Da li vam se nekada učinilo da pojedine namirnice neverovatno liče na određene organe? Priroda je za čoveka stvorila sve što mu je potrebno da bi bio zdrav i ima svoj način kako da mu pokaže kako može sebi da pomogne. U nastavku vam otkrivamo koje to namirnice i po svom sastavu i po izgledu podsećaju na određeni organ u ljudskom telu.

Da li vam orah liči na neki organ? Da, liči na mozak. Orah je bogat omega 3 masnim kiselinama koje utiču na memoriju. Takođe je bogat i vitaminom B1, B2, cinkom i dobar je antioksidans. Utiče na bolju elastičnost krvnih sudova, a samim tim štiti od kardiovaskularnih bolesti.

Na koji organ vam liči avokado? Avokadu je potrebno da sazri 9 meseci, kao i plodu tokom trudnoće. Kada ga presečete na pola izuzetno liči na matericu. Sadrži folnu kiselinu koja je jako bitna u trudnoći, zbog pravilnog zarastanja neuralne cevi kod bebe(spina bifida) i pozitivno utiče na reproduktivno zdravlje žene. Sadrži vitamin C, K, E i Omega 3 masne kiseline.

Presečen paradajz na pola jako podseća na strukturu srca: dve komore, dve pretkomore. Pradajz sadrži likopen koji se bolje iskoristi u organizmu iz kuvanog paradajza i smanjuje rizik od srčanih bolesti. Dodavanjem maslinovog ulja paradajzu se povećava se moć apsorpcije (iskoristljivosti) likopena u telu.

Celer po svom duguljastom izgledu veoma podseća na kosti. Podatak koji verovatno niste znali  je da celer sadrži 23% natrijuma- isto kao i kosti. Izvor je silicijuma, koji kostima daje snagu i čvrstinu.

Kada presečete šargarepu na pola po širini, na šta vas podseća? Na oko, naravno! Sigurno ste čuli priče svojih baka „jedi šargarepu da bolje vidiš“. To nije slučajno. Šargarepa je puna vitamina, antioksidanasa, a jedan od njih je betakaroten, koji ujedno i daje boju šargarepi i koji smanjuje šansu za makularnu degeneraciju oka koji je jedan od uzroka gubitka vida.

Kada je reč o đumbiru, on po obliku podseća na želudac. Trudnicama je posebno poznato to da je odličan kada se pojavi mučnina, a to je zato što sadrži posebne enzime koji su odgovorni za katalizu proteina u hrani i na taj način pomaže boljem varenju, smanjuje grčeve kod odraslih i ostećenja sluznice.

Sličnost oblika grejpfruta (i drugih citrusa) i dojki nije slučajna. Grejp sadrži, pored obilja drugih vitamina i supstance koje se zovu limonoidi, koji dokazano inhibiraju razvoj karcinoma kod laboratorijskih životinja i kod ljudskih dojki. On svojim sastavom pospešuje kretanje limfe kroz dojke.

Pasulj liči na bubrege. Svojim sastavom blagotvorno utiče na njihov rad.

Smokve jako liče na testise i kada ih otvorite ili isečete na pola pune su sitnih koštica koje podsećaju na spermatozoide. Konzumiranjem smokvi kod muškaraca se povećava broj i kvalitet spermatozoida.

Grozd po svom obliku podseća na plućno krilo. Groždje sadrži antiodksidanse, vitamine A, E, C koji pomažu zaštiti pluća.

Za Klub Zdravih Navika : DOBRO JUTRO MAMA.

Ukoliko vam se svideo tekst namirnice i organi u ljudskom telu svideo, pročitajte i objavu o tome kako izgleda prvi pregled kod pedijatra!

The post Namirnice i organi u ljudskom telu appeared first on Klub zdravih navika.

Kada prvi put može da se javi alergijska reakcija kod dece?

Praktično odmah po rođenju deteta, iako je to zaista retkost. Uglavnom se javljaju između drugog i trećeg meseca i odnose se na različite proteine namirnica.  Dete tada pije samo mleko to je zapravo alergija na proteine kravljeg mleka.

Koji su najčešći alergeni?

Svaka namirnica može biti potencijalni alergen. Neke namirnice koje imaju jači potencijal da izazovu alergijsku reakciju su: orašasti plodovi (orah ,badem,lešnik), bobičasto crveno voće (jagoda,malina,kupina), jaje,riba, morski plodovi. U suštini, alergije na proteine hrane su izuzetno retke i kod najvećeg broja dece se ne javljaju.

Kako prepoznati da je u pitanju alergijska reakcija i koji su simptomi?

Postoje dva tipa alergijskih reakcija. Rane alergijske reakcije se javljaju odmah i to u vidu urtikarije (koprivnjače), crvenih pečata po različitim delovima tela,. Otok usana i ti simptomi jesu razlog da se dete odvede kod pedijatra. Tada će pedijatar uključiti (dati) neophodnu terapiju.

Simptomi kasnijeg tipa alergijskih reakcija jesu krv u stolici, ekcem, povraćanje, grčevi u stomaku ili dijareja. Naravno i tada ćete odvesti dete kod pedijatra da ga pregleda. U ovom slučaju se uglavnom ne uključuje terapija već se namirnica na koju se posumnja da je izazvala alergijsku reakciju, isključuje iz  ishrane. Ukoliko se tegobe smire, a obično se tako desi, onda se sa tom namirnicom pauzira na određeni period. Kod alergijskih reakcija na određenu namirnicu kod dece je važno da znate da ne traju dugo. Već za par meseci mogu da se polako, uz praćenje, vrate u ishranu.

Za razliku od odraslih kod kojih, kada se javi alergijska reakcija na određenu namirnicu, ona obično bude trajna.

Koja se terapija primenjuje kod alergijskih reakcija?

Kada roditelj dovede dete kod pedijatra, koje od simptoma ima urtikariju, onda se u slučaju da je potrebno primenju akutna terapija(antihistaminici,kortiko  preparati). Ako terapija nije neophodna, onda se samo izbacuje namirnica koja je izazvala alergijsku reakciju. Ukoliko se ne zna na koju je namirnicu dete odreagovalo, jer je tokom obroka bila kombinacija nekoliko različitih namirnica, sistemom eliminacije izbacuje se prvo namirnica koja predstavlja najveći alergen ( npr.jaje je veći alergen od krompira, pa će se prvo izbaciti jaje).

Da li treba izbegavati namirnice koje sadrže konzervanse?

U prvom periodu, odnosno tokom uvođenja nemlečne ishrane (do navršene prve godine), detetu se ne daju namirnice koje sadrže u sebi konzervanse. Deca ne bi trebalo da konzumiraju kupovne sokove, sem onih namenjenih bebama koji su kontrolisani,slatkiše ili gotovu hranu. To se ne odnosi na kašice za bebe, jer su one prečišćene i pravljene namenski za bebu. Svakako je najbolje da se bebama spremaju kašice, ali nekada, kada iz nekih tehničkih razloga roditelji nisu u mogućnosti da stignu da ih naprave naravno da mogu da koriste kupovne.

Alergije su retke, ukoliko se jave uglavnom su bezopasne i jako su retki tipovi ranih faza koji su opasni. Alergija se ne treba plašiti, već deci slobodno uvoditi namirnice adekvatne za njihov uzrast, odnosno mesec u kojem se nalaze.

Za Klub Zdravih Navika: Dobro jutro mama, Dr Rade Ružić

Pogledajte i članak Odnosi sa vršnjacima i roditeljima

Izvor fotografije: Bebologija

The post Alergija na hranu kod dece appeared first on Klub zdravih navika.

Za suzbijanje bola, zapaljenja, alergije, zgrušavanja krvi i artritisa, koriste se namirnice koje imaju farmakološka svojstva slična popularnom aspirinu. Na ovom spisku nalaze se đumbir, celer, crni luk, losos, morske alge i drugi plodovi mora, maline, borovnice, trešnje, šljive i mnoga druga hrana. Osim navedenih svojstava, naučno je dokazano i da usporavaju rast tumora, zbog čega se smatraju antikancerogenim.

Celer
Celer, crni luk i peršun poseduju supstance koje opuštaju glatke mišiće krvnih sudova i dovode do njihovog širenja, a takođe sprečavaju preveliko stvaranje kateholamina – hormona koji u stresu povećava krvni pritisak. Stimulišu rad bubrega i podstiču izbacivanje viška vode iz organizma.

Đumbir
Đumbar je zaista čudesni koren. Pre svega poznat je po svojim antiinflamatornim svojstvima zahvaljujući kojima sprečava zapaljenja u organizmu. Odličan je u borbi sa mučninama, pa ga trudnice veoma često piju ujutru na prazan stomak. Posebno sjajne vesti za žene: Jedna studija je pokazala kako je đumbir, naročito u obliku kapsula od 250g ili 500g, jednako efikasan kao ibuprofen u ublažavanju menstrualnog bola!

Trešnje
Studije su otkrile da trešnje mogu pomoći u lečenju gihta – veoma bolnog oblika artritisa koji uzrokuje otečene, vruće, crvene zglobove izazvane povećanjem nivoa mokraćne kiseline u krvi. Takođe sportisti imaju koristi od ove voćke. Naime, u jednoj studiji, atletičari koji su pili sok od trešanja sedam dana pre intenzivnog trčanja, imali su mnogo manju upalu i bol u mišićima nakon trke.

Narandže
Dok vitamin C može da spreči razvoj prehlade i respiratornih infekcija, antioksidans beta-kriptoksantin, koji se nalazi u narandžima i drugom narandžastom voću i povrću poput dinje i batata, pomaže u smanjenju rizika od pojave reumatoidnog artritisa.

Losos
Ne samo što losos predstavlja ukusan i zdrav protein, prepun je i omega 3 masnih kiselina, za koje se pokazalo da smanjuju bol uzrokovan artritisom, naročito u vratu i leđima. U jednoj studiji dokazano je da omega 3 masne kiseline iz ribljeg ulja olakšavaju bol na isti način kao i ibuprofen.

Za klub zdravih navika: Tatjana Popović, Totally Wellness

Da li znate koje naminice greju naše telo? Obavezno pročitajte i pripremite se za zimu.

The post Hrana kao analgetic appeared first on Klub zdravih navika.

Međutim, promena stila života, smanjenje telesne težine, fizička aktivnost, odmor, kao i podizanje otpornosti na svakodnevni stres mogu normalizovati i ojačati imunološki sistem. Postoje i brojne namirnice koje nam mogu pomoći u tome.

1. Umeboši šljive
Zahvaljujući svojim antioksidativnim svojstvima japanska umeboši šljiva pozitivno utiče na imunološki sistem. Neutrališe kiselost organizma i ublažava crevne probleme, uključujući i one uzrokovane mikroorganizmima. Budući da je izuzetno kisela i slana pojedite pola ploda, a drugi deo ostavite za sledeći dan. Nemojte bacati košticu kada iskoristite šljivu, već je sačuvajte i koristite u slučaju digestivnih tegoba, poput bola u želucu nakon obilnog obroka. Tada je potrebno da sisate košticu oko 20 minuta.

 2. Zeleni čaj
Neka zeleni čaj postane deo vaše svakodnevne rutine. On pomaže lakšem i bržem sagorevanju masti, bogat je antioksidansima koji jačaju imunološki sistem, poboljšava varenje i podstiče mršavljenje.

3. Zeleno povrće
Jedite zeleno povrće poput spanaća, kupusa, kelja i brokolija najmanje dva puta dnevno. Ova hrana najčešće nedostaje modernim režimima ishrane, a ubraja se među najdelotvornije prirodne namirnice za jačanje imunološkog sistema. Zeleno povrće obiluje vitaminima A, C, E i K, kao i mineralima poput kalijuma, magnezijuma, gvožđa, cinka i drugih.

 4. Bujon od kostiju
Bujoni predstavljaju najbolji izvor kolagena, vrste proteina koja je neophodna za formiranje tkiva koji oblaže gastrointestinalni trakt. Kolagen jača i normalizuje stomačne tegobe. Kada se razloži, formira se u želatin koji pomaže u borbi sa alergijama. Želatin u bujonu sadrži dodatne aminokiseline koje imaju antiaging efekte i jačaju imunološki sistem.

 5. Probiotici
Probiotici su “dobre bakterije” koje poboljšavaju varenje nutrijenata, balansiranje i jačanje imunološkog sistema. Ukoliko se odlučite da uključite probiotsku hranu, sledeće namirnice su najbolji izbor: fermentisano povrće, kao što su kiseli kupus i ostale vrste turšija, kefir, koziji jogurt i kombuča (crni čaj poreklom iz Japana).

6. Pečurke
Razne vrste pečurki mogu pomoći organizmu u jačanju imunološkog sistema. Lekovite gljive kao što su shitake, reishi i maitake naročito su korisne. Mnoge od njih sadrže jedinjenja koja imaju antivirusna i antibakterijska svojstva i pomažu organizmu u odbrani od raznih infekcija i drugih organskih poremećaja.

 7. Sveže bilje i začini
Koristite sveže bilje i začine u kuvanju. Ove namirnice su veoma bogate antioksidansima koji utiču na jačanje imuniteta. Uključite sledeće bilje: majčina dušica, ruzmarin, peršunov list, origano, bosiljak, korijander, nana, a od začina kurkumu, cimet, kari, crvenu papriku, biber, kim, đumbir i drugo.

8. Beli luk
Alicin iz belog luka efikasan je u borbi sa virusima, gljivicama i parazitima. Ova začinska biljka sadrži više od 200 biološki aktivnih materija, smeštenih najviše u njegovoj lukovici. Obiluje eteričnim uljima, vitaminima A, B1, B2 i C, od minerala sadrži kalijum, gvožđe, sumpor, jod, kalcijum, fosfor i selen. Svi sastojci su veoma koncentrovani, tako da je lekovit i u malim količinama.

 9. Jabukovo sirće
Istraživanja pokazuju da jabukovo sirće poboljšava varenje, snižava krvni pritisak, normalizuje šećer u krvi, balansira pH vrednost i potpomaže korigovanje telesne težine. Koristite ga kao dresing, dodatak salatama i sosovima.

10. Ekstradevičansko maslinovo ulje
Maslinovo ulje predstavlja glavnu komponentu zvanično najzdravijeg režima na svetu – mediteranske ishrane. Zbog toga vam savetujem da uvedete ovaj prirodni lek za jačanje jetre, a time i imunološkog sistema. Bogato je nezasićenim masnim kiselinama, vitaminom E, sterolima i polifenolima.

Za klub zdravih navika: Tatjana Popović, Totally Wellness

Da li znate koje naminice greju naše telo? Obavezno pročitajte šta treba da jedete ove zime!

The post 10 namirnica za jačanje imuniteta appeared first on Klub zdravih navika.

Prema načelima makrobiotike balansiranom ishranom dovodimo ove dve suprotne energije u ravnotežu, a time i telo i psihu, odnosno celokupno zdravlje organizma. Baš zbog toga važno je da pratimo promene u prirodi kako bismo uspostavili harmoniju.

Neuravnotežena ishrana u kojoj preovladavaju ili namirnice koje hlade (jin) ili one koje greju telo (jang) remeti homeostazu organizma što naposletku može dovesti do razvoja razlčitih bolesti.

U hladnim danima potrebna nam je hrana koja ćeš nas zagrejati. Međutim, to ne znači da hrana koja je vruća na dodir nužno i greje organizam. Zapravo, takvih namirnica u prirodi i nema mnogo, već pripremljene na odgovarajući način proizvode efekat zagrevanja u telu.

Ženska majica “Angel”, bela

Predlažem vam da zimski jelovnik obogatite namirnicama koje sadrže proteine i zdrave masti jer one greju telo, povećavaju njegovu otpornost na hladnoću, jačaju imunitet i popravljaju raspoloženje. Sirove namirnice i smutije zamenite kuvanom hranom, toplim čorbicama i potažima.

Ovas
Bez obzira na to što spada u žitarice, ovas je bogat mastima, ali i proteinima koji se veoma lako pretvaraju u energiju, a time povećavaju otpornost organizma na hladnoću. Ovsene pahuljice možete jesti za doručak u kombinaciji sa mlekom biljnog porekla.

Heljda
Osim što doprinosi zagrevanju organizma, ova žitarica podstiče lučenje hormona endorfina, koji popravlja raspoloženje. Pomaže u lečenju bolesti krvotoka, reume, dijabetesa i stomačnih oboljenja, a bogata je proteinima i vitaminima B1 i B2.

Crni pasulj
Ova mahunarka odličan je izvor gvožđa i bakra koji jačaju imunitet, te snadbevaju mišiće kiseonikom koji podstiče sagorevanja masti, pa time i greje organizam. Bogat je i proteinima, ugljenim hidratima, vlaknima i omega 3 masnim kiselinama.

Avokado
U zimskim danima koristite ga kao jedan od sastojaka u toplim potažima, čorbama ili toplim prelivima kao prilozima uz glavno jelo. Ovo voće bogato je zdravim mastima koje pomažu u smanjenju nivoa lošeg holesterola, te snadbevaju ćelije hranjivim materijama.

Ljuta paprika
Kapsaicin iz ljute paprike ubrzava cirkulaciju pa na taj način zagreva organizam. Pozitivno deluje na rad srca, ublažava bolove i popravlja raspoloženje. Osim toga, podstiče sagorevanje masti i jača imunitet. Ovo povrće dodajte kuvanim jelima i potažima, a možete ga koristiti i u obliku začina.

Đumbir
Ova biljka deluje jednako kao i ljuta paprika. Naime, zahvaljujući ljutim supstancama koje sadrži aktivira receptore toplote u organizmu, pa time zagreva telo, te ubrzava cirkulaciju. Možete ga koristiti kao začin, ali i kao sastojak u brojnim toplim napicima.

Ženska majica “Always right”, bela

Svetlo susamovo ulje
Budući da je bogato linoleinskom kiselinom, svetlo susamovo ulje učestvuje u procesu pretvaranja hrane u energiju, a time povećava telesnu temperaturu i zagreva organizam.

U ishranu uvrstite i druge mahunarke poput crvenog sočiva i graška, zatim orašaste plodove, korenasto povrće poput šargarepe, kelerabe i celera, a i beli luk, koji takođe greju organizam.

Za klub zdravih navika: Tatjana Popović, Totally Wellness
Da li znate šta je glikemijski indeks?

The post Namirnice koje greju telo appeared first on Klub zdravih navika.

Dijetna vlakna ili kako se još nazivaju i balastne materije u svakodnevnoj ishrani zauzimaju veoma važno mesto. Predstavljaju ugljene hidrate koje telo ne može da svari, ali kao takva pomažu regulaciji probave. Vlakna nemaju skoro nikakvu hranljivu vrednost, zapravo iz njih se ne dobija energija, ali ona pomažu u prevenciji zatvora i hemoroida, preveniraju oboljenja želudačno crevnog trakta, dijabetesa, za održavanje holesterola u krvi. Neke studije sugerišu i na to da dijetna vlakna pomažu i kod gubitka telesne težine.

Dijetna vlakna zahtevaju duže varenje što pospešuje stvaranja digestivnih sokova, dovode do rastezanja želuca, stvaranja dužeg osećaja sitosti i usporavaju pražnjenje želuca. Sve navedeno ima pozitivan učinak kod osoba sa povišenom težinom. Podela je izvršena na rastvorljiva i nerastvorljiva biljna vlakna.

The post Zašto su dijetna vlakna važna? appeared first on Klub zdravih navika.

Holesterol je u hemijskom smislu alkohol velike molekulske težine koji se većinski u organizmu čoveka sintetiše u jetri. Treba istaći da holesterol ima čitav niz važnih uloga za pravilno funkcionisanje organizma. Pored toga što obezbeđuje čvrstinu ćelijskog zida, pomaže u sintezi svih hormona koji nam omogućavaju život. Od holesterola nastaju testosteron, progesteron, estrogen kao i hormoni od izuzetne važnosti za pravilnu funkciju reproduktivnog sistema. Holesterol je isto tako važan za sintezu vitamina D koji štiti nervni sistem, kosti…

Za očuvanje dobrog zdravlja važno je znati šta je holesterol i držati vrednosti ukupnog holesterola u fiziološkim granicama (4,5-5,2) mmol/l.

U praksi Centra dr Gifing se posebno vodi računa o vrednostima – HDL holesterol (takozvanog “dobrog“, zaštitnog) i LDL holesterol (“lošeg“) i njihovog odnosa. Pored holesterola prate se i drugi parametri vezani za procenu rizika od kardiovaskularnih oboljenja (homocistein). To je veoma važno jer je utvrđeno da postoji značajan rizik od nastanka koronarne bolesti i kod starijih osoba koje imaju normalne, ili niske vrednosti ukupnog holesterola.

Kako se dobijaju povišene vrednosti holesterola?

Danas se sve više u praksi srećemo sa osobama različitih starosnih dobi koje imaju povišen holesterol (poremećaj metabolizma lipida).

Nažalost sve je veći broj mladih, ali i mršavih osoba koje se suočavaju sa takvim problemima. Najčešće je to posledica izuzetno brzog životnog tempa i loših navika u ishrani. Pod tim se podrazumeva konzumiranje velike količine brzih šećera, slatkiša, belog, žutog i voćnog šećera, procesuirane hrane bogate trans-mastima sa kojima se telo čoveka ne može izboriti. Eto šta je holesterol.

Loše za organizam, takođe je unos hrane u vreme kada istu telo ne može da iskoristi za stvaranje kvalitetne energije, kao i neodgovarajuća termička obrada. Čak i oni ljudi koji se interesuju za oblast ishrane i prate mišljenja stručnjaka imaju predrasude i muče ih dileme o zdravom načinu života. Mnogi iz raznoraznih razloga preskaču važne obroke. Vremenom to prelazi u naviku i rutinu koja ima loše posledice po zdravlje. Ima ljudi koji ”pad energije” rešavaju unosom različitih slatkih grickalica. Izuzetno brzo oni se nađu u začaranom krugu, jer kao posledica dolazi do smanjene osteljivosti ćelija na insulin i one ostaju bez svog osnovnog pogonskog goriva.

Sledstveno tome dolazi do porasta šećera u krvi zbog insulinske rezistencije kao i porast ‘‘LDL holesterol’’ -a (loš holesterol).

U prisustvu slobodnih radikala (ima ih na svakom koraku oko nas), “LDL holesterol” oksidira i počinje zapaljenski proces. Upravo taj proces je u korenu problema kasnijih promena na krvnim sudovima.

Treba naglasiti da povišena vrednost za holesterol povećava rizik za nastajanje Alchajmerove bolesti. Lekovi koji se koriste u terapiji povišenih vrednosti holesterola mogu imati veliki broj neželjenih efekata. Studije u Velikoj Britaniji su pokazale da niske vrednosti holesterola usled terapije statinima uopšte ne smanjuju ovaj rizik!

Kako održavati holesterol u normalnim vrednostima?

U Centru dr Gifing veoma uspešno se rešava taj problem i to potpuno prirodnim putem. Prirodna terapija povišenih vrednosti za holesterol podrazumeva primenu odgovarajuće suplementacije i Programa ishrane dr Gifing.

Pravilna kombinacija preparata i individualnog režima ishrane već posle sedam do deset dana dovodi do pada povišenih vrednosti holesterola. Cilj programa dr Gifing je da svaki pojedinac dobije znanje za snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama (putovanja, proslavama…)

Nije potrebno da hranu merite i jedete na grame da biste postigli dobre vrednosti holesterola. Dobićete savete (usmerenja) kako da pravilno birate i kombinujete namirnice koje ćete jesti u pravo vreme. Program ishrane dr Gifing možete primeniti u različitim životnim situacijama i osnova je za vašu dalju inicijativu i kreativnost kada je sastavljanje obroka u pitanju. Pritom za kratko vreme postižete balans u metabolizmu lipida, idealnu siluetu i iste takvim održavate.

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

Nadamo se da smo vam razjasnili šta je holesterol i kako se razlikuju LDL holesterol i HDL holesterol. Ukoliko vam je ovaj tekst pomogao, pogledajte još stručnih saveta ovde.

The post Šta je holesterol i kako ga držati pod kontrolom? appeared first on Klub zdravih navika.