmete sa gornjeg dela tela kao što su minđuše i ostali nakit, ukosnice i slično. Pregled se obavlja bez garderobe na gornjem delu tela, kao i bez brushaltera.

Značaj samopregleda – svest žene o zdravlju dojki
Za većinu žena uobičajeno je da primete promene na svojim dojkama tokom mesečnog ciklusa – ali svaka žena zna što je normalno za njeno telo. Samopregled dojki u redovnim vremenskim razmacima je od izuzetnog značaja. Ako imate redovne mesečne cikluse poželjno je da samopregled dojki obavljate 7 do 10 dana od dobijanja menstruacije, a ako nemate ciklus onda izaberite jedan datum u mesecu, te se samopregled nadalje obavljajte svakog meseca na taj odredjeni datum.
Samopregled je zapravo posmatranje dojki ispred ogledala u toku kog je najbolje koristiti jagodice prstiju u stojećem i ležećem položaju, kao i prilikom tuširanja.

Pregled pred ogledalom
Opuštenih ruku, dok ste ispred ogledala, detaljno pogledajte svaku dojku. Zatim podignite ruke iznad glave i pogledajte ponovno. Postavite ruke na bokove i stegnite grudne mišiće. Pogledajte sa strane i u donji deo; nagnite se prema napred i pogledajte oblik, istovremeno u ogledalu tragajte za asimetričnim promenama na dojkama u smislu ispupčenja, ulegnuća, uvlačenja kože ili bradavice. Lakša asimetrija u veličini dojki nije značajna, jer je prisutna kod najvećeg broja žena.

Pregled u ležećem položaju
Kako biste najbolje pregledali jednu stranu, desnu dojku, legnite i postavite jastuk ispod lopatice i podignite desnu ruku iznad glave. To omogućava da se dojka rasprostre po svojoj najvećoj površini i preko grudnog koša, pa je tako najtanja i najlakša za pregled. Ponoviti pregled i na suprotnoj dojci.

Pregled pod tušem
Tokom tuširanja, uz podignutu jednu ruku iznad glave kružnim pokretima prstiju sistematski opipati sve delove dojke. Prilikom opipavanja obratiti posebnu pažnju na postojanje zadebljanja, čvorića, tumora i slično.
Ukoliko je prisutna bilo kakva sumnja i potrebna vam je stručna konsultacija nakon samopregleda obratite se našim lekarima koji će vas uputiti u dalje pravilne korake i adekvatne preglede.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Vladimir Ćurčić (radiolog), Eurodijagnostika (dijagnostički centar)

Više o značaju magnetne rezonance možete pročitati ovde.

The post Mamografski pregled – dijagnostika i preventiva appeared first on Klub zdravih navika.

Postcovid sindrom – simptomi
Starije osobe i ljudi sa ozbiljnim zdravstvenim stanjima su skloniji dugotrajnim simptomima Covid-a, pa čak i mladi, generalno zdravi ljudi mogu se nedeljama ili mesecima osećati loše nakon infekcije.

Uobičajeni simptomi koji se zadržavaju tokom vremena uključuju:
• Umor
• Kratak dah, otežano disanje, kašalj
• Bol u zglobovima, mišićima i grudima
• Probleme sa pamćenjem, koncentracijom ili spavanjem
• Glavobolja
• Ubrzan rad srca ili tzv. “udaranje u grudima”
• Gubitak čula mirisa i/ ili ukusa
• Depresija ili anksioznost
• Groznica
• Vrtoglavica, naročito tokom stajanja
• Pogoršane simptomi nakon fizičkih ili mentalnih aktivnosti
• Malaksalost nakon napora – “Post-exertional malaise (PEM)”

Navedeni simptomi nikako nisu za zanemarivanje, jer mogu dovesti ne samo do otežanog funkcionisanja prilikom obavljanja svakodnevnih obaveza, već mogu ostaviti i trajne posledice po zdravlje.

Mnogi dugoročni Covid-19 efekti još uvek nisu poznati
Još uvek je nepoznato kako će Covid-19 vremenom uticati na zdravlje ljudi i zato je preporuka svim lekarima da pažljivo nadgledaju pacijente koji su imali Covid-19.

Iako se na virus gleda kao na bolest koja prvenstveno pogađa pluća, isti može oštetiti i mnoge druge organe kao što su:

Srce: Testovi snimanja, izvršenih mesecima nakon oporavka od Covid-19 prikazali su trajno oštećenje srčanog mišica, čak i kod ljudi koji su imali samo blage simptome. U budućnosti to može povećati rizik od srčane insuficijencije ili drugih srčanih komplikacija.

Pluća: Tip upale pluća često povezan sa virusom Covid-19 može dugotrajno oštetiti male vazdušne vrećice (alveole) u plućima. Nastalo ožiljno tkivo može dovesti do dugoročnih problema sa disanjem.

Mozak: Čak i kod mladih ljudi, Covid-19 može izazvati ozbiljna neurološka oboljenja, uključujući i moždani udar.

Krvni ugrušci i problemi sa krvnim sudovima: Covid-19 može povećati verovatnoću zgrušavanja krvi i stvaranja ugrušaka. Iako veliki ugrušci mogu izazvati srčani i moždani udar, veruje se da veći deo oštećenja srca izazvanog zbog Covid-19 potiče od vrlo malih ugrušaka koji blokiraju sitne krvne sudove (kapilare) u srčanom mišiću. Ostali delovi tela zahvaćeni krvnim ugrušcima uključuju pluća, noge, jetru i bubrege. Covid-19 takođe može oslabiti krvne sudove, što doprinosi potencijalno dugotrajnim problemima sa jetrom i bubrezima.

Problemi sa raspoloženjem i umorom: Pacijenti koji imaju izuzetno ozbiljne simptome Covid-19 često moraju da se leče u bolničkoj jedinici intenzivne nege, i/ili uz pomoć respiratora. Samo preživljavanje ovog iskustva može učiniti da osoba razvije sindrom posttraumatskog stresa, depresiju i anksioznost.

Multisistemski inflamatorni sindrom (MIS) i autoimuna oboljenja: Širok spektar zdravstvenih efekata može potrajati i nakon što se akutna bolest reši (npr. plućna fibroza, miokarditis). Multiorganski efekti Covid-19 zabeleženi su u većini, ako ne i svim telesnim sistemima, uključujući kardio-vaskularni, plućni, bubrežni, a moguće su i dermatološke, neurološke i psihijatrijske posledice.

Naučnici trenutno ispituju i dugoročne efekte koji su primećeni kod srodnih virusa, npr. SARS. Pokazalo se da su pacijenti koji su se oporavili od SARS-a nastavili da razvijaju sindrom hroničnog umora, koji se pogoršava fizičkom ili mentalnom aktivnošću, ali se ne poboljšava tokom odmora, a isto može važiti i za osobe koje su imale Covid-19.

Kako reagovati nakon preležanog Covid-a ili ukoliko imate postcovid sindrom?
Svi stručnjaci su saglasni da glavnu ulogu u otkrivanju ili praćenju Covid infekcije ima radiološka dijagnostika – rendgen ili snimanje CT skenerom. Izuzetno je važno da, ukoliko sumnjate na infekciju, ili ste preležali Covid, po nalogu Vašeg lekara, izvršite snimanje pluća rendgenom ili multislajsnim CT skenerom kako biste sa sigurnošću utvrdili da li je upala prisutna. Zbog važnosti ovog pregleda osoblje klinike Eurodijagnostika apeluje na sve pacijente da se i nakon preležanog virusa konsultuju sa svojim lekarom i ukoliko Vas medicinsko osoblje uputi na dalje analize izvršite preglede u okviru postcovid sindrom – paketa, koji obuhvata pregled pulmologa, snimanje pluća rendgenom ili dijagnostiku CT skenerom.

Za Klub Zdravih navika: Dr. Vladimir Ćurčić (radiolog), Eurodijagnostika (dijagnostički centar)

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Postcovid sindrom appeared first on Klub zdravih navika.

Hrana koja utiče na jačanje i oporavak organizma uključuje povrće i voće različitih boja, bogato brojnim antioksidansima. Naime, fitohemikalije iz biljaka apsorbuju sunčevu svetlost pružajući im živopisne nijanse i sočne ukuse. Unošenjem takve hrane u telo, mi zapravo unosimo energiju.

Proleće je pravo vreme da pritisnete dugme za resetovanje. Da biste poboljšali zdravlje jetre, u dnevni jelovnik uključite 1-2 porcije svežeg povrća ili voća (posebno citrusa) raznolikih boja.

1. Špargla
Ovo povrće sadrži glutation, snažan antioksidans, poznat po svojoj ulozi u podržavanju prirodnog procesa detoksikacije organizma, koji se sprovodi u jetri.

Špargle se lako kuvaju, te ih možete dodati omletu za doručak. Na taj način ćete započeti dan zelenim povrćem, a ima li šta bolje od toga?

2. Avokado
Osim špargle i avokado je bogat glutationom. Dakle, ovaj antioksidans pospešuje rad jetre i pomaže joj u otklanjanju štetnih materija iz organizma.

Možete ga dodati u smuti kako biste napravili zdrav, ukusan, kremasti napitak, ili od njega napraviti namaz.

3. Limun
Osim soka od limuna i ulja koja se nalaze u njegovoj kori, limunoidi, podržavaju zdravu probavu. Limun je takođe bogat vitaminom C, koji podstiče imunološki sistem da se bori sa slobodnim radikalima.

Iscedite ga u vodu ili napravite preliv za salatu od limunovog soka. Predlažemo da pomešate tahini pastu i limunov sok, koji u kombinaciji odlično idu uz kelj, brokoli ili ribu.

4. Orasi
Orasi sadrže veliku količinu alfa-linoleinske kiseline, vrste omega 3 masti, koja ne samo da pospešuje moždane funkcije, već takođe podržava detoksikaciju u telu.

Ove orašaste plodove možete dodati salatama, a odlični su i kao užina.

5. Beli luk
Beli luk aktivira enzime jetre, pomažući telu da uništi parazite, kandidu, bakterije i viruse.

Izblendrajte sveži beli luk, te ga zatim ostavite da odstoji minut ili dva kako bi se aktivirao alicin, enzim koji mu pruža aromu. Potom ga dodajte u jela koja kuvate ili kao dodatak dresingu za salatu.

6. Maslačak
Da, ova trava ima brojna lekovita svojstva. Od korena maslačka možete napraviti fantastičan čaj koji pomaže jetri da oslobodi telo od toksina.

Budući da je čaj pomalo gorak, slobodno mu dodajte kašičicu domaćeg sirovog organskog meda.

7. Cvekla
Nastavite da jedete korenasto povrće i u proleće, naročito cveklu jer je ona odlična za zdravlje jetre a istovremeno je dobra i za kardiovaskularni sistem.

Možete je pržiti, iscediti u sok, izblendirati u smuti ili iseckati u salatu.

8. Zeleni čaj
Mnogi obožavaju da piju ledeni čaj u proleće. Izaberite zeleni čaj jer je bogat katehinima, koji čiste telo i podržavaju zdravlje jetre. Dodajte malo mente za osvežavajući ukus.

Proleće je prirodno vreme tranzicije, pa stoga predstavlja i najbolji momenat za promene u ishrani. Ove namirnice će vam pomoći da organizam pripremite za toplije dane.

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Popović, Totally Wellness.

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Uticaj prolećnih namirnica na zdravlje jetre appeared first on Klub zdravih navika.

Šta je autofagija?
Autofagija ili autofagocitoza predstavlja destruktivni mehanizam koji se prirodno odvija u organizmu, a pokreće se gladovanjem. To dovodi do razgrađuje nepotrebnih ili nefunkcionalnih ćelijskih komponenti. Naime, autofagija je način na koji telo ili regeneriše oštećene ćelije ili podstiče proizvodnju novih ćelija.

Ovaj proces se aktivira gladovanjem. Važno je da ne stavljamo znak jednakosti između termina autofagija i gladovanja (intermitentni post), jer sam u poslednje vreme mnoge poznanike i prijatelje čula da izgovaraju da su “na autogafiji”, što je greška. Ljudi mogu biti u procesu autogafije, ali “na postu” gde praktikuju gladovanje od 16h do nekoliko dana.

Koje su prednosti autofagije?
Glavne prednosti autofagije odnose se na usporavanje starenja ćelija, odnosno organizma. To je način na koji se ćelije podmlađuju. Naime, kada smo pod stresom, prirodni proces autofagije se pojačava, kako bi zaštitio ćelije od propadanja, a time produžio naš životni vek.

U vreme gladovanja autofagija održava telo tako što razgrađuje ćelijski materijal i ponovo ga koristi za potrebne procese.

Na ćelijskom nivou prednosti autofagije uključuju:
– Uklanjanje toksičnih proteina iz ćelija koje utiču na razvoj neurodegenerativnih bolesti, kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest.
– Recikliranje zaostalih proteina.
– Obezbeđivanje energije za ćelije koje se još uvek mogu regenerisati.
– U većem obimu, podstiče proizvodnju zdravih ćelija.

Autofagija i kancer
Autofagija može imati važnu ulogu u sprečavanju ili lečenju raka, ali to nije sasvim dokazano. Budući da prirodni proces autofagije sa godinama slabi, tada se ćelije sporije obnavljaju, što može povećati rizik za razvoja kancera.

Svi oblici kancera, zapravo, nastaju zbog oštećenja nekih ćelija koje postaju kancerogene, a proces autofagije podrazumeva njihovu obnovu i proizvodnju novih, zdravih ćelija. Zato neki istraživači smatraju da autofagija može smanjiti rizik za razvoj kancera. Iako ne postoje naučni dokazi koji bi potkrepili ovu tvrdnju, neke studije ukazuju na to da se mnoge ćelije raka mogu ukloniti autofagijom.

Istraživači veruju da će nove studije dovesti do uvida koji će im pomoći da se fokusiraju na autofagiju kao terapiju za lečenje raka.

Promene u ishrani mogu da pojačaju autofagiju
Post je najefikasniji način da se pokrene autofagija. Ljudi se najčešće opredeljuju za intermitentni tj. periodični post o kom se možete informisati u nastavku.

Intermitentni post (IF) ili ”isprekidani” ili “periodični” post
Sam naziv ukazuje na to da se post odnosi na određeni period dana, u kojem se u potpunosti isključuje konzumiranje bilo koje hrane, dok je unos tečnosti (voda, čaj, kafa bez mleka i šećera) dozvoljen. Postoji nekoliko različitih varijatni intermitentnog posta, koji su popularni u današnje vreme kod nas, a naročito u svetu.

Metoda 16/8 podrazumeva da 16 sati tokom dana ne jedete ništa, a tokom preostalih 8 sati možete pojesti 2-3 obroka.

Dijeta 5:2 ili brza dijeta podrazumeva uobičajenu ishranu tokom 5 dana u nedelji i restriktivnu ishranu (500-600 kalorija dnevno), dva dana u nedelji.

Eat-Stop-Eat uključuje 24 sata post jednom do dva puta nedeljno.

The Warrior Diet ili dijeta ratnika sastoji se u tome da tokom dana jedete samo male količine povrća i voća, a zatim jedan veći obrok uveče.

Još jedan „prirodniji“ povremeni post je jednostavno preskakanje 1 ili 2 obroka kada ne osećate glad ili nemate vremena da jedete.

Pored periodičnog posta, vrlo je važno voditi računa o kvalitetu namirnica koje se unose tokom dana. Ishrana sa visokim udelom masti i malo ugljenih hidrata može da uzrokuje iste metaboličke promene kao post. Umerena keto ishrana omogući će telu da napravi pauzu i da se fokusira na zdravlje i obnovu.

U keto ishrani dobijate oko 75 % dnevnih kalorija iz masti, a 5 do 10 % kalorija iz ugljenih hidrata. Ova promena u količini unosa različitih makronutrijenata uzorkuje da telo promeni svoje metaboličke puteve. Zapravo, ono počinje da koristi masti za gorivo umesto glukoze koju inače dobija iz ugljenih hidrata.

Kao odgovor na ovo ograničenje, vaše telo će početi da proizvodi ketonska tela koja imaju mnoga zaštitna dejstva. Studije sugerišu da telo može da proizvodi ketone odnosno da pokrene proces autofagije gladovanjem.

U oba slučaja (keto ishranom i gladovanjem) unosite malo glukoze, što je povezano sa niskim nivoom insulina i visokim nivoom glukagona. A nivo glukagona je onaj koji pokreće autofagiju.

Kada počinje proces autofagije u telu?
1. Do 12 sati gladovanja ulazi se u metaboličko stanje zvano ketoza. U tom stanju vaše telo počinje razgrađivati i sagorevati masti
2. Do 18 sati gladovanja prelazi se na način sagorevanja masti i stvaranje značajne količine ketona.
3. U okviru 24 sata gladovanja ćelije tela sve više recikliraju stare komponente i razgrađuju pogrešno ugrađene proteine povezane s Alchajmerovom i drugim bolestima. To je proces koji se naziva autofagija.
4. Nakon 48 sati bez unosa kalorija ili sa uz vrlo mali unos kalorija, ugljenih hidrata ili proteina, nivo hormona rasta je i do pet puta viši nego na početku posta.
5. Već nakon 54 sata gladovanja insulin pada na najniži nivo od početka posta i telo postaje sve više osetljivo na insulin.

Da li znate kada se preporučuje uvođenje avokada u ishranu kod beba?

Za klub zdravih navika: Tatjana Popović, health coach,Totally Wellness

The post Šta je autofagija? appeared first on Klub zdravih navika.

Šta je prekomerno znojenje (hiperhidroza)?
Ljudsko telo poseduje oko četiri miliona znojnih žlezda (lat. glandula sudoriferae), koje regulišu termoregulaciju tela, kao i eliminisanje produkata metabolizma. One su raspoređene po čitavom organizmu i pod snažnim su emotivnim, termičkim i nervnim uticajima. Međutim, kod prekomernog znojenja dolazi do aktivacije znojnih žlezda nezavisno od termoregulacije ili emotivnog uticaja.

Postoje 2 vrste hiperhidroze:
– Primarna ili idiopatska hiperhidroza kada prekomerno znojenje nije izazvano nikakvim drugim oboljenjem
– Sekundarna hiperhidroza kada se pojačano znojenje javlja pod uticajem infekcije, neuroloških ili endokrinih bolesti, sistemskih bolesti vezivnog tkiva, malignih bolesti ili povreda kičmenog stuba

Preterano znojenje mogu pogoršati različiti hemijski agensi koje unosimo putem hrane (začinjena hrana, kafa, alkohol…), ali i pojedini lekovi. U oba slučaja prekomerno znojenje obično prestaje nakon prestanka njihovog unošenja u organizam.

Kada je reč o primarnoj hiperhidrozi, ona se javlja u 2 oblika:
– Fokalna hiperhidroza je pojačano znojenje koje zahvata određene delove tela (pazuh, dlanove, tabane, lice…)
– Generalizovane hiperhidroze predstavlja prekomerno znojenje po celom telu

Hiperhidroza je genetski determinisana što znači da je nasledna i ukoliko je ima jedan od roditelja, verovatnoća da će se pojaviti kod deteta je oko 25%.

Kako se leči prekomerno znojenje (hiperhidroza)?
Prekomerno znojenje se javlja kod oko 3% populacije i nije opasno po zdravlje,  osim ukoliko se ne posumnja da ga je izazvalo neko oboljenje. Ako se sumnja da je u pitanju sekundarna hiperhidroza, odnosno da je neko oboljenje uzrok preteranog znojenja potrebno je sprovesti detaljno ispitivanje.

U slučaju da se utvrdi da se radi o primarnoj hiperhidrozi, sprovode se procedure koje dovode do smanjenja količine znojenja. Ima više načina za lečenje preteranog znojenja, a kao efikasan način dokazao se tretman botulin toksinom (Botoksom) koji blokira nerve koji aktiviraju znojne žlezde, te se na taj način sprečava prekomerno lučenje znoja.

Sama procedura je konforna, bezbedna i delotvorna. Nakon pregleda lekara koji utvrđuje poreklo preteranog znojenja, stavlja se lokalni anestetik, nakon čega se čisti polje i ubrizgava Botoks po šemi.

Nakon procedure lečenja hiperhidroze pomoću botoksa, život se normalno nastavlja. Bitno je samo da se tokom prva 24 časa ne koristi dezodorans.

Efekat lečenja traje od 6-8 meseci.

Za Klub zdravih navika: Dr. Tijana Jovanović

Za više informacija i konsultacije kontaktirati: 063 836 74 17

The post Prekomerno znojenje- Hiperhidroza appeared first on Klub zdravih navika.