Uticaj muzike na mentalno, fizičko i emocionalno stanje ljudi poznato je odavno, ali je i naučno dokazano. Mnogi načnici su svoja istraživanja upravo posvetili uticaju muzike na bebe i decu.

Posmatrajući ovu pojavu pevanje uspavanki  i jednostavnih melodija deci, poznato je u svim kulturama i na svim meridijanima. Samim tim možemo reći da je muzika oduvek bila čoveku neopohodna i sastavni deo njegovog svakodnevnog zivota.

Stručnjaci tvrde da je zvuk vazan za prenatalni razvoj i pruža osnovu za kasnije ponašanje i učenje. Muzika bebi moze pomoći u njenom pravilnom psihičkom, emotivnom, duhovnom i intelektualnom razvoju. Roditelji instiktivno koriste muziku da smire, uspavaju, ali i zabave svoje dete, često neznajući da time podstiču i detetov razvoj i unapređuju njegove veštine. Zajednička muzička iskustva dece i njihovih roditelja, kroz pevanje, sviranje ili ples,  doprinose boljem i lepšem odnosu izmedju njih.

U nastavku teksta, etnomuzikolog Mila Đačić daje nekoliko korisnih muzičkih saveta za roditelje i decu.

PEVANJE

Fetus čuje i reaguje na zvuk već od 16.nedelje, što je pre nego što je uvo u potpunosti razvijeno, a aktivno počinje slušati od 24. nedelje. Zato, što pre počnite da pevate svojoj deci. Poznati britanski violinista Yehudi Menuhih tvrdi da svoj muzički talenat upravo duguje svojim roditeljima koji su mu stalno pevali i pre njegovog rođenja.

SVIRANJE

Ukoliko umete da svirate ili ste nekada svirali neki instrument, vreme je da obnovite vaše znanje. Kada god imate priliku svirajte. Ukoliko niste vešti u tome, sačekajte da vaše dete poraste, pa možete zajedno krenuti na časove i učiti da svirate zajedno.

IDITE ZAJEDNO NA KONCERTE

Dečija filharmonija redovno održava koncerte za bebe sa simfonijskom muzikom prilagođenoj deci. Povedite svoje dete i uživajte zajedno.

PLEŠITE ZAJEDNO

Plešite sa svojom bebom, uzmite je u naručje, pustite muziku i plešite zajedno. Kada malo poraste potražite muziku koju vaše dete najviše voli i zajedno osmislite pokrete uz nju.

UPIŠITE DETE NA HOR

Kada dete poraste upišite ga na hor. Neka oseti radost zajedničkog muziciranja. Podstaknite njegove socijalne veštine, neka razvija empatiju i ojača timski duh. Muzika je univerzalni jezik i ona je mnogo više od zvuka. Ona dodiruje srca, inspiriše i pokreće. Zato, uvek, pevajte pesmu laku, dok je beba u vašem stomaku!

Za Klub Zdravih Navika: Dobro jutro mama.

Saznajte činjenice i o psihomotornom razboju deteta!

The post Uticaj muzike na decu appeared first on Klub zdravih navika.

Da li postoji povrće koje se lakše vari i kod kog je iskoristljivost hranljivih sastojaka bolja kada se bar malo termički obradi?

Da postoji.

Kako bismo sačuvali što više vitamina rastvorljivih u vodi (vitamin C, B grupe), povrće bi trebalo kuvati što kraće u maloj količini vode, bariti na pari ili peći u rerni.

Koje su to namirnice?

Paradajz

Paradajz spada u namirnice kod kojih se kuvanjem, pečenjem u rerni ili grilovanjem povećava nivo antioksidanasa i količina likopena je veća čak za 50%.  Likopen je sastojak koji smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja i karcinoma. Šta još možete uraditi? Paradajzu možete dodati dobre masti- maslinovo ulje i onda će se likopen još bolje resorbovati.

Spanać

Ako pitate mornara Popaja, lika iz crtanih filmova, reći će vam da snaga u mišićima potiče od spanaća. Tačno je da je spanać bogat gvožđem, magnezijumom, kalcijumom, cinkom i folnom kiselinom. Ali na koji način se najbolje iskoristi sve  što je dobro u spanaću? Kratkim kuvanjem, odnosno blanširanjem. Oksalna kiselina iz spanaća sprečava apsorpciju –iskoristljivost ovih elemenata za čak 50%. Najbolje je ga je jesti u obliku pirea ili ga blago propržiti u  tiganju ako je za salatu.

Šargarepa

Šargarepa je izuzetno zdravo povrće koje sadrži karotenoide koji se u telu transformišu u vitamin A koji je zaslužan za dobar vid i imunitet. I kod nje bolje da je jedete kuvanu, osim kada su u pitanju dijabetičari koji  moraju biti obazrivi zbog toga što, kada se kuva, šargarepa ima veći glikemijski indeks.

Paprike

Ne znam da li znate da paprika ima u svom gornjem delu oko peteljke ima najviše vitamina C? Takođe, sadrži više vitamina C nego limun. Paprike su bogate karotenoidima i luteinom. Najbolje je da ih pečete ili grilujete zato što toplota razgrađuje ćelijske zidove i čini ove materije iskoristljivijim.

Brokoli

Da li ste primetili da brokoli ima vrlo specifičan ukus kada se kuva? To je zbog sumpora koji se nalazi u glukozinolatima. Bolja iskoristljivost svih njegovih hranljivih sastojaka je kada brokoli izblanširate.

Plavi patlidžan

Jede se pečen i termičkom obradom se otklanja solanin koji je toksičan. Solanina ima i u krompiru, ali njega jedemo uvek termički obrađenog.

Kelj

Kuvanjem kelja  u vodi ili na pari inaktiviramo enzim koji sprečava da organizam ugradi jod koji je veoma bitan za rad štitne žlezde.

Za Klub Zdravih Navika: Dobro jutro mama.

Ukoliko vam se svideo članak – termički obrađeno povrće, pročitajte i sličnosti o namirnicama i organima u ljudskom telu!

The post Termički obrađeno povrće appeared first on Klub zdravih navika.

1.Da li u trudnoći srce raste?
(U bukvalnom i prenesenom smislu)

Srce u trudnoći poraste za čak 12% usled kombinovanog dejstva hormona, promene sastava krvi i pojačanog krvotoka. Takođe, zbog uvećanja materice i pritiska dijafragme, srce je prinuđeno da promeni mesto na kojem se nalazilo u grudnom košu.

2. Da li rastu i stopala?

U trudnoći stopala mogu porasti za ceo jedan broj. To se događa, jer se ris stopala ispravi, verovatno, zbog viška kilograma i povećane labavosti zglobova, što uzrokuje rast stopala.

3. Da li trudnice imaju izoštreno čulo mirisa?

Trudnice imaju izuzetno izoštreno čulo mirisa. To nekada bude jedan od prvih pokazatelja rane trudnoće.

4.Da li beba čuje mamin glas dok je još u stomaku?

U stomaku, beba može da čuje i prepozna mamin glas. Takođe, čuje i druge glasove i zvukove iz spoljašnje sredine. Neverovatno, zar ne?

5. Da li mama štiti bebu i pre nego što se rodi?

Placenta (posteljica) je organ koji istovremeno štiti bebu od bolesti, a dozvoljava antitelima majke da prođu u bebinu krv. Iako ima tako moćnu funkciju, placenta ne može da spreči toksine poput onih koji se nalaze u alkoholu, cigaretama ili drogi da dodju do bebine krvi.

Ukoliko vas je tekst – zanimljivosti o trudnoći zainteresovao, pratite i dalje stručne savete koje možete pročitati na blogu Klub Zdravih Navika.

Za Klub Zdravih Navika: DOBRO JUTRO MAMA.

Pročitajte i tekst o braku nakon rođenja deteta.

The post Zanimljivosti o trudnoći appeared first on Klub zdravih navika.

Core, centralni deo tela ili jezgro predstavlja deo tela bez nogu i ruku. Prednji deo tela do ramena, donji i srednji deo leđa predstavljaju ovaj deo tela. Potrebno je da naučimo mišiće da rade zajedno, jer ćemo samo na taj način dobiti bolje sportske performance i podići funkciju našeg tela na viši nivo core treningom.

Mali koraci biće vaša podrška i motivacija, a osećaćete se stalno zadovoljno nakon što odradite core trening, zbog toga što ste uspeli da izvršite svoje zadate ciljeve. Lagano uvođenje u trening ima i svoje zdravstvene benefite – na ovaj način je manja šansa da se povredite. U fitnes svetu postoji slaganje – dobar plan je pola posla. Samo osmišljavanje i ideje za plan treninga kod kuće će utrošiti najviše vremena.  Ipak, trud se isplati zbog toga što ćete nesumnjivo videti rezultate čak i ako niste eksperti u datoj oblasti.

Naizgled naporan, ali na duže staze isplatljiv core trening učiniće da vaše telo bude pripremljeno za leto i da izgledate savršeno u bikiniju na plaži! Ne zaboravite da je i petnaest minuta vežbanja dnevno, bolje nego dan bez treninga!  Ljudi koji redovno treniraju dokazano imaju bolji san, odmorniji su i ređe oboljevaju od hroničnih bolesti. Mnoga istraživanja pokazuju direktnu vezu između psihičkog blagostanja i redovne fizičke aktivnosti.

Danas radimo core trening. Trening čini 7 vežbi, pri čemu svaku radimo određeni broj ponavljanja (pogledati u videu). Kada završite svih 7 vežbi, ponovite sve isto u još dve serije, ukupno 3. Ovaj trening uradite 3 puta ove nedelje, a ako ste u mogućnosti i više puta.

The post Trening 6 – Vežbajte sa Lazarom appeared first on Klub zdravih navika.

Nažalost, neki od najčešćih sastojaka koji se nalaze u prerađenoj hrani mogu biti veoma štetni po zdravlje, od kojih se brojni čak mogu smatrati toksičnim. Najčešće su to aditivi, konzervansi, rafinisane žitarice, trans masti, veštački zaslađivači I drugi nezdravi sastojci. Krenimo redom… U nastavku otkrijte važnost čitanja deklaracija i sastava proizvoda kako biste smanjili unos štetnih sastojaka.

1. PALMINO ULJE I TRANS MASTI
Danas u gotovo svim restoranima za prženje hrane koriste palmino ulje. Ono što je sporno je što kada se tečnim uljima od kukuruza, soje ili palme doda vodonik, pretvaraju se u čvrstu materiju, tako čineći trans mast. Ove vrste masti smatraju se jednom od najopasnijih namirnica po ljudsko zdravlje, posebno negativno utiču na kardiovaskularni sistem i pojavu različitih modernih bolesti. Trans mast omogućava hrani da ostane duže sveža, pa se tako može godinama držati na policama supermarketa bez ikakvih promena u izgledu proizvoda. Hranom bogatom trans mastima podiže se “loš” LDL holesterol i trigliceridi, a smanjuje “dobar” HDL. Za zdrav život, treba izbegavati palmino ulje i trans masti.

2. MONOSODIJUMGLUTAMAT
MSG se prirodno javlja u mnogim namirnicama, kao što su paradajz, sir i drugo. Međutim, u prehrambenoj industriji se proizvodi fermentacijom skroba, smatrajući se alergenom na koji veliki broj ljudi reaguje. MSG, kao procesovan dodatak se može naći u kineskoj i restoranskoj hrani, prelivima za salatu, čipsu, krekerima, kobasicama, prerađenim mesima, sosovima, smrznutim obrocima, supama i dr. Povezan je sa različitim zdravstvenim problemima, kao što su: oštećenje mozga, zapaljenje jetre, teškoće pri učenju, gojaznost, glavobolja, mučnina, astma, promene srčanog rada i razne druge bolesti.

3. VISOKOFRUKTOZNI KUKURUZNI SIRUP
Jedan od najpovoljnih zaslađivača na tržištu prehrambene industrije je visokofruktozni kukuruzni sirup (HFCS – high fructose corn syrup) i zbog toga se danas češće može primetiti u sastavu proizvoda od običnog šećera. Količina rafinisanog šećera koju ljudi konzumiraju je smanjena tokom poslednjih 40 godina, ali unos HFCS-a je povećan za gotovo 20 puta više, što utiče na pojavu raznih alergija, karcinoma, povećanje triglicerida I holesterola, poremećaja hormona, gojaznosti, insulinske rezistencije i dijabetesa, i dr.

4. NATRIJUMBENZOAT E211 I KALIJUMBEZOAT E212
Ovi konzervansi se dodaju prerađenoj hrani kako bi se sprečio razvoj plesni. Benzen je poznat kancerogen koji je povezan sa ozbiljnim oštećenjima tiroidne žlezde. Opasni nivoi ove supstance mogu se razviti u plastičnim flašama gaziranih sokova izloženih toploti ili kada su konzervansi kombinovani sa askorbinskom kiselinom (vitamin C). Neželjeni efekti ovih hemijskih sastojaka su glavobolje, vrtoglavice, maglenje pred očima, bol u grudima, usporen puls, promene na koži i drugo.

5. VEŠTAČKI ZASLAĐIVAČI
Zdrav život podrazumeva izbegavanje veštačkih zaslađivača. Aspartam, saharin, sukralozu, acesulfam-K i ostali. Ovo su hemijski dodaci hrani koji udvostručuju efekat šećera u ukusu sa manje energetske vrednosti. Nalaze se u većini proizvoda u prehrambenoj industriji, kao i u dijetetskim proizvodima i vitaminima kako bi se smanjio kalorijski sastav. Povezani su sa negativnim uticajem na metabolizam, gojaznošću, IBS-om, oštećenjem mozga, glavoboljama, vrtoglavicom, halucinacijama, mučninom, povraćanjem, problemima sa spavanjem, depresijom, kancerom, urođenim defektima.

6. VEŠTAČKE BOJE
Veštačke boje se u prehrambenoj industriji koriste kako bi hrana izgledala mnogo privlačnije. Ovi dodaci su povezani sa različitim zdravstvenim problemima, kao što su alergijske reakcije, umor, astma, kožne promene, osip, hiper aktivnost, glavobolja, a takođe su povezani i sa različitim tipovima karcinoma. Veštačke boje se nalaze u slatkišima, gaziranim i negaziranim pićima, hrani za kućne ljubimce, cerealijama, čaki u lekovima. Neke od najčešćih boja za hranu koja se danas koriste su: Plava #1 (Brilliant Blue), Plava #2 (Indigo Carmine), Citrus Red #2, Zelena #3 (Fast Green), Crvena #3 (Erythrosine) 40 (Allura Red), Žuta #5 (Tartrazine) i Žuta #6 (Sunset yellow). Uvek pročitajte etiketu proizvoda da biste videli da li sadrže veštačke boje, tako da znate da izbegavate ovu hranu.

7. RAFINISANE ŽITARICE
Prave se preradom prirodnog, celog zrna žitarica, a kao rezultat se gubi većina hranljivih nutrijenata. Kada se rafiniše celo zrno, uklanjaju se mekinje i klice, uključujući sve vlakno, vitamine i minerale. Rafinisana zrna su takođe lako varljiva i povećavaju nivo šećera u krvi i nivo insulina, što može dovesti do svih vrsta zdravstvenih problema. Zamenite obrađena zrna sa celim zrnom, npr, integralni ili divlji pirinač, pasta od celog zrna, hleb od cele pšenice, ječma ili ovsena kaša.

Za klub zdravih navika: Tatjana Popović, Totally Wellness

Živite zdrav život! Pročitajte i kojih 5 namirnica jačaju imunološki sistem.

The post 7 najgorih sastojaka u hrani appeared first on Klub zdravih navika.