Ukusne i mirisne, mini torte kojima se radujemo, uz vašu kreativnost biće pravo malo remek delo. Slasni zalogaji pripremljeni s ljubavlju u vašoj kuhinji, sa dodatkom stevie umesto štetnog belog šećera, dobar su razlog da budu i zdravi. Bogate raznolikim ukusima, mini torte su svojstveni desert koji će obožavati sve generacije.

Sastojci
– 100 g putera od badema
– 50 g kokosa
– 50 g seckanog badema
– 4 kašike meda
– ½ kašičice cimeta
– 1 kašika Iceberg Salat Centar limunovog soka
– 150 g bele čokolade sa stevijom
– Jagode, borovnice, čoko mrvice (za dekoraciju)

Uputstvo za pripremu
1. U blender / seckalici stavite puter od badema, kokosov, seckani badem, med, limun i cimet.
2. Umutite da biste dobili kompaktnu smesu.
3. Rasporedite u kalupe.
4. Na pari topite belu čokoladu, pa prelijte preko tortica i vratite da se stegnu.
5. Poslužite uz dodatak voća po izboru.

Napišite nam u komentarima kako su ispale vaše mini torte i prijavite se na naš newsletter kako biste dobijali najnovije recepte i savete o ishrani direktno na vašu e-mail adresu.

Za Klub Zdravih Navika: Katarina Stojković, Veseli Zalogaji.

Pogledajte i naš recept za slatki doručak.

The post Mini torte appeared first on Klub zdravih navika.

Ishrana za decu zasniva se na istim principima kao i ishrana za odrasle. Svima su potrebne iste vrste hranljivih sastojaka – poput vitamina, minerala, ugljenih hidrata, proteina i masti. Pravilna ishrana kod dece podrazumeva potrebne različite količine specifičnih hranljivih sastojaka u različitim uzrastima.

Stoga, koja je najbolja formula za podsticanje rasta i razvoja deteta? Od čega bi trebalo da se sastoji pravilna ishrana za decu?

Vrste namirnica koje bi deca trebalo da konzumiraju – pravilna ishrana

Proteini
Proteini spadaju u makronutrijente i uključeni su u gotovo sve biološke procese. Nezamenjivi su u čovekovoj ishrani, a veoma su važni za pravilno funkcionisanje organizma, rast i razvoj.

Nalaze se u brojnim prehrambenim namirnicama. Može se reći da ih, u većim ili manjim količinama, ima u svakoj vrsti hrane, osim u rafinisanim šećerima i mastima. Namirnice životinjskog porekla, poput mesa, ribe i jaja (belance) dobar su izvor proteina. Ima ih i u biljnim namirnicama kao što su mahunarke (pasulj, sočivo, leblebija, grašak, boranija), kinoa, heljda, pečurke, tofu sir, semenke (lanene, bundevine, suncokretove, čia, konopljino seme), zeleno lisnato povrće, te koštunjavi plodovi.

Za decu birajte ribu, morske plodove, piletinu, ćuretinu, jaja, pasulj, grašak i druge mahunarke, organske proizvode od soje i neslane orašaste plodove i semenke.

Voće
Voće je dragoceno i neophodno za zdravlje i vitalnost celokupnog organizma. Pored brojnih vitamina, odličan je izvor različitih minerala, poput kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, fosfora, natrijuma, hlora, sumpora, cinka, mangana, gvožđa, bakra i joda. Stoga, veoma je važno da se nalazi u jelovniku vašeg deteta.

Ohrabrite dete da jede razno sveže voće umesto konzumiranja voćnih sokova. Ako vaše dete pije sokove, neka to budu prirodne ceđene varijante, koje ćete sami napraviti kod kuće. Većina industrijskih voćnih sokova sadrži dodatni šećer. Ukoliko vaše dete jede konzervisano voće (kupovni kompot, ananas i drugo voće u konzervi), birajte ono koje je u sopstvenom soku, što znači da sadrži manje šećera. Takođe, imajte na umu da je jedna četvrtina šolje sušenog voća ekvivalent jednoj šolji svežeg voća. Kada se sušeno voće konzumira u većim količinama, može da doprinese dodatnim kalorijama, te podstakne gojaznost.

Povrće
Povrće spada u najzdravije namirnice. Prepuno je vitamina, minerala, antioksidanasa, fitonutrijenata i drugih materija koje su neophodne za normalno funkcionisanje organizma. Mnoga istraživanja pokazala su da što više povrća jedemo, manje ćemo biti izloženi riziku da obolimo od hroničnih bolesti, uključujući srčane tegobe, dijabetes tipa 2, kao i neke oblike raka.
Zbog toga je vrlo važno da decu od najranijih dana navikavate na ukus povrća. Poslužite im raznovrsno povrće, različitih boja, po mogućnosti, sveže, kuvano i pečeno.

Neka vam cilj bude da svakog dana detetu obezbedite zeleno lisnato, crveno i narandžasto povrće, poput spanaća, kupusa, zelene salate, šargarepe, brokolija, karfiola, paprike i brojnih drugih vrsta.

Žitarice
Za svoju decu, kao i za sebe, birajte žitarice celog zrna, odnosno integralne žitarice. Odličan su izvor esencijalnih enzima, gvožđa, biljnih vlakana, vitamina E i B. S obzirom na to da naš organizam apsorbuje žitarice sporije od prostih (rafinisanih) ugljenih hidrata, nivo energije je bolje izbalansiran jer ne uključuje nagle skokove šećera u krvi.

Neka vaše dete jede integralni pirinač, kinou, ovsene pahuljice, proso, palentu, a ograničite mu konzumiranje rafinisanih žitarica poput belog hleba, pica, testenina i drugih pekarskih proizvoda koji sadrže različite aditive, te spadaju u rafinisane ugljene hidrate. Rafinisani ugljeni hidrati imaju visok glikemijski indeks, što znači da značajno utiču na porast nivoa šećera u krvi.

Biljni napici umesto mleka
Iako mnogi smatraju da su mlečni proizvodi deci neophodni radi unosa kalcijuma, poslednjih godina brojne institucije poput Harvarda ističu značaj unošenja drugih namirnica koje su bogate ovim mineralom, te savetuju da se unos mlečnih proizvoda svede na minimum. Prednost treba dati vodi, te obroke koji su nekada činili obavezno konzumiranje jogurta i kiselog mleka, nadomestiti namirnicama kao što su zeleno lisnato povrće, semenke i orašasti plodovi.

Ukoliko se opredelite da pratite navedene instrukcije i istražite kroz koliko namirnica se kalcijum zaista može uneti mimo mlečnih proizvoda, predlažem vam da uvedete biljne napitke nalik mleku, poput kokosovog, bademovog i pirinčanog mleka, ali birajte nezaslađene opcije. Što se kalcijuma tiče, o ovoj temi sam više puta pisala, a u ovom blogu možete da pronađete listu namirnica koje sadrže ovaj neophodni mineral.

Beli šećer zamenite prirodnim varijantama
Beli, rafinisani šećer koji spada u rafinisane ugljene hidrate, u potpunosti isključite iz ishrane svog deteta. Iako deca obožavaju da jedu razne industrijski proizvedene slatkiše, u ishranu im uvedite zdrave poslastice, koje sami možete da napravite. Primere takvih slatkiša potražite među mojim receptima.

Na deklaracijama industrijskih proizvoda sastojci su ispisani prema procentu zastupljenosti u proizvodu, pa lako možete da vidite koji proizvod sadrži mnogo šećera. Nažalost, proizvođači se veoma često služe raznim trikovima, pa ne navode tačnu količinu šećera koju neki proizvod sadrži, već posebno izdvajaju sastojke poput dekstroze, visokofruktoznog kukuruznog sirupa i drugih dodataka, što takođe jesu vrste šećera, ali to većina ljudi ne zna.

Postoji 56 naziva za razne vrste šećera koje možete da pronađete na deklaracijama. Ovo su najčešći:
– beli šećer
– braon šećer
– kukuruzni sirup
– voćni koncentrati
– visokofruktozni kukuruzni sirup
– med
– saharoza
– invertni šećer
– slad ili malt

Pravilna ishrana za decu podrazumeva da običan beli, rafinisani šećer u ishrani deteta zamenite prirodnim zaslađivačima, kao što su kokosov šećer, stevija, javorov sirup ili sirovi organski med.

Zdrave masti
Masti nikako ne biste smeli u potpunosti da izbacite iz ishrane svog deteta, jer one predstavljaju energetsku rezervu, oblažu vitalne organe, neophodne su za sintezu hormona i apsorpciju vitamina rastvorljivih u njima.

Ono što treba da uradite jeste da ograničite unos zasićenih i transmasti. Zasićene masti najčešće potiču iz životinjskih izvora hrane, poput crvenog mesa i punomasnih mlečnih proizvoda, dok se transmasti nalaze u hrani kao što su margarin, peciva i drugi pekarski proizvodi, lisnato testo, kolači, razne grickalice, pohovano meso, pojedine vrste kikiriki putera, pržena hrana, čips, slatkiši i mnogi drugi kupovni proizvodi. U potpunosti izbegavajte proizvode koji ih sadrže. Prepoznaćete ih na deklaracijama po sledećim nazivima: delimično ili potpuno hidrogenizovana biljna ulja.

Neka vaše dete konzumira nerafinisana biljna ulja, kao što su nerafinisano maslinovo ulje ili različita druga nerafinisana ulja orašastih plodova, koja sadrže esencijalne masne kiseline i vitamin E. Zdrave masti su takođe prirodno prisutne u ribi, morskim plodovima, maslinama, orasima i avokadu.

Količina različitih namirnica prema uzrastu deteta
Osim vrste hrane koju vaše dete konzumira, važna je i količina koju unosi u svoj organizam. Klinika Mayo dala je svoje preporuke.

Preporučene dnevne količine makronutrijenata za dečake i devojčice uzrasta 2 – 3 godine:
Protein: 56 – 113 g
Voće: 1-1 ½ šolja
Povrće: 1-1 ½ šolja
Žitarice: 85-141 g
Mlečni proizvodi: 2 šolje

Preporučene dnevne količine makronutrijenata za devojčice uzrasta 4 – 8 godina:
Protein: 85-141 g
Voće: 1-1 ½ šolja
Povrće: 1 ½ – 2 ½ šolja
Žitarice: 113-170 g
Mlečni proizvodi: 2 ½ šolje

Preporučene dnevne količine makronutrijenata za dečake uzrasta 4 – 8 godina:
Protein: 85-155 g
Voće: 1-2 šolje
Povrće: 1 ½ – 2 ½ šolja
Žitarice: 113-170 g
Mlečni proizvodi: 2 ½ šolje

Preporučene dnevne količine makronutrijenata za devojčice uzrasta 9-13 godina:
Protein: 113-170 g
Voće: 1 ½ – 2 šolje
Povrće: 1 ½ – 3 šolje
Žitarice: 141-198 g
Mlečni proizvodi: 3 šolje

Preporučene dnevne količine makronutrijenata za dečake uzrasta 9-13 godina:
Protein: 141-184 g
Voće: 1 ½ – 2 šolje
Povrće: 2 – 3 ½ šolje
Žitarice: 141-255 g
Mlečni proizvodi: 3 šolje

Preporučene dnevne količine makronutrijenata za devojčice uzrasta 14 – 18 godina:
Protein: 141-184 g
Voće: 1 ½ – 2 šolje
Povrće: 2 ½ – 3 šolje
Žitarice: 170-226 g
Mlečni proizvodi: 3 šolje

Preporučene dnevne količine makronutrijenata za dečake uzrasta 14 – 18 godina:
Protein: 155 – 198 g
Voće: 2 – 2 ½ šolje
Povrće: 2 ½ – 4 šolje
Žitarice: 170 – 283 g
Mlečni proizvodi: 3 šolje

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Popović, Totally Wellness.

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Pravilna ishrana za decu appeared first on Klub zdravih navika.

Voće je dragoceno i neophodno za zdravlje i vitalnost celokupnog organizma. Pored brojnih vitamina, odličan je izvor različitih minerala, poput kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, fosfora, natrijuma, hlora, sumpora, cinka, mangana, gvožđa, bakra i joda. Ima značajnu količinu ugljenih hidrata, stoga vam preporučujem da ograničite njegov unos ukoliko želite da korigujete telesnu težinu.

Voće sadrži mali procenat proteina i masti. Bogato je biljnim vlaknima, organskim kiselinama i drugim materijama poput pektina i antocijana.

Prema brojnim istraživanjima, voće bi trebalo jesti ujutru na prazan stomak ili između obroka, budući da se u to vreme varenje odvija prilično brzo.

Međutim, jesti voće odmah nakon obroka nije dobra ideja. Potrebno je da od obroka prođe najmanje 30 minuta. Ako imate dijabetes ili insulinsku rezistenciju trebalo bi da konzumirate voće niskog glikemijskog indeksa.

U nastavku saznajte kojih 8 voćki unapređuje imunološki sistem, a pripadaju ovom godišnjem dobu:

1. Trešnje
Imaju vrlo malo kalorija i nizak glikemijski indeks. Sastoje se iz ugljenih hidrata i vrlo malo proteina i masti. Od vitamina u najvećoj meri sadrže A i C, a osim toga dobar su izvor i vitamina B kompleksa. Obiluju kalcijumom, kalijumom, gvožđem, magnezijumom i cinkom, a u njihovim slasnim plodovima ima dosta folata, te se naročito preporučuju trudnicama. Poseduju brojna lekovita svojstva, a zahvaljujući antocijanima imaju i analgetsko dejstvo, pa veliki broj istaživanja ukazuje da ublažavaju bolove čak u mnogo većoj meri nego aspirin. Jačaju imunološki sistem, krv, kosti, a pozitivno utiču i na zdravlje srca i stomaka.

2. Ananas
Ovo tropsko voće sadrži digestivni enzim bromelain, koji pomaže razgradnju proteina u aminokiseline. Osim toga, prepun je vitamina C, zahvaljujući kojem jača imunološku funkciju organizma. Ima brojna lekovita svojstva, ali i visok glikemijski indeks, te nije preporučljiv u toku dijete ili kod ljudi koji imaju insulinsku rezistenciju ili dijabetes.

3. Borovnice
Zahvaljujući brojnim antioksidansima, a naročito antocijanima koji im pružaju plavu boju, borovnice su odlične namirnice za borbu sa upalama u organizmu. Bogate su vitaminima A, C i E, kao i brojnim mineralima, poput kalijuma, natrijuma, mangana i gvožđa. Smatraju se odličnim lekom za malokrvnost, usporavaju starenje, te poboljšavaju funkciju vida. Osim toga, doprinose regeneraciji jetre, te normalizuju njen rad. Pogotovo se preporučuju onima čija je jetra oštećena alkoholom.

4. Jagode
Ovo bobičasto voće, pored brojnih vitamina i minerala, sadrži i različite organske kiseline, kao što su limunska, vinska, jabučna i pektin. Budući da su istovremeno bogate vitaminom C i gvožđem, jagode se od davnina koriste za lečenje malokrvnosti, kao i za snižavanje krvnog pritiska. Osim toga, ubrzavaju metabolizam i ne ometaju proces mršavljenja.

Ženska majica “Always right”, bela

5. Kivi
Kivi je bogat vitaminom C, koji pomaže u održavanju imunološkog sistema i sprečava oštećenja slobodnih radikala, koja mogu dovesti do raznih upala u organizmu. Pored toga, bogat je vitaminima B grupe, a poseduje i nijacin, kalcijum i gvožđe. Zahvaljujući digestivnom enzimu aktinidainu, olakšava probavne smetnje kao što su nadutost i zatvor.

6. Kupine
Ukusni plodovi sa niskim sadržajem šećera, prepuni su antioksidanasa, naročito elagitanina, kojeg nema gotovo ni u jednoj drugoj namirnici, a pokazao se vrlo efikasnim u borbi sa kancerom. Kupine sadrže i vitamine A i C, zahvaljujući kojima imaju jako protivupalno antibakterijsko dejstvo. Osim toga, imaju pozitivan efekat na zdravlje srca i krvnih sudova.

7. Papaja
Ova tropska voćka odlična je za negu kože budući da je puna antioksidanasa i hranljivih sastojaka, koji pomažu u proizvodnji kolagena. Bogata je likopenom i vitaminom C, koji štite kožu od štetnih efekata sunca i usporavaju njeno starenje. Takođe sadrži enzim papain, koji pomaže u borbi sa različitim oštećenjima kože.

8. Lubenica
Iako spada u povrće, lubenicu je teško ne uvrstiti je na ovaj spisak slatkih i ukusnih namirnica. Budući da sadrži gotovo 90% vode i antioksidans glutation, odlična je za detoksikaciju organizma. Ubrzava metabolizam, otklanja umor, pruža energiju i popravlja raspoloženje. Bogata je ikopenom i vitaminima A i C, koji dodatno pomažu u detoksikaciji i borbi sa slobodnim radikalima. Naročito se preporučuje onima koji imaju problem sa zdravljem srca, krvnih sudova, bubrega, žuči i jetre. Budite umereni u konzumiranju lubenice, jer može podstaći gasove, nadutost, porast šećera u krvi, kao i uticati na sabotiranje dijete zbog velike količine šećera.

Da li ste znali da hrana može da ima dejstvo analgetika?

The post Zbog čega je važno jesti voće? appeared first on Klub zdravih navika.

Dijetna vlakna ili kako se još nazivaju i balastne materije u svakodnevnoj ishrani zauzimaju veoma važno mesto. Predstavljaju ugljene hidrate koje telo ne može da svari, ali kao takva pomažu regulaciji probave. Vlakna nemaju skoro nikakvu hranljivu vrednost, zapravo iz njih se ne dobija energija, ali ona pomažu u prevenciji zatvora i hemoroida, preveniraju oboljenja želudačno crevnog trakta, dijabetesa, za održavanje holesterola u krvi. Neke studije sugerišu i na to da dijetna vlakna pomažu i kod gubitka telesne težine.

Dijetna vlakna zahtevaju duže varenje što pospešuje stvaranja digestivnih sokova, dovode do rastezanja želuca, stvaranja dužeg osećaja sitosti i usporavaju pražnjenje želuca. Sve navedeno ima pozitivan učinak kod osoba sa povišenom težinom. Podela je izvršena na rastvorljiva i nerastvorljiva biljna vlakna.

The post Zašto su dijetna vlakna važna? appeared first on Klub zdravih navika.

Grejpfrut (Citrus paradisi) spada u južno voće, agrume, kao što su limun, pomorandža i drugi…. Uspeva u zemljama sa toplom klimom, naročito u Kaliforniji i u Izraelu. Drvo je žućkasto bele boje i ima vema prijatan miris. Zreo plod ima specifično kiselo – gorak ukus.

Grejpfrut je hibrid između limuna i pomorandže. Po obliku i hranljivosti sličan je pomorandži, samo što mu je ukus gorak. Poznata sorta je dunkan. Grejp obiluje vitaminima C, B i P, mineralima magnezijumom i kalijumom, zatim organskom kiselinom, eteričnim uljima, šećerom, mikroelementima, pektinima i pigmentima.

The post Grejpfrut i njegova pozitivna svojstva na organizam appeared first on Klub zdravih navika.

Jednostavno, ova torta zaslužuje sve moguće komplimente. Dovoljno je reći da nam je jedna od najomiljenijih a verujemo da će biti i vama i vašim gostima.

Sastojci
Kora
– 1 pakovanje malina ICEBERG SALAT CENTRA
– 200g putera
– 200g žutog šećera
– 1 kašika narendane limunove kore
– 1 kašika ekstrakta vanile
– 4 jajeta
– 330g brašna
– 1/2 kesice praška za pecivo
– 1/2 kašičice sode bikarbone
– 1/2 kašičice soli
– 125ml sojinog mleka
– 120g pavlake
– 120ml limunovog soka
– 1 kašika brašna
Fil
– 500g maskarpone sira
– 5 kašika meda
– 1 kisela pavlaka (200g)
– 30ml limunovog soka
Premaz za kore
– 200g malina ICEBERG SALAT CENTRA
– 5 kašika vode
– 1 kašika meda

Uputstvo za pripremu
1. Odvojite maline i jednu kašiku brašna na stranu.
2. Sjedinite najpre sve tečne sastojke mikserom, zatim dodajte sve suve sastojke i još malo umutite.
3. U činiji lagano pospite brašno preko malina.
4. Sipajte fil u pleh prekriven pek papirom i ubacite maline sa brašnom preko.
5. Pecite 25 minuta u rerni zagrejanoj na 180 stepeni. Najbolji način da budete sigurni da li je kora gotova je da ubodete čačkalicu u sredinu – ukoliko je suva kada je izvadite, kora je pečena.
6. Pripremite fil tako što ćete mikserom sjediniti sve sastojke.
7. Potom, pripremite premaz za kore. Izručite sastojke u šerpicu i na srednjoj vatri, uz konstantno mešanje, kuvajte nekoliko minuta.
8. Kako bi se formirala torta, izvadite koru iz pleha. Pažljivo odvojte ivice pomoću noža kako se ne bi raspala. Podelite na pola vertikalno pa opet na pola horizontalno da dobijete četiri kore.
9. Namažite jednu koru premazom, zatim filom od sira. Ponovite postupak sa drugom i trećom korom, s tim što umesto da premažete samo treću koru filom, premažite i celu tortu.
10. Po želji, tortu možete dodatno ukrasiti malinama.

Napišite nam u komentarima kako je vaša torta sa limunom i malinama ispala i prijavite se na naš newsletter kako biste dobijale najnovije recepte i savete o ishrani direktno na vašu e-mail adresu.

Za Klub zdravih navika: Mila Vujisić, Mila’s Homemade

Ukoliko volite bobičasto voće, probajte i naš recept za domaći sladoled sa jagodama i borovnicama.

The post Torta sa limunom i malinama appeared first on Klub zdravih navika.

Transformišite jabuke u nindža kornjače, napravite domino kocke od iseckanog krastavca, smajlije od graška ili prugu za voz od banana. Možda niste ni svesni da ovakvom vrstom kreativne interakcije sa vašom decom stimulišete njihovu maštu i kreativnost tj. podstičete razvoj desne strane mozga.

I zato, pretvorite užinu u pravu bajku! Osmislite klincima priču, maskirajte ih u glavnog junaka i prilagodite svež i zdrav obrok scenariju. Koristeći ovu taktiku, vaši najmlađi će biti snabdeveni hranljivim vrednostima koje pružaju voće i povrće i ujedno zainteresovani i motivisani zanimacijom koju ste im priredili. Drugim rečima, jednim potezom obezbedićete dnevnu dozu vitamina i igre.

Marija i Marko koriste ovu foru već godinama, praktično od Maksimovog rođenja. I znate šta? Uz malo mašte i truda, upali im svaki put.

Jel ste pročitali gde naša Iceberg Salat Centar porodica voli da provodi svoje slobodno vreme? Ako niste, pogledajte ovde.

The post Hrana kao zabava appeared first on Klub zdravih navika.

Kao idealnu užinu stručnjaci preporučuju voće tj. jednu voćku pre podne i jednu voćnu popodne. Pored toga što je uglavnom niskokalorično, voće sadrži mnoštvo vitamina i minerala koje je potrebno da unesemo za vitalnost našeg organizma. Prošle nedelje smo pisali o tome kako jedan „voćni dan“ mesečno postaje sve češći režim ishrane među ženama jer je najprirodniji i najlakši način da se organizam iščisti. S tim u vezi, voće za užinu zvuči kao najjednostavnije rešenje.

Kada su Marija i Maksim u pokretu, mama mu uvek ponese kesicu iseckanog i opranog voća Iceberg Salat Centra pod nazivom „Healthy and Ready Snack“. Na ovaj način ona ne mora da razmišlja o tome šta će Maksim da užina i da li će ta užina biti zdrava i hranljiva.

Međutim…i voće vremenom dosadi. Imajući to u vidu, Marija je odlučila da posluša stručnjake i priprema voće na razne načine. U pitanju su brze, lake i preukusne voćne salate. Pogledajte njene recepte:

Kremasta salata sa grožđem i orasima
– 150ml grčkog jogurta
– 2 šake besemenog grožđa
– 2 kašičice javorovog sirupa
– 3 kašike usitnjenih oraha
Pomešati sve sastojke. Servirati hladno.

Mohito salata sa kinoom
– 3 kašike sirove kinoe
– 1 šaka jagoda ICEBERG SALAT CENTRA
– 1 šaka borovnica ICEBERG SALAT CENTRA
– 1 mango
– 3 grančice sveže nane
– 1 kašičica meda
– sok od 1/2 limuna
Iseckati mango. Pomešati sve sastojke. Servirati hladno.

Grčka salata (voćna)
– 150g dinje
– 2 mandarine
– 1 breskva
– 1 kašika čia semenki
– 1 kašika meda
– 30g mrvljenog ili rendanog feta sira
Iseckati dinju i breskvu. Oguliti i razdvojiti mandarinu na kriške. Pomešati sve sastojke izuzev sira. Na kraju, izmrviti feta sir i posuti preko salate.

Prijatno!

The post Voće kao užina appeared first on Klub zdravih navika.

Iako voćna dijeta zaista nije preporučljiva, sve više nutricionista prepisuje „voćni dan“ jednom mesečno kao idealan detox progam. To znači da u 24 sata konzumirate 3 litara vode i samo voće, posle čega nastavite da jedete sasvim normalno ostatak meseca. Na ovaj način se organizam i creva čiste od životinjskih i prerađenih proizvoda a naše telo unosi potrebnu dozu vitamina da nas pokrene. Mama Marija je čitajući o prednostima „voćnog dana“ odlučila da zajedno sa Markom isproba ovaj čudesan tretman!

Njihovi utisci su više nego pozitivni! Na kraju dana su se osećali odmorno, puni energije i sa željom da ponove ovaj detox program za mesec dana! 

Predstavljamo vam njihov meni za „voćni dan“:

DORUČAK
Very Berry smoothie
– 1 šaka borovnica
– 1 šaka malina
– 2 kašike aronije
– 1 šaka crnog grožđa
– 1 banana

UŽINA
– 1 jabuka
– 1 breskva

RUČAK
Detox juice
– 1 grejpfut
– 3cm svežeg đumbira
– 1 cvekla
– 1 pomorandža
Avokado sa limunom
– 1 avokado
– 1 limun

UŽINA
– 7 urmi

VEČERA
Exotic voćna salata
– 2 mandarine
– 2 banane
– 1/2 ananasa
– 1 mango
– 2 kruške
– 1 kašika kokosovih mrvica

Probajte i vi i napišite nam vaše utiske!

The post Voćni dan appeared first on Klub zdravih navika.

Maksim ima samo 3. godine pa se podrazumeva da mama Marija dominira u njegovom stilu oblačenja. A da li mu dozvoljava da bira crtane junake i dezene na majicama? Pa naravno! Ona insistira da dete učestvuje u mnogim odlukama, jer ono tako od detinjstva razvija samopouzdanje. Dešava se čak da jednom mesečno Marija pusti Maksima da obuče šta god poželi, pa tako izađe u kombinaciji koja se nimalo ne slaže. Ona ne mari za tim, već želi da Maksim izgradi kreativnu i samostalnu lišnost i da ima srećno detinjstvo.

A šta se desi kada Maksim ne zna šta želi da obuče i ne može da odluči? Onda se cela porodica zabavlja i oblači u voće i povrće! Šta vi radite u trenucima kada vaša deca odbijaju da obuku ono što ste im odabrali? Da li ih naterate da vas poslušaju, napravite kompromis pa zamenite džemper, šorc ili ih pustite da obuku šta god požele?

The post Šta danas obući? appeared first on Klub zdravih navika.