Uticaj muzike na mentalno, fizičko i emocionalno stanje ljudi poznato je odavno, ali je i naučno dokazano. Mnogi načnici su svoja istraživanja upravo posvetili uticaju muzike na bebe i decu.

Posmatrajući ovu pojavu pevanje uspavanki  i jednostavnih melodija deci, poznato je u svim kulturama i na svim meridijanima. Samim tim možemo reći da je muzika oduvek bila čoveku neopohodna i sastavni deo njegovog svakodnevnog zivota.

Stručnjaci tvrde da je zvuk vazan za prenatalni razvoj i pruža osnovu za kasnije ponašanje i učenje. Muzika bebi moze pomoći u njenom pravilnom psihičkom, emotivnom, duhovnom i intelektualnom razvoju. Roditelji instiktivno koriste muziku da smire, uspavaju, ali i zabave svoje dete, često neznajući da time podstiču i detetov razvoj i unapređuju njegove veštine. Zajednička muzička iskustva dece i njihovih roditelja, kroz pevanje, sviranje ili ples,  doprinose boljem i lepšem odnosu izmedju njih.

U nastavku teksta, etnomuzikolog Mila Đačić daje nekoliko korisnih muzičkih saveta za roditelje i decu.

PEVANJE

Fetus čuje i reaguje na zvuk već od 16.nedelje, što je pre nego što je uvo u potpunosti razvijeno, a aktivno počinje slušati od 24. nedelje. Zato, što pre počnite da pevate svojoj deci. Poznati britanski violinista Yehudi Menuhih tvrdi da svoj muzički talenat upravo duguje svojim roditeljima koji su mu stalno pevali i pre njegovog rođenja.

SVIRANJE

Ukoliko umete da svirate ili ste nekada svirali neki instrument, vreme je da obnovite vaše znanje. Kada god imate priliku svirajte. Ukoliko niste vešti u tome, sačekajte da vaše dete poraste, pa možete zajedno krenuti na časove i učiti da svirate zajedno.

IDITE ZAJEDNO NA KONCERTE

Dečija filharmonija redovno održava koncerte za bebe sa simfonijskom muzikom prilagođenoj deci. Povedite svoje dete i uživajte zajedno.

PLEŠITE ZAJEDNO

Plešite sa svojom bebom, uzmite je u naručje, pustite muziku i plešite zajedno. Kada malo poraste potražite muziku koju vaše dete najviše voli i zajedno osmislite pokrete uz nju.

UPIŠITE DETE NA HOR

Kada dete poraste upišite ga na hor. Neka oseti radost zajedničkog muziciranja. Podstaknite njegove socijalne veštine, neka razvija empatiju i ojača timski duh. Muzika je univerzalni jezik i ona je mnogo više od zvuka. Ona dodiruje srca, inspiriše i pokreće. Zato, uvek, pevajte pesmu laku, dok je beba u vašem stomaku!

Za Klub Zdravih Navika: Dobro jutro mama.

Saznajte činjenice i o psihomotornom razboju deteta!

The post Uticaj muzike na decu appeared first on Klub zdravih navika.

Da li postoji povrće koje se lakše vari i kod kog je iskoristljivost hranljivih sastojaka bolja kada se bar malo termički obradi?

Da postoji.

Kako bismo sačuvali što više vitamina rastvorljivih u vodi (vitamin C, B grupe), povrće bi trebalo kuvati što kraće u maloj količini vode, bariti na pari ili peći u rerni.

Koje su to namirnice?

Paradajz

Paradajz spada u namirnice kod kojih se kuvanjem, pečenjem u rerni ili grilovanjem povećava nivo antioksidanasa i količina likopena je veća čak za 50%.  Likopen je sastojak koji smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja i karcinoma. Šta još možete uraditi? Paradajzu možete dodati dobre masti- maslinovo ulje i onda će se likopen još bolje resorbovati.

Spanać

Ako pitate mornara Popaja, lika iz crtanih filmova, reći će vam da snaga u mišićima potiče od spanaća. Tačno je da je spanać bogat gvožđem, magnezijumom, kalcijumom, cinkom i folnom kiselinom. Ali na koji način se najbolje iskoristi sve  što je dobro u spanaću? Kratkim kuvanjem, odnosno blanširanjem. Oksalna kiselina iz spanaća sprečava apsorpciju –iskoristljivost ovih elemenata za čak 50%. Najbolje je ga je jesti u obliku pirea ili ga blago propržiti u  tiganju ako je za salatu.

Šargarepa

Šargarepa je izuzetno zdravo povrće koje sadrži karotenoide koji se u telu transformišu u vitamin A koji je zaslužan za dobar vid i imunitet. I kod nje bolje da je jedete kuvanu, osim kada su u pitanju dijabetičari koji  moraju biti obazrivi zbog toga što, kada se kuva, šargarepa ima veći glikemijski indeks.

Paprike

Ne znam da li znate da paprika ima u svom gornjem delu oko peteljke ima najviše vitamina C? Takođe, sadrži više vitamina C nego limun. Paprike su bogate karotenoidima i luteinom. Najbolje je da ih pečete ili grilujete zato što toplota razgrađuje ćelijske zidove i čini ove materije iskoristljivijim.

Brokoli

Da li ste primetili da brokoli ima vrlo specifičan ukus kada se kuva? To je zbog sumpora koji se nalazi u glukozinolatima. Bolja iskoristljivost svih njegovih hranljivih sastojaka je kada brokoli izblanširate.

Plavi patlidžan

Jede se pečen i termičkom obradom se otklanja solanin koji je toksičan. Solanina ima i u krompiru, ali njega jedemo uvek termički obrađenog.

Kelj

Kuvanjem kelja  u vodi ili na pari inaktiviramo enzim koji sprečava da organizam ugradi jod koji je veoma bitan za rad štitne žlezde.

Za Klub Zdravih Navika: Dobro jutro mama.

Ukoliko vam se svideo članak – termički obrađeno povrće, pročitajte i sličnosti o namirnicama i organima u ljudskom telu!

The post Termički obrađeno povrće appeared first on Klub zdravih navika.

Nakon porođaja, hormonalni status žene se menja i nivo estrogena i progesterona se naglo smanjuju, što može dovesti do čestih promena raspoloženja, a može se javiti i postporođajna depresija.

Pored ovih hemijskih faktora, na osećaj koji se javlja kod čak 80 posto žena nakon porođaja, utiču i:
– Manjak sna,
– Neredovna ishrana,
– Kvalitet odnosa sa partnerom i okolinom.

Dolazak bebe i promene koje roditeljstvo donosi, mogu izazvati osećaj straha i nesigurnosti. Kada se na to doda da se po prvi put susrećemo sa velikim brojem novonastalih situacija, nije čudno da se mama (a nekada i tata) oseća frustrirano i nemoćno.

Osećaj o kojem pričamo stručno se naziva „baby blues“(bejbi bluz) i počinje da se ispoljava dan, dva nakon porođaja i može trajati do dve nedelje. Karakteriše ga osećaj tuge, besa i anksioznosti. Takođe, može da dovede do osećaja usamljenosti, gubitka apetitita ili loše koncentracije. Ono što je najupečatljivije, a vezano je za ovo postporođajno stanje jeste osećaj da ne možete adekvatno da se brinete o bebi i da niste spremni i sposobni da joj se posvetite 24/7.

Ukoliko ste se susrele ili se upravo sada borite sa ovim osećanjem, važno je da znate da niste uradile ništa loše i da nije vaša krivica što se osećate tako. Osećaji koje baby blues izaziva su prolazni i u potpunosti normalni.

Ipak, postoji nekoliko stvari koje možete uraditi kako bi pomogle sebi i olakšale ove dane:
– Odmarajte kad god možete,
– Jedite redovno i hranite se zdravim i nutritivno bogatim namirnicama,
– Pričajte otvoreno sa partnerom o tome kako se osećate,
– Tražite pomoć i oko bebe i oko kućnih poslova.

PODRŠKA I POMOĆ, POSEBNO OD STRANE PARTNERA IGRA VELIKU ULOGU U OVOM PERIODU.

Kada se konsultovati sa stručnim licem zbog situacije u kojoj se nalazite?

Stručnu pomoć možete zatražiti u svakom trenutku ukoliko osetite da vam je potrebna. Stručnu pomoć morate da potražite onda kada shvatite da vam osećaj anksioznosti, straha, besa i nemogućnosti brige o bebi postaje sve jači i izraženiji, umesto da se smanjuje. To se odnosi posebno na period nakon prolaska dve nedelje do mesec dana od porođaja i može voditi do stanja poznatijeg kao postporođajna depresija.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da u Srbiji svaka 5. žena pati od postporođajne depresije. Za razliku od baby blues-a, simptomi postporođajne depresije su znatno izraženiji, slični znakovima prave depresije, traju 4 do 8 nedelja (nekada i do kraja prve godine života deteta) i mogu da budu:
– Napadi panike,
– Neprestano plakanje,
– Nedostatak interesa za seksualne odnose,
– Nedostatak privrženosti bebi i griža savesti zbog toga.

Postporođajnu depresiju doživljava 10-16% majki i neophodno je da se potraži stručna medicinska pomoć. Time što se odlučite da potražite stručnu pomoć ne umanjujete svoju ulogu majke, već pravite pravi i odlučan korak da budete bolje, da budete dobro i za sebe i za svoje dete.

Za Klub Zdravih Navika: Dobro jutro mama.

Pročitajte i članak o braku nakon rođenja deteta.

The post Postporođajna depresija appeared first on Klub zdravih navika.

Da li vam se nekada učinilo da pojedine namirnice neverovatno liče na određene organe? Priroda je za čoveka stvorila sve što mu je potrebno da bi bio zdrav i ima svoj način kako da mu pokaže kako može sebi da pomogne. U nastavku vam otkrivamo koje to namirnice i po svom sastavu i po izgledu podsećaju na određeni organ u ljudskom telu.

Da li vam orah liči na neki organ? Da, liči na mozak. Orah je bogat omega 3 masnim kiselinama koje utiču na memoriju. Takođe je bogat i vitaminom B1, B2, cinkom i dobar je antioksidans. Utiče na bolju elastičnost krvnih sudova, a samim tim štiti od kardiovaskularnih bolesti.

Na koji organ vam liči avokado? Avokadu je potrebno da sazri 9 meseci, kao i plodu tokom trudnoće. Kada ga presečete na pola izuzetno liči na matericu. Sadrži folnu kiselinu koja je jako bitna u trudnoći, zbog pravilnog zarastanja neuralne cevi kod bebe(spina bifida) i pozitivno utiče na reproduktivno zdravlje žene. Sadrži vitamin C, K, E i Omega 3 masne kiseline.

Presečen paradajz na pola jako podseća na strukturu srca: dve komore, dve pretkomore. Pradajz sadrži likopen koji se bolje iskoristi u organizmu iz kuvanog paradajza i smanjuje rizik od srčanih bolesti. Dodavanjem maslinovog ulja paradajzu se povećava se moć apsorpcije (iskoristljivosti) likopena u telu.

Celer po svom duguljastom izgledu veoma podseća na kosti. Podatak koji verovatno niste znali  je da celer sadrži 23% natrijuma- isto kao i kosti. Izvor je silicijuma, koji kostima daje snagu i čvrstinu.

Kada presečete šargarepu na pola po širini, na šta vas podseća? Na oko, naravno! Sigurno ste čuli priče svojih baka „jedi šargarepu da bolje vidiš“. To nije slučajno. Šargarepa je puna vitamina, antioksidanasa, a jedan od njih je betakaroten, koji ujedno i daje boju šargarepi i koji smanjuje šansu za makularnu degeneraciju oka koji je jedan od uzroka gubitka vida.

Kada je reč o đumbiru, on po obliku podseća na želudac. Trudnicama je posebno poznato to da je odličan kada se pojavi mučnina, a to je zato što sadrži posebne enzime koji su odgovorni za katalizu proteina u hrani i na taj način pomaže boljem varenju, smanjuje grčeve kod odraslih i ostećenja sluznice.

Sličnost oblika grejpfruta (i drugih citrusa) i dojki nije slučajna. Grejp sadrži, pored obilja drugih vitamina i supstance koje se zovu limonoidi, koji dokazano inhibiraju razvoj karcinoma kod laboratorijskih životinja i kod ljudskih dojki. On svojim sastavom pospešuje kretanje limfe kroz dojke.

Pasulj liči na bubrege. Svojim sastavom blagotvorno utiče na njihov rad.

Smokve jako liče na testise i kada ih otvorite ili isečete na pola pune su sitnih koštica koje podsećaju na spermatozoide. Konzumiranjem smokvi kod muškaraca se povećava broj i kvalitet spermatozoida.

Grozd po svom obliku podseća na plućno krilo. Groždje sadrži antiodksidanse, vitamine A, E, C koji pomažu zaštiti pluća.

Za Klub Zdravih Navika : DOBRO JUTRO MAMA.

Ukoliko vam se svideo tekst namirnice i organi u ljudskom telu svideo, pročitajte i objavu o tome kako izgleda prvi pregled kod pedijatra!

The post Namirnice i organi u ljudskom telu appeared first on Klub zdravih navika.

Šta treba poneti na prvi pregled pedijatra?
– bebinu otpusnu listu
– pelene, maramice (za brisanje bebe)
– rezervnu garderobu (u slučaju da se dogodi nešto nepredviđeno)
– pelenu na koju će te staviti bebu prilikom skidanja

Pedijatrijska sestra će vam pomoći oko pripreme bebe, izmeriće dužinu, težinu i obim glave bebi. Uneće te podatke u bebin karton ili ih usmeno preneti pedijatru. Pedijatar će prvo uporediti podatke iz otpusne liste iz porodilišta i nove sa merenja. Tako će steći uvid u to kojim tempom beba napreduje.

Pedijatar će zatim detaljno pregledati bebu. Tokom pregleda on će kontrolisati:
– Bebinu glavu i fontanelu
– Oči, nos i uši
– Bebin vrat
– Stomak
– Kožu – debljina potkožnog tkiva ukazuje na to da li se beba redovno hrani
– Srce i pluća – pregled stetoskopom
– Motorički razvoj bebe

Pedijatar će još testirati i bebine reflekse. Pravilno funkcionisanje svih refleksa ukazuje na to da bebin nervni sistem i mozak rade kako treba.

Refleks traženja usnama (rooting) – Kada bebi prstom dodirnete ugao usana ona automatski okreće glavu na tu stranu, a ustima pokušava da dohvati vaš prst. To je refleks koji omogućava bebi da pronađe izvor hrane.

Refleks sisanja – Bilo koji predmet koji se bebi nađe u ustima ona će probati da ga sisa. Ovaj refleks takođe bebi pomaže oko hranjenja.

Moro refleks – jedan je od najvažnijih refleksa i podrazumeva reakciju bebe kada naglo izgubi podlogu ispod sebe ili usled glasnih zvučnih ili jakih svetlosnih nadražaja. Bebina reakcija na ovakve situcije bi trebalo da bude naglo širenje ruku i prstiju, zatim skupljanje u suprotnom pravcu kao da hoće da prigrli sebe. U isto vreme beba može ispružiti i noge.

Refleks hvatanja – ako dodirnete bebin dlan ili stopalo u korenu prstića, beba će ih zgrčiti.

Automatski hod – držeći bebu ispod pazuha tako da stopalima dodiruje tlo, pedijatar je naginje ka napred. Ona tada automatski počinje da pravi korake po podlozi.

Preskok– ako bebino stopalo naiđe na neku prepreku automatski pokušava da je preskoči.

Nakon detaljnog pregleda pedijatar će:
– Dati mišljenje o zdravstvenom stanju bebe i njenom napredovanju.
– Reći će vam kada bebu treba da dovedete na sledeću kontrolu.
– Ukazaće vam šta možete da očekujete u ponašanju bebe i kakav motorički razvoj možete očekivati u nedeljama koje dolaze.
– Daće vam preporuke o dojenju i/ili dohrani ako je potrebno.
– Daće vam preporuke o vežbicama i postupcima koji će podržati pravilan ravoj bebe.
– Uradiće prvi ultrazvučni pregled kukova ili će ga zakazati za sledeći dolazak.
– Na kraju će pedijatar odgovoriti na sva vaša pitanja i nedoumice.

Da li ste nešto zanimljivo naučili iz našeg teksta – pregled pedijatra?

Za Klub Zdravih Navika: DOBRO JUTRO MAMA

Pročitajte i o zanimljivostima u trudnoći!

The post Kako izgleda prvi pregled pedijatra appeared first on Klub zdravih navika.

Dnevne energetske potrebe (DEP) za vreme laktacije su povećane za produkciju mleka i u brojevima to izgleda ovako:

DEP za period od 1.-6. meseca laktacije, za normalno uhranjenu ženu, koja se u trudnoći ugojila 12,5 kg se uvećavaju za 675 kcal. To znači, ako je žena pre trudnoće imala DEP 1800 kcal/dan, onda se u laktaciji na taj broj doda 675 kcal.

Mame mogu i same primetiti da im se apetit povećava u vreme laktacije, tako da, ukoliko se vodi računa o ishrani u trudnoći tokom dojenja  se potrebe povećavaju za kalorijski unos za glavne obroke (doručak, ručak, večera) za 150 kcal i užine za 125 kcal.

Za period dojenja posle šestog meseca, koji karakteriše pad produkcije mleka, smanjuje se i utrošak energije za laktaciju na 460 kcal/dan, što znači da se dnevne energetske potrebe povećavaju za 460 kcal/dan.

U toku laktacije nije poželjno držati restriktivne dijete. Dijeta se može primeniti samo u slučajevima kada postoji značajno povećanje telesne mase ( indeks telesne mase veći od 26-predgojaznost) i to uz nadzor lekara ili nutricioniste.

Namirnice koje bi dojilje trebale da konzumiraju:

Mleko i mlečni proizvodi: Iz ove grupe namirnica konzumirati kiselo mleko, jogurt, mladi sir, kefir, mleko.

Meso, riba, jaja: Pri izboru mesa voditi računa da bude sveže. Koristiti posnija mesa (pileće, juneće, teleće)i  isključiti prerađevine sa aditivima. Losos, pastrmka, skuša i tuna su ribe sa odličnim sadržajem Omega-3 masnih kiselina. To su polinezasićene masne kiseline, esencijalne masne kiseline koje organizam ne može da sintetiše (stvori), a veoma su bitne za organizam, jer štite srce i krvne sudove, a imaju važnu ulogu u razvoju mozga, kao i u funkciji vida. Ove namirnice se kombinuju sa povrćem.

Žitarice: Možete koristiti sve vrste žitarica, ukoliko nemate neki zdravstveni problem, pa ne smete koristiti žitarice sa glutenom. U žitaricama osim belančevina, minerala i vitamina ima i Omega-6 masnih kiselina koje su takođe bitne kao i Omega 3 masne kiseline, ali je bitan i njihov odnos koji treba da bude 4:1 u korist omega 3 masne kiseline.

Povrće: Povrće konzumirati sveže ili u varivima. Može se kombinovati sa svim vrstama namirnica (meso, jaja, riba, fermentisani mlečni proizvodi, žitarice). Leguminoze (pasulj, grašak, soja) bi trebalo da budu zastupljene u ishrani zbog visoko vrednih proteina neophodnih organizmu.

Voće: Konzumirati sve vrste voća. Obratiti pažnju na kvalitet, izgled i svežinu plodova. Voće se može kombinovati sa mlečnim proizvodima, žitaricama, kao i orašastim plodovima (orah, lešnik, badem).

Masti i ulja: Kako je odvijanje vitalnih procesa nemoguće bez masti, tako bi uvek trebalo davati prednost kvalitetnim mastima, tj.onim mastima koje su značajne kao esencijalne materije za čoveka (esencijalne masne kiseline). Esencijalnih masnih kiselina ima u mastima životinjskog porekla, mast, maslac. Maslac se može koristiti kao namaz ili za prženje namirnica. Ulja su namirnice biljnog porekla koje su takođe veoma korisne u ishrani. Ona slabije podnose visoke temperature,pa ih treba koristiti za salate i kao preliv barenom povrću. Mogu se koristiti hladno ceđeno maslinovo, ulje semena lana, suncokreta, bundeve.

Bilo bi poželjno da ishrana bude raznovrsna i podeljena u 5-7 manjih obroka tokom dana.

Potrebe u vitaminima

U periodu laktacije su povećane potrebe za hidrosolubilnim vitaminima (vitamini rastvorljivi u vodi) B grupe i vitaminom C (vitamin C je bitan i za bolju apsorpciju-iskoritljivost gvožđa), što se obezbeđuje unosom dovoljnih količina svežeg voća i povrća, žitarica.

Liposolubilni vitamini (vitamini rastvorljivi u mastima) A, D, E, K koji se nalaze deponovani u masnom tkivu (formiranom tokom trudnoće) obezbeđuju optimalno prisustvo u majčinom mleku i u uslovima nedovoljnog unosa, ali ih naravno treba unositi. Ima ih u ribi, jajima, crvenom mesu, koštunjavom voću (lešnik,badem,orah) zelenom, žutom povrću…

Potrebe u vodi

Potrebno je uneti  oko 3 litre tečnosti na dan u periodu laktacije. Pored vode, treba unositi i druge tečnosti, pre svega sveže ceđene sokove, negazirane mineralne vode sa manjim sadržajem natrijuma, bujone od povrća, mesa, ribe, kao i kompote i čajeve (od pomoranže, limuna, šipka, maline).

Šta mame ne bi trebalo da jedu u periodu laktacije:

-Treba isključiti jake začine (beli luk, ljuta paprika, biber), jer mogu uticati na ukus mleka.

-Ne savetuje se konzumiranje alkohola i duvana.

-Isključite dimljene proizvode, jer se teže vare (dimljeni proizvodi ne spadaju u zdrave namirnice zbog tretiranja dimom u kome se nalaze kancerogeni sastojci)

-Nedovoljno termički obrađene namirnice (biftek koji je krvav- nedovoljno pečen, živa jaja u kolačima i sl.), jer mogu biti kontaminirani bakterijama.

Vrlo je bitno kako se hrana priprema:

Prednost dati kuvanoj hrani, dobrom izboru masti, izostaviti jake začine (beli luk, ljuta paprika, biber) i pravilno kombinovati namirnice. Takođe, važna je pravilna priprema leguminoza ( bubrenje) i pasiranje, radi lakšeg varenja. Zanimljivo je znati da upotreba karminativnih začina (nana, bosiljak, kim), uz žita i mahunasto povrće, olakšavaju varenje. I za kraj, svesti na minimum prženje namirnica na ulju, više peći u rerni i isključiti alufolije, naroćito kod pripreme  mariniranih namirnica, jer može doći do prelaska aluminijuma sa folije u namirnice što, naravno, nije poželjno.

Za Klub Zdravih Navika: DOBRO JUTRO MAMA

Pročitajte i članak o psihomotornom razvoju i ishrani malog deteta.

The post Ishrana u periodu laktacije appeared first on Klub zdravih navika.

Šta je fontanela i da li roditelji treba da budu u strahu kada je ona u pitanju?

Briga je sastavni deo roditeljstva, ali je bitno da se roditelji ne plaše. Fontanela je otvor na lobanji koji se nalazi na temenu glave. Pored te „velike“, postoji i mala, potiljačna fontanela koja se vrlo brzo zatvara nakon rođenja.  Za razliku od nje, fontanela u obliku romba ostaje otvorena prilično dugo i pedijatri vole da je vide. Njeno zatvaranje se dešava postepeno i iako je period njenog zatvaranja individualan, očekuje se da se potpuno zatvori do bebinih godinu ipo dana.

Zašto je fontanela  važna?

Fontanela je izuzetno važna, jer predstavlja prirodni, anatomski otvor na lobanji koji omogućava mozgu da nesmetano raste.

Otkud onda strah kod roditelja?

Ono što brine roditelje najčešće jesu saveti da ne sme da se pipa, ali i konstatacije da pulsira ili da je uvučena itd. Istina je da su to sve normalne pojave: smete da je pipnete i ne možete nikako da povredite dete dodirom, potpuno je normalno da pulsira i da vi to golim okom vidite,  a najčešće je fontanela blago uvučena i ne predstavlja znak dehidracije.

Ono na šta treba  roditelji da obrate pažnju jeste ispupčena fontanela koja može da ukazuje na povećan intrakranijalni pritisak.

Bežanje oka kod beba- šta je i do kada je normalno da se to dešava?

U prvom mesecu bebinog života, ukoliko pažljivo posmatramo, videćemo da oči nekada znaju da idu u stranu ili ka unutra,  dolazi do bežanja oka, nekada čak vidimo i šetajuće oko ili tremore (pomeranje očiju levo-desno) i to deluje kao da beba ima problem. Sve ove pojave se smatraju u okvirima fiziologije prvih mesec dana života dok je beba neonatus. Što se tiče slabosti (da jedno oko „pobegne“) ono može da se zadrži i do trećeg meseca života.

Kada se obratiti lekaru?

Ukoliko beba nastavi da ispoljava ove simptome bežanje oka i nakon četvrtog meseca neophodno je da se obratite očnom lekaru.

Za Klub Zdravih Navika: Dobro jutro mama, Dr Miloš Relić

Informišite se o ishrani u trudnoći i saznajte da li trudnica zaista treba da jede za dvoje.

Izvor fotografije: Dobro jutro mama

The post Fontanela i bežanje oka kod beba appeared first on Klub zdravih navika.

Kada prvi put može da se javi alergijska reakcija kod dece?

Praktično odmah po rođenju deteta, iako je to zaista retkost. Uglavnom se javljaju između drugog i trećeg meseca i odnose se na različite proteine namirnica.  Dete tada pije samo mleko to je zapravo alergija na proteine kravljeg mleka.

Koji su najčešći alergeni?

Svaka namirnica može biti potencijalni alergen. Neke namirnice koje imaju jači potencijal da izazovu alergijsku reakciju su: orašasti plodovi (orah ,badem,lešnik), bobičasto crveno voće (jagoda,malina,kupina), jaje,riba, morski plodovi. U suštini, alergije na proteine hrane su izuzetno retke i kod najvećeg broja dece se ne javljaju.

Kako prepoznati da je u pitanju alergijska reakcija i koji su simptomi?

Postoje dva tipa alergijskih reakcija. Rane alergijske reakcije se javljaju odmah i to u vidu urtikarije (koprivnjače), crvenih pečata po različitim delovima tela,. Otok usana i ti simptomi jesu razlog da se dete odvede kod pedijatra. Tada će pedijatar uključiti (dati) neophodnu terapiju.

Simptomi kasnijeg tipa alergijskih reakcija jesu krv u stolici, ekcem, povraćanje, grčevi u stomaku ili dijareja. Naravno i tada ćete odvesti dete kod pedijatra da ga pregleda. U ovom slučaju se uglavnom ne uključuje terapija već se namirnica na koju se posumnja da je izazvala alergijsku reakciju, isključuje iz  ishrane. Ukoliko se tegobe smire, a obično se tako desi, onda se sa tom namirnicom pauzira na određeni period. Kod alergijskih reakcija na određenu namirnicu kod dece je važno da znate da ne traju dugo. Već za par meseci mogu da se polako, uz praćenje, vrate u ishranu.

Za razliku od odraslih kod kojih, kada se javi alergijska reakcija na određenu namirnicu, ona obično bude trajna.

Koja se terapija primenjuje kod alergijskih reakcija?

Kada roditelj dovede dete kod pedijatra, koje od simptoma ima urtikariju, onda se u slučaju da je potrebno primenju akutna terapija(antihistaminici,kortiko  preparati). Ako terapija nije neophodna, onda se samo izbacuje namirnica koja je izazvala alergijsku reakciju. Ukoliko se ne zna na koju je namirnicu dete odreagovalo, jer je tokom obroka bila kombinacija nekoliko različitih namirnica, sistemom eliminacije izbacuje se prvo namirnica koja predstavlja najveći alergen ( npr.jaje je veći alergen od krompira, pa će se prvo izbaciti jaje).

Da li treba izbegavati namirnice koje sadrže konzervanse?

U prvom periodu, odnosno tokom uvođenja nemlečne ishrane (do navršene prve godine), detetu se ne daju namirnice koje sadrže u sebi konzervanse. Deca ne bi trebalo da konzumiraju kupovne sokove, sem onih namenjenih bebama koji su kontrolisani,slatkiše ili gotovu hranu. To se ne odnosi na kašice za bebe, jer su one prečišćene i pravljene namenski za bebu. Svakako je najbolje da se bebama spremaju kašice, ali nekada, kada iz nekih tehničkih razloga roditelji nisu u mogućnosti da stignu da ih naprave naravno da mogu da koriste kupovne.

Alergije su retke, ukoliko se jave uglavnom su bezopasne i jako su retki tipovi ranih faza koji su opasni. Alergija se ne treba plašiti, već deci slobodno uvoditi namirnice adekvatne za njihov uzrast, odnosno mesec u kojem se nalaze.

Za Klub Zdravih Navika: Dobro jutro mama, Dr Rade Ružić

Pogledajte i članak Odnosi sa vršnjacima i roditeljima

Izvor fotografije: Bebologija

The post Alergija na hranu kod dece appeared first on Klub zdravih navika.

DORUČAK

Namaz od banane i rogača
Izgnječiti 1 zrelu banani i pomešati je 1 kašičicom rogača i ½ kašičice meda. Poslužiti odmah kao namaz, uz palačinke ili tostirani hleb.

Prolećni omlet
Na malo maslinovog ulja propržiti ½ iseckane crvenen paprike, ¼ tikvice iseckane na kockice i 1 čen belog luka. Razmutiti 3 jajeta, preliti preko povrća, malo posoliti i posuti iseckanim percima mladog luka. Poslužiti toplo uz svežu zelenu salatu.

Ovsena kaša sa jabukom
Jednu jabuku oljuštiti i seckati na kockice. Dodati 1 kašiku kikiriki putera, 2 kašike meda, 2/3 šolje ovsenih pahuljica i 2/3 šolje biljnog mleka. Po želji, može se dodati i ½ izgnječene banane i malo brusnice ili suvog grožđa. Sve peći u rerni oko 25 minuta na 180 stepeni ili na najjačem programu u mikrotalasnoj oko 2.5 minuta. Poslužiti toplo.

RUČAK

Rižoto sa indijskim orahom i povrćem
Na 3 kašike maslinovog ulja propržiti 1 iseckanu šargarepu, 1 srednji krompir, 1 štap celera, 2 čena belog luka i 1 crni luk. Kada povrće omekša, staviti ga u blender zajedno sa 100 gr indijskog oraha, 1 kašikom suvih začina, 5 kašika nutritivnog kvasca ili parmezana, 1 kašikom senfa i 250 ml biljnog mleka po izboru. Kremastu smesu presuti u tiganj, dodati 1 šolju pirinča i 1 šolju graška, pa krčkati na tihoj vatri 20 minuta. Ako je potrebno, dolivati po malo vode, da bi se pirinač lepo skuvao u sosu. Posuti seckanim peršunom i poslužiti toplo.

Špagete sa sočivom i paradajz sosom
250 gr sočiva isprati, potopiti u vodu i ostaviti da odstoji preko noći.
Izdinstati 1 veći crni luk, sa 2 čena belog luka i ½ kašičice ruzmarina. Kada luk omekša, dodati ½ l paradajz pelata. Umešati po ½ kašičice cimeta i origana. Krčkati 2-3 minuta, pa dodati sočivo i sve kuvati na tihoj vatri oko 30 minuta. Po potrebi, dolivati po malo vode. Pred kraj umešati 100 gr iseckanih oraha ili badema, posoliti i pobiberiti po ukusu i servirati uz skuvane špagete.

Kremaste njoke u sosu od pečuraka
Propržiti 1 veći crni luk sa 2 čena belog luka. Omekšali luk staviti u blender zajedno sa 1 kašikom kikiriki putera, 150 ml kokosovog mleka, sokom ½ limuna, 1 šoljom skuvane leblebije ili belog pasulja (mogu i pasterzizovane varijante iz tegle), 3 kašike nutritivnog kvasca ili parmezana. Sve umutiti da se dobije kremasta smesa i posoliti i pobiberiti po ukusu. 250 gr šampinjona propržiti na malo maslinovog ulja, dok ne uvri višak tečnosti, pa pomešati sa pripremljenim sosom. U sve dodati skuvane njoke i poslužiti toplo.

UŽINA

Mafini sa bananom i jabukom
3 zrele banane izgnječiti viljuškom, pa pomešati sa 200 gr kokosovog šećera, 5 kašika kokosovog mleka, 5 kašika otopljenog kokosovog ulja i 1 kašičicom cimeta. 2 jabuke oljuštiti i iseckati na kockice, pa pomešati sa smesom gde su banane. U sve dodati 250 gr ovsenog ili speltinog brašna i ½ praška za pecivo. Rasporediti u kalupe za mafine i peći 25-30 minuta na 180 stepeni. Prohladiti pre služenja.

Barovi od putera od lešnika i korfleksa
Pomešati 250 gr putera od lešnika sa 100 gr samlevenog kornfleksa i sa 125 gr meda. Utisnuti smesu u kalup, pa preliti sa 50 gr crne čokolade. Ostaviti da se ohladi, iseći na štanglice i poslužiti.

Smuti od ovsenih pahuljica, cimeta i banane
U blender staviti 1/3 šolje ovsenih pahuljica, 1 bananu, 1 šolju bademovog mleka, ½ kašičice cimeta i 1 kašiku meda. Sve umutiti i poslužiti.

VEČERA

Salata sa piletinom, prazilukom i avokadom
Jedan pileći file iseckati na kockice i propržiti sa 1 iseckanim prazilukom, na malo maslinovog ulja. Dodati začine po ukusu: so, biber, peršun, kari.
Proprženo meso i praziluk staviti u tanjir, dodati 1 avokado iseckan na kockice i sve posuti sokom limuna. Dodati malo parmezana i prepečeni hleb i poslužiti kao toplu ili hladnu salatu.

Namaz sa tunjevinom, jajetom i lukom
U blender / seckalicu staviti 1 tunjevinu oceđenu od ulja, ½ glavice crnog luka, 1 skuvano jaje, 1 kašičicu senfa, peršun, so i biber po ukusu. Sve umutiti i poslužiti kao namaz.

Vafli sa medom i bademom
Otopiti 100 gr putera. Pomešati 2 žumanceta, 150 ml biljnog mleka i otopljeni puter. Posebno umutiti 2 belanceta sa 100 gr kokosovog šećera. U smesu sa žumancima dodati 250 gr spelte, ½ praška za pecivo i 50 gr samlevenog badema. Umešati umućeno belance, pa peći u kalupu za vafle. Poslužiti uz med i seckane bademe.

The post Nedeljni jelovnik 04-10.04. appeared first on Klub zdravih navika.

DORUČAK

Pileći namaz
U činiju staviti 1 skuvano belo meso, 1 skuvano jaje, 1 kašičicu senfa, 2 kašike pavlake, ⅓ crnog luka, 1 čen belog luka, malo limunovog soka, so, biber i peršun po ukusu. Sve umutiti i servirati kao namaz.

Popara
U šerpu staviti 30 – 50 g putera, rastopiti, pa dodati 1 šolju vode, ½ kašičice soli i pustiti da provri. Kada provri, dodati 1 šolju mleka i stari hleb isečen na kockice (hlebom dozirati željenu gustinu). Kada ponovo sve provri, dodajte 50 -100 g izmrvljenog sira i 1 kašiku kajmaka. Skloniti sa vatre, lepo promešati, pa ubaciti jedno jaje i ponovo izmešati, da se jaje lepo raporedi u celoj smesi. Malo prohladiti i poslužiti.

Namaz od banana i kakaoa
U činiji izgnječiti 1 bananu, dodati 2 kašike kokosovog ulja (otopljenog), 1 kašiku meda i 1 kašičicu kakaoa. Sve lepo promešati i poslužiti kao namaz. Ovaj namaz se jede odmah nakon pravljenja. Ukoliko stoji, postaće tamniji zbog banana.

RUČAK

Potaž od bundeve
Veći komad bundeve iseći na komadiće, zajedno sa 1 većim krompirom, preliti vodom i staviti da se kuva. Posle 30 minuta u šerpi sa povrćem ostaviti malo vode pri dnu, dodati 1 kašičicu soli i ⅓ kašičice bibera i sve umutiti štapnim mikserom da se dobije kremasta smesa. Naliti 1 šolju mleka i pustiti da provri. Servirati uz seckani peršun, pavlaku i krutone.

Pileći đuveč sa geršlom
Na ulju izdinstati 1 crni luk i 2 čena belog luka. Dodati 1 pileći file ili 2 bataka, pa sve dinstati još 10 – 15 minuta, uz dolivanje malo vode. Dodati isckano povrće: krompir, tikvicu, šargarepu, paradajz i 5 – 10 šampinjona. Posoliti, promešati i krčkati još 10 minuta. Dodati još 2 šolje vode i 1 šolju geršle, malo bibera i suvih začina, izmešati i presuti u vatrostalnu činiju. Posuti peršunom i zapeći u rerni, 20 – 30 minuta na 200 stepeni.

Pileća čorba
Na malo ulja izdinstati 1 glavicu crnog luka, 1 -2 čena belog luka i 1 iseckanu šargarpu. Dodati ½ šolje graška, ½ šolje kukuruza šećerca i jedan pileći file ili 2 bataka isečena na kockice. Sve dinstati dok povrće i meso ne omekšaju. Dodati jednu kašiku kukuruznog brašna, pa naliti sa 2 l bujona ili vode i nastaviti sa kuvanjem još 15 – 20 minuta. Pred kraj dodati suve začine i so po ukusu, a na kraju i jedno razmućeno jaje. Služiti uz dodatak pavlake, po želji.

Musaka sa tikvicama i šampinjonima
Izdinstati 1 crni luk, 2 čena belog luka, 1 šargarepu, komadić celera i 400 g iseckanih šampinjona. Dodati 3 – 4 kašike paradajz pelata, začine po ukusu (so, biber, peršun) i skloniti sa vatre. Tikvice iseći na kolutove i u vatrostalnu činiju naizmenično ređati tikvice i fil od šampinjona. Na kraju sve zaliti smesom od 2 jajeta, 1 pavlake i 1 šolje mleka. Po želji, posuti rendanim kačkavaljem i peći 45 minuta na 180 stepeni. Poslužiti toplo.

Piletina sa ananasom
2 pileća filea iseći na kockice, posoliti u uvaljati i speltino brašno, pa propržiti na malo ulja. Izvaditi meso, pa u istom tiganju propržiti 3 čena belog luka, 1 iseckanu crvenu papriku, 5 kolutova iseckanog ananasa i 1 cm izrendanog đumbira. Kada ispari voda od povrća, dodati meso, 1 kašičicu karija, 2 – 3 kašike soja sosa, 1 kašiku meda i ½ šolje soka od ananasa. Sve krčkati još oko 10 minuta. Skloniti sa vatre i dodati malo soli i sitno seckanog peršuna. Poslužiti uz pirinač.

UŽINA

Integralni sutlijaš sa kokosom
1 šolju integralnog pirinča preliti sa 2 šolje vode i kuvati oko 20 minuta. Dodati 2 šolje koksovog mleka i kuvati još 20 minuta. Poklopiti i ostaviti da se prohladi i još malo nabubri. U prohlađeni pirinač umešati 3 kašike meda i 2 kašike kokosa. Servirati uz dodatak cimeta po želji.

Ovseni keks
U činiji pomešati 1 šolju ovsenih pahuljica, ½ šolje seckanih badema, ½ šolje kokosovog brašna, 1 šolju speltinog brašna, ½ praška za pecivo, 1 kašičicu cimeta, 1 kašičicu muskatnog oraha, ½ šolje agave ili meda, ½ šolje otopljenog kokosovog ulja, malo vanile i 4 – 5 kašika mleka (ukoliko je smesa previse gusta i suva, dodati još mleka). Sve lepo izmešati, rukam formirati kolačiće, ređati u pleh na papir za pečenje i peći 15 minuta na 180 stpeni. Izvaditi iz rerne, poređati na rešetku da se ohladi i servirati.

Integralna štrudla sa makom
½ šolje maka preliti sa 1,5 šoljom vrelog meka i 6 kašika kokosovog šećera, pa malo kuvati dok se smesa ne ujednači i malo ne zgusne. Skloniti da vatre da se ohladi. Zagrejati 1 šolju mleka, pa dodati ½ kocke kvasca, malo šećera i malo soli. U činiji pomešati ½ kg integralnog brašna, 50 ml kokosovog ulja (ili nekog drugog po izboru), 2 jajeta, 50 ml jogurta, 2 kašike kokosvog šećera, sok ½ limuna i nadošao kvasac. Zamesiti testo i ostaviti da poraste. Odstojalo testo podeliti na 3 dela, razviti, pa nadevom od maka. Urolatii i staviti u pleh. Premazati žumancetom i ostaviti da odstoji još 30 minuta. Peći 25 minuta na 180 stepeni. Rashladiti i poslužiti.

VEČERA

Slane pohovane palačinke
Napraviti palačinke od 2 jajeta, malo soli i malo šećera, 7 kašika ulja, 200 g brašna i 400 ml mleka. Palačinke peći na klasičan način. Napraviti fil od sira, rendanog kačkavalja, pavlake i sitno seckane pančete. Palačinke filovati, pa uvaljati u jaja i prezle i peći na malo ulja dok ne porumene sa svih strana. Poslužiti toplo.

Pita sa mesom
1 praziluk iseckati i izdinstati na malo ulja, uz dodatak 2 čena iseckanog belog luka. Dodati 300 g mlevenog mesa i sve pržiti dok meso ne bude gotovo (oko 15 minuta). Dodati so, biber i peršun i ostaviti fil da se malo prohladi. U šolji razmutiti 100 ml ulja i 200 ml vode, uz ½ praška za pecivo. Razdvojti kore za pitu, svaku koru poprskati smesom od ulja i vode, a na svaku treću stavljati fil od mesa. Postupak ponavljati dok se sve ne potroši. Na vrh idu 2 kore bez fila od mesa. Pitu iseći na kocke, a zatim zaliti smesom od 3 jajeta i 1 kisele pavlake, u koju je dodato ½ kašičice soli.Pita bi trebalo da odstoji bar 2 – 3 sata pre pečenja, kako bi kore lepo upile fil. Pitu peći 45 minuta na 180 stepeni.

Hleb od orašastih plodova
U blender / seckalicu staviti 1 šolju golice, 1 šolju ovsenih pahuljica, ½ šake oraha, ½ šake badema, 2 kašike chia semenki i sve usitniti što više. Dodati 10 kašika maslinovog ulja, 1 kašiku psilijuma, 2 jaja, ⅔ šolje vrele vode i ½ kašičice sode bikarbone. Sve izmešati, razliti u kalup i peći 50 minuta na 180 stepeni. Hleb izvaditi da se potpuno ohladi, pa tek onda seći i servirati uz namaz po želji.

The post Nedeljni jelovnik 21-27.03. appeared first on Klub zdravih navika.