Mezoterapija je termin koji se često spominje kada se priča o nezi kože. Mnogi ljudi idu na tretman mezoterapije i veoma su zadovoljni efektima koji se postižu, ali vrlo često ne znaju da je to metoda koja se koristi više od pola veka ne samo u estetskoj medicini nego i u drugim granama medicine.

Francuski doktor Michael Pistor patentirao je ovu metodu još davne 1952 godine. Njegov moto je bio primena male količine leka blizu bolnog mesta. Na taj način se tretiraju različita patološka stanja sa minimalnim količinama leka sa kojim se postiže veoma dobar ishod bez sistemskog uticaja leka na organizam. Mezoterapijom se, kako joj kaže i samo ime ,aplikuju odnosno ubacuju  aktivne supstance/lekovi u srednji sloj kože, mezoderm. Ovo ubacivanje se vrši tankim i kratkim iglicama, dugim samo 4mm. Na toj dubini dolazimo do mezoderma i krvih sudova kože tako da se na ovaj načim koža hrani „iznutra“, ubaciju se aktivne supstance/lekovi u cirkulaciju kože.

Efekat se postiže na dva načina:
– farmakološkim delovanjem preparata
– fizičkom stimulacijom kože mikroubodima

Kod nas je najpoznatija i najviše korišćena ova metoda u estetskoj medicini. Mezoterapijom se borimo protiv brojnih estetskih problema:
– bore na licu, vratu, dekolteu
– suva i dehidrirana koža
– hiperpigmentacije
– akne
– ožiljci
– strije
– lokalne masne naslage
– celulit
– gubitak kose

Primenom manjih doza mezoterapijskih koktela različitog sastava: od prirodnih ekstrakata (artičoka), vitaminskih kompleksa (B,C,A,E), amino-kiselina (L-karnitin, kofein, hijaluronska kiselina, i mnogih drugih aktivnih supstanci u problematične regije na licu i telu borimo se sa svim gore navedemim problemima.

Osim u estetskoj medicine mezoterapija se veoma efikasno koristi i u drugim granama medicine. Koristi se u terapiji bola, fizikalnoj medicine,  neurologiji, reumatologiji, otorinoralingologiji (ORL).

U terapiji bola, mezoterapija se koristi u kombinaciji sa drugim fizikalnim procedurama ili samostalno u odnosu na osnovnu dijagnozu ili stanje koje „boli“ .  Najčešće se koristi kod cervikalnog i lumbalnog bola, „teniskog“ i „golferskog“ lakta, degenerativnih bolova u kolenu, itd. Koristi se svaki put kada želimo da izbegnemo neželjene sistemske efekte leka (posebno kod starijih osoba, sportista, čak i dece).

U neurologiji svoju primenu je našla kod različitih neuritisa (zapaljenje nerva) i drugih degenerativnih promena.

Otitits media jedno od najčešćih stanja u ORL pogotovo kod dece, leči se lokalno datim malim količinama  leka blizu bolnog mesta. Ovakavim vidom lečenja izbegavaju se sistemska upotreba antibiotika što ima ne samo pozitivan efekat na organizam koji se ne opterećava antibioticima, nego i na celo društvo jer se smanjuje rezistencija bakterija na antibiotike.

Važnost mezoterapije je velika i njena primena je široka u medicini.  Mezoterapija nema skoro nikakva ograničenja, osim ako se javi alergija na neku aktivnu supstancu, karcinomi i neke autoimmune bolesti.

Mezoterapiju treba da sprovodi samo sertifikovan lekar koji je obučen da je uspešno sprovodi u svakodnevnoj praksi.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Tijana Jovanović.

Ukoliko vam se svideo članak – primena mezoterapije u medicini, saznajte i više o botoks tretmanu!

The post Primena mezoterapije u medicini appeared first on Klub zdravih navika.

Nijedna estetska, nehirurška procedura ne izaziva toliko kontraverzi kao botoks. Iako milioni ljudi širom sveta svake godine aplikuju botoks u borbi protiv starenja, i dalje postoji neopravdani strah od ove procedure. Botoks predstavlja jednu od najbezbednijih i najefikasnijih metoda u borbi sa starenjem.

Botoks (botox), odnosno Botulinum toxin A je pročišćeni protein koji proizvode bakterije clostridium botulinum. U medicinske svrhe prvenstveno u neurologiji i oftalmologiji za lečenje različitih stanja se koristi od davne 1980 godine. U estetskoj medicini se primenjuje već 30 godina.

Ubrizgavanje botoksa u malim dozama u specifične mišiće od strane edukovanog lekara, blokiraju se hemijski signali (acetilholin) i dolazi do relaksacije mišića, što dovodi do zatezanja čela i regije oko očiju, te nestaju bore.
Dakle, njegova uloga nije da ukoči već da privremeno oslabi mišiće čija aktivnost dovodi do nastanka DINAMIČKIH BORA (onih koje nastaju pokretom). Adekvatnim aplikovanjem neće postojati ukočen I bizaran izgled lica nego prirodan izgled.

Botoks takođe popravlja cirkulaciju u tretiranim zonama, pa nakon njegove primene lice postaje svežije i sjajnije. Sve ovo ga čini jednim od najpopolarnijih i najmoćnijih estetskih procedura.

Kada započeti tretman botoksom predstavlja jedno od najčešćih pitanja. Savet bi bio posle 30 godine, kada se već vide dinamičke bore u miru.

Koje se sve regije tretiraju botoksom i koliko dugo traje?
– Uklanja ili ublažava bore u gornjoj trećini lica (vertikalne bore na čelu, mrštilice, smejalice oko očiju)
– Uklanja ili ublažuje vertikalne bore oko usta (pušačke bore)
– Podizanje spuštenih obrva ili kapaka
– Spuštanje vidljivih desni- Gummy smile
– Podizanje uglova usana
– Spuštanje podignute brade
– Popravljaju se konture donje vilice
– Uklanjanje ili ublažavanje bora na vratu

Sama procedura je veoma jednostavna, kratkotrajna i skoro bezbolna. Većina pacijenata će videti rezultate tretmana botoksa nakon tri ili četiri dana koji nastavljaju da se poboljšavaju sve do dve nedelje, kada su rezultati maksimalni. Efekat traje 3-6 meseca.

Iako je procedura veoma jednostavna postoje pravila koja se moraju poštovati nakon aplikovanja botoksa a to su:
– Nakon aplikacije botoxa lica glavu držite uspravno 3-4 sata, što znači da nema savijanja, saginjanja i slično. Ovo je potrebno da bi preparat delovao baš na one mišiće gde je aplikovan a ne da pod uticajem savijanja deluje na mišiće na koje ne želimo.
– Ne konzumirajte veće količine alkohola 24h nakon tretmana.
– Nemojte ići u teretanu i raditi fizičke vežbe 24h nakon tretmana.
– Ne masirajte lice i izbegavajte kozmetičko čišćenje lica nedelju dana nakon botoxa lica.
– Ne idite na spavanje 4 sata nakon tretmana.
– Nakon botoksa lica nastavite normalno da se smejete, mrštite i pokrećete lice.
– Izbegavajte solarijume i saune 3 do 4 dana nakon tretmana.

Nema razloga da imate strah od aplikovanja botoksa, Poput čarobnog štapića ova bezbedna i veoma efikasna procedura briše za par minuta i nekoliko godina sa vašeg lica. Važno je da izaberete setifikovanog doktora koji će na adekvatan način i bez komplikacija odraditi proceduru.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Tijana Jovanović.

Saznajte više o tome kako se na pravilan način neguje koža tokom leta!

The post Botoks tretman i uklanjanje bora appeared first on Klub zdravih navika.

Visoke temperature i često izlaganje kože suncu u letnjem periodu isušuje kožu i utiče na njeno ubrzano starenje. Zbog izuzetno visokih temperatura i povećanog rada znojnih i lojnih žlezda neophodno je unositi dovoljne količine vode, 2-3 litre dnevno. Pored toga lagana ishrana u letnjim danima uz mnogo voća i povrća je ključ za kožu koja nije dehidrirana, suva i bez elastičnosti.

Veoma je važno da kreme za negu lica budu izuzetno hidratantne sa laganom teksturom bogate hijaluronom jer on vezuje vodu. Potrebno je da u svom sastavu  sadrže antioksidanse (poput vitamina E), vitamine i prirodne sastojke koji će vašu kožu negovati, nahraniti, zaštiti i regenerisati. Pored svakodnevne nege dva puta u toku dana (jutro, veče) nanositi i zaštitnu kremu sa SPF 30-50.

Na štetno dejstvo sunca se misli samo kada se ide na plažu, što je pogrešno, jer oko 80% sunčevih zraka primamo u svakodnevnom životu odlaskom na posao, prodavnicu ili tokom šetnje.

Sunčevi zraci imaju vitalan značaj za naš organizam, i učestvuju u sintezi esencijalnog vitamina D, koji nam je neophodan za kosti a i učestvuje u drugim brojnim veoma važnim procesima u organizmu. Da bismo obezbedili dovoljnu količinu vitamina D, potrebno je izlaganje suncu od svega tri puta nedeljno, od 10 do 30 minuta.

Sunčevi zraci koji dospevaju do naše kože su UVA, UVB I infracrveno zračenje.

Zraci koji su zaslužni za toliko željeni bronzani ten, ali od kojih dobijamo i opekotine, i oštećenja kože, pripadaju UVB zracima. Oni prodiru kroz ceo epiderm i površinski deo derma. Koža se od njih štiti tako što produkuje veće količine pigmenta – melanina, ali istovremeno dolazi i do „zadebljavanja“ kože.  Zbog UVA zraka javljaju se alergije na sunce, ali dolazi i do prevremenog starenje kože, gubitka elastičnosti, tonusa i pojava dubokih bora.

Infracrveni A zraci prodiru najdublje, oni oštećuju neke od najvažnijih ćelija naše kože. Na prvom mestu fibroblasti, ćelije odgovorne za proizvodnju kolagena i elastina, supstanci koje daju mladost, jedrinu, čvrstinu i lepotu koži, a aktivno učestvuju i u procesu zarastanja rana.

Zbog svega gore navedenog neophodno je da se krema sa zaštitnim faktorom SPF 30-50 nanosi na svaka dva sata.

U toku ovih toplih i sunčanih dana veoma je važno odabrati procedure i tretmane koje smeju da se sprovode u toku leta, a koji ne. Neki od tretmana koje nikako ne smete raditi tokom leta su: voćne kiseline, hemijski piling, dermapen i lesersko čićenje lica.

Mezoterapija, biorevitalizacija, PRP, tretmani sa kolagenom se mogu sprovoditi u toku letnjih dana. Veoma je važno da dobijete stručni savet sertifikovanog lekara koji će nakon pregleda vaše kože odrediti koja bi procedura bila najadekvatnija za vas.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Tijana Jovanović

Pročitajte i savete za tri jednostavna načina za čišćenje organizma.

The post Nega kože tokom letnjih dana appeared first on Klub zdravih navika.

Zašto nam je gvožđe potrebno?

Gvožđe učestvuje u brojnim metaboličkim procesima, a pre svega u sintezi hemoglobina, koji transportuje kiseonik od pluća, kao i do svih ćelija u telu.

Iako čovekov organizam ima solidne mehanizme za njegovu regulaciju, u nekim situacijama može doći do preterane akumulacije, ali mnogo češće do nedostatka gvožđa zbog neodgovarajućeg načina ishrane.

Simptomi nedostatka gvožđa + šta utiče na njegovu apsorpciju

Organizam nije u stanju sam da stvara gvožđe, već ga je potrebno unositi putem hrane. Na apsorpciju, osim individualnih svojstava hrane, utiču i pol, uzrast, fiziološko stanje organizma, kao i rezerve gvožđa u telu. Žene apsorbuju veći procenat gvožđa iz hrane nego muškarci, kao i deca u odnosu na odrasle osobe.

Simptomi nedostatka gvožđa uključuje opštu slabost, umor, razdražljivost, lošu koncentraciju, glavobolju i nizak nivo energije. Neki pojedinci sa nedostatkom gvožđa mogu imati alopeciju, gubitak ukusa ili suva usta.

Preporučena dnevna doza gvožđa za odrasle muškarce iznosi 8 mg, dok za žene do 50 godine iznosi 18 mg, a za žene posle 50 godina 8 mg.

Kako da na prirodan način povećate nivo gvožđa?

Nivo gvožđa možete da povećate pravilnim izborom namirnica. Postoje dve vrste gvožđa u hrani. Hem gvožđe potiče iz životinjskih proteina, kao što su jaja, riba i sve vrste mesa, dok ne-hem gvožđa ima u namirnicama biljnog porekla, poput voća, povrća, žitarica, mahunarki i semenki, kao što su suve kajsije, kinoa, sočivo, leblebija, pasulj, konopljino seme i dr.

Čovekovo telo lakše apsorbuje hem gvožđe.

Da biste povećali apsorpciju biljnih izvora gvožđa, potrebno je da ih konzumirate sa hranom koja sadrži vitamin C. A tu spadaju citrusi, paprika, brokoli, paradajz, kivi i dr.

Takođe, izbegavajte da pijete čaj ili kafu sa kofeinom uz obroke, jer to može smanjiti apsorpciju gvožđa.

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Popović, Totally Wellness.

Pročitajte i tekst o pet najvažnijih antioksidanata. 

The post Kako da na prirodan način povećate nivo gvožđa appeared first on Klub zdravih navika.

Šta su antioksidansi i koja je njihova funkcija?

Antioksidansi su molekuli koji se bore sa slobodnim radikalima u telu.

Naime, prilikom metabolizma kiseonika u organizmu se stvaraju nestabilni molekuli poznati kao slobodni radikali. Slobodni radikali preuzimaju elektrone od drugih molekula, uzrokujući oštećenje ćelijskih membrana, DNK, ćelijskih proteina i lipida. Povezani su sa brojnim bolestima, uključujući dijabetes, srčana oboljenja i rak.

Šta uzrokuje nakupljanje slobodnih radikala?

Postoje brojni faktori koji mogu uzrokovati nakupljanja slobodnih radikala u organizmu, a ovo su najčešći:

– hrana koju jedemo
– zagađenje životne sredine
– stres
– unutrašnji metabolički procesi u telu
– UV zračenje

Nakupljanje slobodnih radikala negativno utiče na telo i može uzrokovati razvoj nekoliko bolesti, uključujući:

– upalu zglobova
– oštećenje nervnih ćelija u mozgu
– povećan rizik za nastanak srčanih oboljenja
– ubrzano starenje

Kako se borimo sa slobodnim radikalima?

Antioksidansi nam pomažu da se borimo sa slobodnim radikalima. Oni neutraliziraju oštećenja uklanjanjem slobodnih radikala iz tela i neophodni su za blistavu kožu, zdrav imunološki sistem i celokupno zdravlje organizma.

5 NAJVAŽNIJIH ANTIOKSIDANASA

 Ovih 5 antioksidanasa sam izdvojila kao najvažnije s obzirom na njihovu ulogu u čovekovom organizmu.

1. Vitamin A

Vitamin A je neophodan je za dobar vid i mladalački izgled. S obzirom na to da je rastvorljiv u mastima, potrebno je da ga unosite u organizam u kombinaciji sa zdravim mastima poput avokada, maslinovog ulja ili orašastih plodova.

U namirnice koje sadrže vitamin A spadaju:

– šargarepa
– losos
– jetra
– žumance
– mango
– bundeva
– crvena paprika
– spanać
– batat

2. Vitamin C

Osim za jak imunološki sistem, vitamin C je neophodan za zdravu i sjajnu kožu, jer podržava proizvodnju kolagena, koji smanjuje vidljivost bora i usporava proces starenja.

Izvori vitamina C u hrani su:

– bobičasto voće
– brokoli
– prokelj
– paprika
– citrusi
– kivi
– paradajz

3. Vitamin E

Vitamin E je snažan antioksidans rastvorljiv u mastima. Takođe predstavlja odlično sredstvo u borbi sa slobodnim radikalima. Ublažava oksidativno oštećenje ćelija, te pomaže u prirodnom zarastanju rana i obnavljanju kože.

U namirnice koje sadrže vitamin E spadaju:

– bademi
– avokado
– jaja
– lešnici
– zeleno lisnato povrće
– mahunarke
– suncokretove semenke
– orasi

4. Selen

Selen je moćan antioksidans koji igra vitalnu ulogu u metabolizmu i funkciji štitne žlezde. Osim toga jača imunološki sistem, sprečava pojavu akni, te smanjuje razgradnju kolagena.

Izvori selena u hrani su:

– pasulj
– brazilski orasi
– piletina
– crveno meso
– sardine
– tuna
– integralne žitarice

5. Cink

Cink obnavlja ćelije, reguliše rad štitne žlezde i veoma često se koristi u prevenciji prehlada i raznih hroničnih infekcija. Obnavlja tkiva, te pospešuje zarastanje rana.

Namirnice koje sadrže cink su:

– mahunarke
– ostrige
– seme bundeve
– crveno meso
– plodovi mora

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Popović, Totally Wellness

Pogledajte i članak o hrani za zdravu jetru.

The post Pet najvažnijih antioksidanata appeared first on Klub zdravih navika.

Obe ove forme vitamina A dostupne su u obliku suplemenata, ali istraživanja sugerišu da se najbolje apsorbuju iz hrane. Pokazalo se da je konzumiranje hrane bogate vitaminom A važno za održavanje reproduktivnog zdravlja, vida i imunološkog sistema.

Zdravstvene prednosti vitamina A
Vitamin A je neophodan za optimalno zdravlje čoveka, te ima brojne pozitivne efekte na organizam.

1. Poboljšava zdravlje očiju
Dovoljan unos vitamina A pomaže u održavanju zdravlja mrežnjače i sprečava starosnu degeneraciju makule.

2. Jača imunološki sistem
Imunološki sistem je složena kolekcija različitih ćelija koje organizam održavaju zdravim. Vitamin A igra presudnu ulogu u pomaganju ovim ćelijama da komuniciraju i efikasno se regulišu.

3. Unapređuje reproduktivno zdravlje
Vitamin A pomaže u više aspekata ljudskog reproduktivnog sistema. Dovoljne količine ovog vitamina u ishrani pomažu u sprečavanju urođenih mana i smanjuju rizik za razvoj neplodnosti kod oba pola.

Preporučena dnevna doza
S obzirom na to da čovekovo telo ne može da proizvede vitamin A, važno je da ga unosimo kroz ishranu. Odraslim osobama potrebno je u proseku između 700 i 900 mikrograma vitamina A dnevno.  O uvođenju suplemenata ovog vitamina obavezno se konsultujte sa lekarom.

Namirnice koje sadrže vitamin A

Losos
Osim što je odličan izvor omega 3 masnih kiselina,  koje su ključne za razvoj mozga i nervnog sistema, losos sadrži i vitamin A, koji jača imunološki sistem, te pozitivno utiče na zdravlje očiju.

Jetra
Jetre različitih životinja, poput jetre jagnjetine, govedine ili teletine predstavljaju najbogatiji izvor vitamina A. Kako ne bi došlo do prevelikog unosa ovog vitamina ne preporučuje se konzumiranje jetre više od jednom nedeljno.

Tuna
Tuna takođe sadrži vitamin A, zahvaljujući kojem pozitivno utiče na imunološki sistem. Osim toga, ova riba bogata je proteinima, što pogodno utiče na mišiće, kosu, kožu i nokte. Sadrži i veliku količinu omega 3 masnih kiselina.

Batat
U 100 g batata ima 384 % preporučene doze vitamina A. Ljudima koji praktikuju vegansku ishranu slatki krompir predstavlja neprocenjiv izvor ovog vitamina.

Spanać
Jedna porcija spanaća od pola šolje sadrži više od 570 mikrograma vitamina A. Bez obzira na to da li jedete sirov, u smutiju ili kuvani spanać, konzumiranje ovog povrća je odličan način da istovremeno u organizam unesete dovoljne količine biljnih vlakana i vitamina.

Šargarepa
Kao mnoge druge narandžaste namirnice i šargarepa je odličan izvor beta-karotena. Pola čaše sirove šargarepe sadrži više od 450 mikrograma vitamina A. To je razlog zbog kojeg se šargarepa smatra korisnom namirnicom za vid.

Dinja
Vitamin A se može razgraditi kada se zagreje, pa su sirovi izvori ovog mirkonutrijenta veoma važni. Dinja se gotovo uvek jede sirova, pa uključivanjem ove vrste voća u ishranu možete povećati unos vitamina A. Pola čaše dinje ima 135 mikograma vitamina A.

Paprika
Kada je vitamin A u pitanju važna je boja paprike. Crvena paprika sadrži značajnu količinu vitamina A, skoro 120 mikrograma u porciji od pola šolje. S druge strane, zelena paprika ima samo 18 mikrograma vitamina A.

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Popović, Totally Wellness.

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Namirnice koje sadrže vitamin A appeared first on Klub zdravih navika.

3 načina za čišćenje organizma:

1. Pokrenite prirodnu detoksikaciju jetre
U tradicionalnoj kineskoj medicini proleće se povezuje sa zdravljem jetre i žučne kese. Stoga, jedan od osnovnih načina za stimulisanje prirodne detoksikacije tela je uvođenje namirnica koje jačaju ovaj organ.

Jetra kao najvažnija žlezda u našem organizmu ima ključnu ulogu u metabolizmu hrane i procesu detoksikacije. Zapravo u njoj se pročišćava krv i obrađuju nagomilani toksini radi uklanjanja. Bez obzira na to što jetra u velikoj meri ima sposobnost regeneracije, veoma je važno da vodite računa o njenom zdravlju. Dobra funkcija ovog organa pre svega zavisi od onoga šta jedemo i pijemo. Neke od namirnica koja unapređuju rad jetre su citrusi, zeleno lisnato povrće, bobičasto voće, špargle i brojne druge.

Smuti za detoksikaciju jetre

Sastojci
– 1 šaka listova maslačka
– 1 šaka rukole
– 1 šaka brokolija (iscepkanog na manje cvetove)
– 1 štap celera, oko 50-60 cm (seckan na manje komade)
– 1 šargarepa (seckana na manje komade)
– 1 limun (oguljen, ceo)
– ½ grejpfruta (seckan na manje komade)
– 3 dl vode

Uputstvo za pripremu
1.Izblendirajte sve sastojke i dobijenu smesu sipajte u veću čašu. Pijte polako.

Napitak od maslačka za čiščenje jetre

Sastojci
– 1 grejpfrut (seckan na manje komade)
– 1 Granny Smith jabuka (seckana na manje komade)
– 1 krastavac (seckan na manje komade)
– ½ limuna (sok)
– 1 šaka baby spanaća
– ½ šolje listova maslačka
– 2 dl vode

Uputstvo za pripremu
1.Sve sastojke ubacite u blender i blendirajte dok ne dobijete smesu glatke teksture.
2. Dobijeni napitak konzumirajte odmah po pravljenju.

2. Jedite hranu u njenom prirodnom obliku
Jesti hranu u prirodnom obliku zapravo znači isključiti Iz ishrane sve industrijski prerađene namirnice, kao što su razne grickalice, poslastice i mesne prerađevine.

Da biste očistili organizam potrebno je da se okrenete 100% prirodnoj hrani, kao što su povrće, voće, mahunarke, koštunjavi plodovi, bezglutenske žitarice, te organsko meso i jaja.

Osim toga pokušajte da smanjite unos namirnica sa glutenom, kao i mlečnih proizvoda, te umesto njih konzumirajte biljne varijante, poput nezaslađenog bademovog, kokosovog ili pirinčanog mleka.

Takođe veoma je važno da u što više obroka uključite zeleno lisnato povrće kako biste omogućili telu što više nutrijenata i time povećali nivo energije.

3. Spavajte dovoljno
Kvalitetan san je takođe potreban kako biste očistili telo i stimulisalii izbacivanje štetnih materija iz organizma. Potrudite se da spavate najmanje sedam sati svake noći. Tokom spavanja, mozak je u stanju da popravi ćelijska oštećenja uzrokovana raznim štetnim materijama. S druge strane, ukoliko ne spavate dovoljno, verovatno ćete posegnuti za nezdravim namirnicama, poput različitih slatkiša, kako biste povećali energiju.

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Popović, Totally Wellness.

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Tri jednostavna načina za čišćenje organizma appeared first on Klub zdravih navika.

Da biste podržali funkciju jetre, izbegavajte masnu, pohovanu i začinjenu hranu, šećer, kao i industrijske proizvode pune aditiva i drugih štetnih supstanci. Kupovne mlečne proizvode životinjskog porekla zamenite biljnim varijantama, a ukoliko jedete meso birajte piletinu, ćuretinu i ribu. Voće, povrće, ali i integralne žitarice celog zrna uključite u svakodnevni meni. Takođe je važno da prestanete sa lošim navikama kao što su pušenje i konzumiranje alkoholnih pića.

Povezanost jetre i proleća
Prema tradicionalnoj kineskoj medicini proleće predstavlja vreme buđenja i obnove životne energije ”ki”, koja se u proleće povezuje sa zdavljem jetre i žučne kese. Zato bi tokom ovog godišnjeg doba trebalo da birate namirnice koje podržavaju prirodnu detoksikaciju ovog organa, te mu pružaju potrebnu životnu snagu.

Hrana za zdravu jetru

1. Citrusi
Sve vrste citrusnog voća poznate su po tome što utiču na izbacivanje toksina iz organizma. Sadrže velike količine antioksidanasa, poput vitamina C, koji štite jetru od oštećenja. Limun aktivira enzime jetre koji ubrzavaju proces detoksikacije, a grejpfrut sadrži antioksidanse naringenin i naringin, koji štite tkivo jetre od oštećenja.

2. Beli luk
Beli luk aktivira enzime koji pospešuju izbacivanje toksina iz organizma, a budući da sadrži i vitamin C, odličan je u borbi sa slobodnim radikalima koji oštećuju ćelije jetre. Bogat je selenom, kao i vitaminom B6 koji ima antiinflamatorna svojstva, pa leči zapaljenje jetre. Međutim, ne treba preterivati sa ovim povrćem, jer zahvaljujući alicinu, može izazvati toksičnost jetre ako se uzima u velikim količinama.

3. Maslačak
Poznato je da polisaharidi u maslačku smanjuju opterećenje na jetru i podržavaju njenu sposobnost stvaranja žuči. Takođe pomažu jetri da filtrira potencijalno štetne hemikalije iz hrane. Maslačak je takođe dobar izvor vitamina C, jednog od najkorisnijih vitamina za imunološki sistem. Od korena maslačka možete da napravite fantastičan čaj koji pomaže jetri da oslobodi telo od toksina.

4. Zeleni čaj
Budući da je bogat katehinima, koji čiste telo i podržavaju zdravlje jetre, zeleni čaj je odlična namirnica za jačanje ovog organa. Jedno japansko istraživanje otkrilo je da je svakodnevno konzumiranje zelenog čaja povezano sa poboljšanim krvnim markerima zdravlja jetre.

5. Špargla
Ovo povrće ima brojne zdravstvene prednosti, a jedna od njih je svakako i jačanje zdravlja jetre. Budući da je odličan diuretik, špargla veoma povoljno utiče na rad jetre. Njeni sastojci asparagin, vanilin i spargaurin podstiču izbacivanje štetnih materija iz organizma.

6. Bobičasto voće
Bobičasto voće, a naročito borovnice, štite jetru od toksina, doprinose njenoj regeneraciji, te normalizuju njen rad. Pogotovo se preporučuju onima čija je jetra oštećena alkoholom ili pušenjem. Neke studije sugerišu da ekstrakt borovnice usporava rast ćelija karcinoma jetre. Međutim, za ovu tvrdnju potrebno je više istraživanja.

7. Tamnozeleno povrće
Brokoli, kelj, spanać kao i mnoge druge vrste tamnozelenog povrća sadrže glutation, koji povećava sposobnost jetre da eliminiše sve otrove i štetne supstance iz tela. Osim toga, prokelj i brokoli sadrže sumpor, koji štiti organizam od otrova iz hrane, vazduha i vode.

8. Šargarepa
Šargarepa je jedan od glavnih izvora karotenoida zvanih beta-karoten, koje telo pretvara u vitamin A. Karotenoidi pomažu u održavanju jetre zdravom. Naime, jetra proizvodi žuč, koja uklanja otpad, ali žuč ostaje u jetri ili žučnoj kesi dok masti ne uđu u tanko crevo i ne pokrenu njeno oslobađanje. Karotenoidi su rastvorljivi u mastima, pa kada jedete šargarepu, karotenoidi iz nje stimulišu protok žuči i izbacivanje otpada.

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Popović, Totally Wellness.

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Hrana za zdravu jetru appeared first on Klub zdravih navika.

Budući da se, osim od vode, u najvećoj meri sastoji i od ugljenih hidrata, naročito voćnih šećera glukoze i fruktoze, postoji dilema koliko voća dnevno je dozvoljeno.

Pre svega, važno je znati da se prirodni šećeri drugačije metabolišu u organizmu za razliku od industrijski proizvedenih, jer voće, osim šećera, sadrži i veliku količinu biljnih vlakana koja usporavaju njegovu apsorpciju.

Trudite se da češće jedete voće niskog glikemijskog indeksa. Naime, glikemijski indeks (GI) je broj koji odražava intenzitet lučenja insulina nakon unošenja neke namirnice. Nakon što pojedete voćku visokog GI doći će do naglog porasta šećera u krvi, a kao rezultat toga pankreas počinje da luči hormon insulin, koji omogućava ulazak glukoze unutar ćelije. Nakon određenog vremena može se dogoditi da se pankreas, kao i svaka druga žlezda, iscrpi, što naposletku može da dovede do poremećaja lučenja insulina i posledičnog razvoja dijabetesa.

Prema brojnim preporukama, voće bi trebalo jesti na prazan stomak ili između obroka, budući da se u to vreme varenje odvija prilično brzo. Međutim, jesti voće odmah nakon obroka nije dobra ideja. Potrebno je da od obroka prođe najmanje 30 minuta. Ako imate dijabetes ili tegobe s probavom, voće bi trebalo da jedete sat vremena pre jela, ili dva nakon jela.

Ljudi koji imaju poteškoće u korigovanju telesne težine treba da isključe konzumiranje voća u drugom delu dana, nakon ručka. To će pomoći telu da umesto šećera, iskoristi masne naslage za proizvodnju energije.

Voće nikada nemojte u potpunosti izbaciti iz jelovnika, već budite umereni – jedite jednu do dve voćke dnevno. Čak i u ovim hladnim danima zasladite se nekim od ovih plodova. Voće zimi je neizostavno na meniju, te u nastavku preporučujemo:

Jabuka
Obiluje mnogobrojnim vitaminima i mineralima koji stimulišu imunološki sistem. Sadrži i brojne druge korisne materije poput limunske i mravlje kiseline, ali i pektina koji efikasno apsorbuje vodu i toksične materije u crevima. Olakšava probavu, reguliše nivo šećera u krvi, te sprečava razvoj srčanih bolesti.

Narandža
Sadrži veliku količinu voćnih šećera, ali i C vitamina, koji potpomaže njihovo sagorevanje, ali i apsorpciju gvožđa. Osim toga, narandža je bogata vitminima A, B i E, kao i brojnim mineralima, poput kalcijuma, magnezijuma i kalijuma. Pomaže neutralizaciji slobodnih radikala, pojačava odbrambeni sistem organizma, stimuliše rad creva, te snižava nivo lošeg holesterola u krvi.

Grejpfrut
Ova voćka kiselkasto-slatkasto-gorkastog ukusa zahvaljujući velikoj količini vode ubrzava metabolizam, a time i sagorevanje masti. Izuzetan je izvor vitamina A i C, biljnih vlakana, te različitih minerala poput natrijuma i kalijuma. Pomaže u borbi protiv prehlade, a dokazano je da sprečava pojavu pojedinih vrsta kancera i srčanih bolesti.

Mandarina
Idelana je za jačanje imuniteta u hladnim danima. Izuzetno je bogata vitaminom C, čak dvostruko više od narandže. Zahvaljujući činjenici da sadrži i 87 odsto vode odlična je za korigovanje telesne težine, a efikasno snižava i holesterol.

Kivi
Veoma lekovita niskokalorijska voćka. Obiluje vitaminima A, C i E, te brojinim antioksidansima, kao i kalijumom. Budući da sadrži veliku količinu dijetalnih vlakana utiče na snižavanje nivoa holesterola. Osim toga, vlakna eliminišu i toksine iz debelog creva, te pomažu u održavanju ravnoteže dobrih i loših bakterija u crevima.

Nar
Jestivi delovi ove voćke su sok i seme. Plod nara bogat je brojinim korisnim materijama, među kojima se posebno izdvajaju vitamini C, A, E i B5, kao i minerali kalijum i gvožđe. Sadrži i veliku količinu antioksidanasa, a crvenu boju dobija od antocijanina i tanina.

Brusnica
Ovo kiselkata bobičasta voćka poseduje izuzetna lekovita svojstva. Njeni plodovi bogati su različitim mineralima kao što je kalijum, vitaminima poput A i C, te biljnim vlaknima. Smatra se prirodnim antibiotikom, a poznata su i njena antikancerogena svojstva.

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Popović, Totally Wellness.

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Voće zimi je neizostavno appeared first on Klub zdravih navika.

Telo ima ugrađen sistem detoksikacije koji počinje u jetri, a naš je zadatak da ga pokrenemo pravilnim izborima u ishrani i zdravim životnim navikama.

Prevelika količina štetnih materija u organizmu usporava mehanizam detoksikacije u jetri, a određene hemikalije mogu ostati aktivne duže nego što želimo ili nego što to naši sistemi mogu podneti.

Ključ se krije u pronalaženju načina kako da poboljšamo sposobnost mehanizama detoksikacije u organizmu, te se rešimo štetnih materija, istovremeno smanjujući izlaganje organizma toksinima.

Detoksikacija posle praznika u 5 koraka:

1. Vratite se balansiranoj ishrani bogatoj nutrijentima
Ukoliko ste tokom praznika konzumirali tešku i kaloričnu hranu, naročito razne poslastice pune šećera, vreme je da se vratite na pravi put. Iz ishrane izbacite sve industrijski prerađene namirnice, te se okrenite 100% prirodnoj hrani, kao što su povrće, voće, mahunarke, koštunjavi plodovi, bezglutenske žitarice, te organsko meso i jaja. Osim toga izbacite gluten i sve mlečne proizvode životinjskog porekla, te umesto njih konzumirajte biljne varijante, poput nezaslađenog bademovog, kokosovog ili pirinčanog mleka. Takođe veoma je važno da u što više obroka uključite zeleno lisnato povrće kako biste alkalizovali organizam i povećali nivo energije.

2. Budite fizički aktivni
Detoksikacija posle praznika podrazumeva i fizičku aktivnost, budući da su vežbanje, trčanje i šetnja načini koji takođe podstiču prirodan proces detoksikacije tela. Vežbanjem ćete pokrenuti i ubrzati metabolizam, ali i popraviti raspoloženje.

3. Ne zaboravite na vodu
Voda podstiče prirodan proces detoksikacije. Dakle, da biste stimulisali izbacivanje svih loših materija iz tela potrebno je da pijete mnogo vode, najmanje 8 čaša dnevno. Za hidrataciju organizma dobri su i biljni čajevi u rinfuzi poput zelenog čaja, čaja od kamilice ili nane.

4. Spavajte dovoljno
Da bi organizam normalno funkcionisao potreban mu je odmor, a najbolji vid odmora je svakako san. Samo u odmornom organizmu prirodni procesi detoksikacije mogu neometano raditi. San regeneriše telo, jača imunitet, utiče na raspoloženje i umanjuje negativne posledice stresa. Potrebno je da spavate najmanje 7 – 8 sati tokom noći.

5. Tehnike suzbijanja stresa
Nađite način kako da rasteretite organizam od stresa. Šetnje, pravilna ishrana, hidratacija i druženje su od ključne važnosti. Takođe praktikujte neku od tehnika relaksacije organizma kao što su joga, meditacija i reiki. Sve ove metode utiču na smirivanje i ublažavanje simptoma stresa, što je potrebno kako biste podstakli prirodnu detoksikaciju tela.

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Popović, Totally Wellness.

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Detoksikacija posle praznika appeared first on Klub zdravih navika.