Obe ove forme vitamina A dostupne su u obliku suplemenata, ali istraživanja sugerišu da se najbolje apsorbuju iz hrane. Pokazalo se da je konzumiranje hrane bogate vitaminom A važno za održavanje reproduktivnog zdravlja, vida i imunološkog sistema.

Zdravstvene prednosti vitamina A
Vitamin A je neophodan za optimalno zdravlje čoveka, te ima brojne pozitivne efekte na organizam.

1. Poboljšava zdravlje očiju
Dovoljan unos vitamina A pomaže u održavanju zdravlja mrežnjače i sprečava starosnu degeneraciju makule.

2. Jača imunološki sistem
Imunološki sistem je složena kolekcija različitih ćelija koje organizam održavaju zdravim. Vitamin A igra presudnu ulogu u pomaganju ovim ćelijama da komuniciraju i efikasno se regulišu.

3. Unapređuje reproduktivno zdravlje
Vitamin A pomaže u više aspekata ljudskog reproduktivnog sistema. Dovoljne količine ovog vitamina u ishrani pomažu u sprečavanju urođenih mana i smanjuju rizik za razvoj neplodnosti kod oba pola.

Preporučena dnevna doza
S obzirom na to da čovekovo telo ne može da proizvede vitamin A, važno je da ga unosimo kroz ishranu. Odraslim osobama potrebno je u proseku između 700 i 900 mikrograma vitamina A dnevno.  O uvođenju suplemenata ovog vitamina obavezno se konsultujte sa lekarom.

Namirnice koje sadrže vitamin A

Losos
Osim što je odličan izvor omega 3 masnih kiselina,  koje su ključne za razvoj mozga i nervnog sistema, losos sadrži i vitamin A, koji jača imunološki sistem, te pozitivno utiče na zdravlje očiju.

Jetra
Jetre različitih životinja, poput jetre jagnjetine, govedine ili teletine predstavljaju najbogatiji izvor vitamina A. Kako ne bi došlo do prevelikog unosa ovog vitamina ne preporučuje se konzumiranje jetre više od jednom nedeljno.

Tuna
Tuna takođe sadrži vitamin A, zahvaljujući kojem pozitivno utiče na imunološki sistem. Osim toga, ova riba bogata je proteinima, što pogodno utiče na mišiće, kosu, kožu i nokte. Sadrži i veliku količinu omega 3 masnih kiselina.

Batat
U 100 g batata ima 384 % preporučene doze vitamina A. Ljudima koji praktikuju vegansku ishranu slatki krompir predstavlja neprocenjiv izvor ovog vitamina.

Spanać
Jedna porcija spanaća od pola šolje sadrži više od 570 mikrograma vitamina A. Bez obzira na to da li jedete sirov, u smutiju ili kuvani spanać, konzumiranje ovog povrća je odličan način da istovremeno u organizam unesete dovoljne količine biljnih vlakana i vitamina.

Šargarepa
Kao mnoge druge narandžaste namirnice i šargarepa je odličan izvor beta-karotena. Pola čaše sirove šargarepe sadrži više od 450 mikrograma vitamina A. To je razlog zbog kojeg se šargarepa smatra korisnom namirnicom za vid.

Dinja
Vitamin A se može razgraditi kada se zagreje, pa su sirovi izvori ovog mirkonutrijenta veoma važni. Dinja se gotovo uvek jede sirova, pa uključivanjem ove vrste voća u ishranu možete povećati unos vitamina A. Pola čaše dinje ima 135 mikograma vitamina A.

Paprika
Kada je vitamin A u pitanju važna je boja paprike. Crvena paprika sadrži značajnu količinu vitamina A, skoro 120 mikrograma u porciji od pola šolje. S druge strane, zelena paprika ima samo 18 mikrograma vitamina A.

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Popović, Totally Wellness.

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Namirnice koje sadrže vitamin A appeared first on Klub zdravih navika.

Anemija se pored medikamentozne terapije može lečiti i ishranom. Do anemije dolazi usled nedostatka crvenih krvnih zrnaca u krvi ili hemoglobina koji ima ulogu u prenosu kiseonika u ćelijama. Umor i slabost najčešće prate anemiju.
Anemija je najčešće uzrokovana nedostatkom gvožđa. Menstrualni ciklus kod žena sa obilnim krvarenjem dovodi do blage anemije. Nedostatak gvožđa može nastati i kod blagog krvarenja hemoroida, kod raka želuca ili debelog creva. Ukoliko je ishrana oskudna u namirnicama koje pospešuju stvaranje crvenih krvnih zrnaca, anemija se takođe može javiti. Ona se češće javlja kod podhranjenih i mršavih osoba, ali se može javiti i kod gojaznih osoba.

Anemija može nastati usled nedostatka vitamina B12 i folne kiseline, koje dovode do manjeg stvaranja crvenih krvnih zrnaca.

The post Šta je anemija i kako se leči? appeared first on Klub zdravih navika.

Grickajte sirovu šargarepu
Po povratku sa letovanja jedite što više sirovih namirnica koje će vratiti telu izgubljenu energiju. Sveža šargarepa, kupus, i paradajz su vaši saveznici u borbi protiv starenja kože. Tu su i integralne žitarice, koštunjavo voće, morske alge, laneno i maslinovo ulje.

Zalogaji za svežinu lica
Vitamin A je odgovoran za integritet kože i sluzokože. Moćan je antioksidant, jer usporava proces njenog starenja, štiti od kancera i regeneriše je. Idealan je kao unutrašnja nega posle sunčanja. Nedostatak vitamina A može da izazove pojavu rošavosti i perutanja kože posle sunčanja. Zato pokušajte da svoju svakodnevnu trpezu oplemenite namirnicama koje obiluju vitaminom A. Među prvima je riblje ulje, a u stopu ga prati meso, teleća džigerica i jaja. Skoro polovina dnevne potrebe se zadovoljava ishranom namirnicama biljnog porekla u kojima se ovaj vitamin nalazi u obliku karotina-provitamina A, a u organizmu se rastvara pod uticajem enzima karotinaze u vitamina A. Treba imati u vidu da se karotini u organizmu ponašaju poput filtera jer iz kože upijaju ’’suvišnu’’ sunčevu svetlost pa smanjuju rizik od njenog oštećenja, prema nekim istraživanjima, čak do 72 odsto. Dosta karotina se nalazi u šargarepi, crnom luku, prokelju. Ne zaboravite kelj, brokoli, i različite vrste bundeva. Kada je u pitanju voće, neizostavne su kajsije, šljive i dinje. Ovo ne isključuje klasične kremice i mazalice kao nezabilazna nega posle sunčanja.

’’Botoks’’iz bašte
Vitamin C, takođe, ima veoma značajnu ulogu u zatezanju kože, jer podstiče stvaranje kolagena potpornog vlakna od koga zavisi elastičnost i kompaktnost kože. Apsorpciju vitamina C najviše pomažu bioflavonoidi. Sveža paprika, kupus, brokoli, šipurak, limun su prave riznice ovog dragocenog vitamina.

Zdravlje i izgled kože možemo dodatno poboljšati namirnicama bogatim vitaminom B3, koji jača otpornost kožnih ćelija i sprečava pojavu alergijske reakcije. Poseduju ga hleb od celog zrna žitarica, riba, grašak, orašasti plodovi.

Lešnik i badem podmlađuju
Omega 3 kiseline iz oraha, lešnika i badema zadužene su za mekoću i mlađi izgled kože. Još jedan moćan antioksidans je vitamin E. Pored toga što usporava starenje, regeneriše epitelne ćelije i štiti kožu od štetnog uticaja sunca. Najviše ga ima u ulju žitnih klica, orašastim plodovima, zelenom lisnatom povrću, ribi, jajima, ovsenom brašnu, suncokretovom semenu, mladom grašku…

Selen kao i vitamin E usporava starenje tkiva i ćelija kože, a ima ga u celom zrnu žitarica, tunjevini, crnom luku, prokelju paradajzu.

Eliksir u gutljajima vode
Za svežinu i jedrost kože važan je dovoljan unos tečnosti. Zbog toga tokom dana u kontinuitetu obavezno pijte vodu. Ona će vam obezbediti ispiranje celog organizma, a istovremeno će vam očistiti kožu. Isto tako, zeleni čaj pun polifenola pružiće vam baršunast ten.

Koja nega posle sunčanja koju vi koristite se najbolje pokazala? Da li je to unutrašnja, spoljašnja ili kombinacija i jedne i druge?

Da li znate koliko je voda bitna protiv starenja i kakve sve procese vrši u našem organizmu?

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

The post Koja je najbolja nega posle sunčanja? appeared first on Klub zdravih navika.

U citruse ili agrume spadaju limun, grejpfrut, pomorandže i mandarine.

Citrusno voće je izuzetno delotvorno u borbi protiv prehlade, groznice, glavobolje… Prirodni su antiseptici i poseduju antiupalno dejstvo.
Korisni su za jačanje desni i zuba, pomažu u sprečavanju asmatičnog napada, protiv bronhitisa, ateroskleroze, a poboljšavaju i kvalitet sperme kod nekih muškaraca. Sok od agruma, bez dodatka šećera, pospešuje mokrenje, deluje osvežavajuće, jača i okrepljuje organizam. Pomaže apsorpciju minerala, čisti krv od masnoća i snižava povišeni krvni pritisak.

Citrusno voće daje sok koji je odličan izvor pektina i koristi se za sprečavanje tamnjenja usitnjenog voća. Da bi se iscedilo više soka, plod bi trebalo pre ceđenja staviti da odstoji nekoliko minuta u toplu vodu.
Danas su citrusi prisutni na tržištu tokom cele godine, raznih oblika i varijeteta, tvrdoće kore i boje semenki. Smežurana kora ukazuje da plod nije svež i sočan.

Plodovi zdravlja
Kora (flavedo) koe ima citrusno voće sadrži eterična ulja od kojih potiče prijatan miris plodova. Isto tako u svom sastavu poseduje znatnu količinu vitamina C, sluzi, pektina, kao i tri heterozida: auranciamarozid, koji daje gorčinu, hesperidozaid i izohesperidozid. Unutrašnji sloj agruma je beo, sunđerast, bez mirisa i ukusa.
Osušena kora zrelih plodova koristi se kao aromatikum za pripremu raznih slatkih i slanih jela, kao i za proizvodnju pića (likeri, aromatizovanih vina…).
U obliku čajeva, služi kao sedativ i antispazmolitik.
Iz sveže kore dobija se etarsko ulje – Aetheroleum Citri, koje se najviše proizvodi na Siciliji, u južnoj Italiji, Francuskoj, Kaliforniji… Ulje može da se dobije na dva načina: običnim ceđenjem i destilacijom, a koristi se u farmaceutskoj industriji.

DINAMIT ZA GRIP

Jača i okrepljuje
Limun (Citrus limonum- Rutaceae), najmanje citrusno voće žute boje, raste kao šib ili drvo, visoko pet do 10m. Potiče iz severne Indije, a u Evropu su ga doneli Arapi. Gaji se u zemljama oko Sredozemnog mora. Poznate sorte su: adalija, mesečar, domaći krupni…Bogat je kompleksom vitamina B koji je od izizetne važnosti za rad nervnog sistema, a minerali (kalijum i kalcijum), galna, i limunska kiselina jača i okrepljuje. Zbog velike količine vitamina C u svom sastavu limun pomaže u vezivanju kalcijuma u organizmu. Svež limun neutrališe mučninu prilikom putovanja.
Za stabilizaciju krvnog pritiska i detoksikaciju organizma korisno je da ujutro pre doručka popijete sveže ceđen sok od jednog limuna koji ćete razrediti sa dva decilitra mlake vode. Kašika sveže ceđenog limuna povremeno pomaže u preventivi gihta, reume i šećerne bolesti.
Sok od celera i limuna predstavlja odličan lek protiv prehlade i temperature. Pomaže takođe kod glavobolje, a pogodan je i za dijabetičare. Ogulite jedan limun i dodajte mu 10 štapića celera koje ste dobro oprali. Sve to zajedno iscedite i pijte kao lekoviti koktel.
Ovo žuto citrusno voće podstiče apsorpciju minerala i gvožđa. Koristan je za jetru i cirkulaciju. Čisti krv i poboljšava njen protok. Olakšava oslobađanje od gasova. Oni koji pate od gorušice trebalo bi oprezno da koriste sok od limuna.

Vraća izgubljenu energiju
Pomorandža (Citrus aurantium) je citrusno voće koje raste na zimzelenom drveću toplih predela. Domovina joj je Indija i južna Kina, ali danas se najviše gaji u zemljama oko Sredozemnog mora. U našoj zemlji je ima dosta na primorju. Za rasprostranjenost gajenja pomoranđe najviše zasluge imaju Arapi, jer su je arapski lekari još u X veku davali kao lek. Najpoznatije vrste su bjonda, moro, sangvano… Izuzetno povoljno dejstvo ispoljava kod depresije i ankcioznosti, poboljšava koncentraciju i podiže raspoloženje. Otklanja umor i vraća izgubljenu energiju. Jača reproduktivni sistem, organe za disanje i žlezde sa unutrašnjim lučenjem.

Prijatelj zdravih pluća
Grejpfrut je citrusno voće koje je hibrid između limuna i pomorandže. Po obliku i hranljivosti sličan je pomorandži, samo što mu je ukus gorak. Poznata sorta je dunkan. Grejpfrut pomaže kod upalnih procesa grla, ublažava tegobe prehlade i gripa, štiti pluća pušača, a i odličan je saveznik u borbi protiv nesanice. Oni koji jedu dosta ovog voća imaju znatno manje izgleda da obole od raka pluća, pokazuju rezultati novih istraživanja. To svojstvo se pripisuje povoljnom delovanju narongina, flavonoida, koga sadrži sam plod.

Odličan antiseptik
Mandarine sadrže više kalijuma nego pomorandže. Mesnat, sočan plod obiluje mnoštvom biljnih vlakana koja utiču na bolje varenje i razmenu materija u organizmu. Mandarina poseduje jako antiseptičko dejstvo. Odlično je pomoćno sredstvo kod dijareje, a pored toga što čisti organizam od otrova, smiruje namučeni crevni sistem i normalizuje digestivnu floru.

Oprezno sa količinom!
Pomorandže i mandarine ne preporučuju se u ishrani dijabetičara. U većim količinama sok od pomorandže ili mandarine može izazvati gorušicu. Pomorandža srednje veličine ima gotovo istu količinu vitamina B1 koliko i dva parčeta hleba od celovitog zrna ili šolja kuvanog belog pasulja.

Jel jedete zelenu salatu u toku leta? Jel znate koliko je zelena salata zdrava?

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

The post Koju snagu poseduje citrusno voće? appeared first on Klub zdravih navika.

Vitamin D je veoma važan za dobro zdravlje. Njegova uloga u životu ljudi je višestruka. Zapravo vitamin D predstavlja prohormon, koji nastaje u koži dejstvom ultraljubičastih zraka. Kompleksan je vitamin, sastoji se od vitamina D1, D2, D3, D4, D5, ali vitamini D2 i D3 su biloški aktivni. Iz hrane životinjskog porekla nastaje vitamin D3 , a iz biljne hrane nastaje vitamin D2.

Vitamin D ima nekoliko glavnih funkcija:
– Aktivan je u metabolizmu kostiju
– Jača zube
– Jača kosti
– Aktivan je u imunom sistemu
– Štiti od nekih vrsta raka

Sa godinama opada sposobnost organizma da proizvodi vitamin D. Od 65. godine potreba za ovim vitaminom je dvostruko veća. Zbog deficita najčešće i blagi pad kod starih ljudi dovodi do ozbiljnog preloma kostiju. Anoreksične žene između 15 i 19 godina zbog male gustine kostiju sklone su kasnijem prelomu. Kada je vitamin D u nedostatku kod dece, to može izazvati rahitis, ali sada je nastanak te bolesti redak, iz razloga što deca dosta vremena provode na suncu. Takođe nedostatak može dovesti do dijareje, nesanice, nervoze i grčeva u mišićima.

The post Koliko je organizmu važan vitamin D? appeared first on Klub zdravih navika.

Kosa je ukras svake žene i jedan od najjačih aduta, pa ne čudi činjenica da veliki deo ženske populacije tvrdi da negovana, sjajna i zdrava kosa znatno utiče na samopouzdanje i u mnogim situacijama može da podigne poljuljano raspoloženje.

U proteklom periodu slavlja i praznovanja,  kosa je često trpela, jer je bila izložena različitim hemijskim tretmanima, i feniranju. Kada svemu tome dodamo temperaturne promene tokom poslednja dva meseca, povećan stres krajem godine, kao i loše navike u ishrani, sasvim jasno se mogu sagledati posledice. Počelo je opadanje kose i „cvetanje“ i pucanje krajeva.

Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i dobro zdravstveno stanje blagotvorno deluju na rast kose. Pored toga, važan je i san jer se tokom spavanja cirkulacija poboljšava, a time i ’’ishrana’’ korena kose koji je glavni kada je opadanje kose u pitanju.

Važnost gvožđa za rast i oporavak dlake

Postepeno, ali dugotrajno opadanje kose, uglavnom se dovodi u vezu sa deficitom gvožđa. Isto tako, znatan opadanje kose može da nastupi i posle porođaja, usled pothranjenosti (mršavosti) ili kao posledica rigoroznih dijeta.

Gvožđe ulazi u sastav hemoglobina, supstance koja je neophodna za prenos kiseonika do tkiva. Usled nedostatka gvožđa u organizmu sva tkiva pa time i kosa su loše opskrbljena kiseonikom. Ovaj izuzetno važan mineral daje snagu kosi i ubrzava rast kose. Najbolji izvor gvožđa nalazi se u mesu, džigerici, zrnevlju, lisnatom zelenom povrću, žumancetu, prirodnim sokovima od jabuke, višnje, borovnice, šljive, grožđa (bez dodatka šećera).

Opadanje kose – kako i zašto?

Alopecija-opadanje kose u kružnom obliku je relativno česta bolest, koja može da se javi u bilo kom životnom dobu, od rane mladosti do zrelih godina. Prvi znaci pored opadanja su pojava peruti, svrab i dlaka koja lako puca. U slučajevima kada zdrava kosa opada u takozvanim ’’pečatima’’ preporučuje se ishrana bogata cinkom koja hrani kosu od samog korena.  Na svakodnevnom meniju savetuje se riba, grašak, pšenične klice, spanać, pečurke, pivski kvasac, mleko, jaja, boranija, sirovo seme suncokreta i vino.

Oprez – začinjena i masna hrana pospešuje seboreju!

Jedan od velikih problema kose je seboreja, preterano lučenje masne supstance (sebuma), koja može biti izazvana nedostatkom, kao i viškom vitamina A. Ta prekomerna sekrecija sebuma izaziva opadanje kose, a često i akne. Masna kosa je teška i bez sjaja, a što je češće perete ona se brže iznova masti.

Sam uzrok bolesti nije poznat, a važni faktori su genetska predispozicija i delovanje određenih hormona. Veliki uticaj, takođe ima poremećaj probavnog sistema i ishrana bogata mastima, jakim začinima, kao i preterano konzumiranje kafe. Ako se opadanje kose javlja sa vrha glave, to je pokazatelj da u ishrani postoji višak životinjskih belančevina.  Ćelavost sa potiljka ukazuje na preteranu primenu jakih lekova ili droga.

Zdrava kosa i rast kose se dobija kombinacijom vitamina, minerala i aminokiselina.

Kosa će blistati ukoliko je opskrbite kompleksom vitamina B, mineralima i aminokiselinama. Svaki deficit uzrokovn lošom ishrnom utiče na njen kvalitet i bujnost. Pivski kvasac je svakako među najpoznatijim prirodnim sastojcima koji mogu da ublaže problem opadanja kose. Zbog obilja B vitamina u svom sastavu, odličan je saveznik u borbi protiv svakodnevnog stresa. S obzirom na to da sadrži dosta cinka koji deluje antioksidacijski, pivski kvasac poseduje i anti aging svojstvo, jer zaustavlja procese starenja ćelija izazvane slobodnim radikalima. Istovremeno ubrzava rast kose.

Izuzetno važnu ulogu u proizvodnji keratina ima vitamin B6, koji se nalazi u bananama, piletini, većini riba i školjki, kukuruzu, puteru od kikirikija, mahunarkama, suvom gvožđu, avokadu.

Zdrava kosa duž cele dlake može da se postigne ishranom bogatom pantotenskom kiselinom (vitamin B5).  Zajedno sa bakrom, izuzetno je delotvoran u očuvanju prirodne boje kose, jer podstiče njene pigmente.

Hrana bogata vitaminom B5 je pileće i ćureće meso, mahunarke, pečurke, mekinje, citrusi, puno zrno žitarica.

Proso je eliksir za krtu kosu bez sjaja

Kosa postaje krta, sklona pucanju i nema sjaj kada joj nedostaje vitamin F (esencijalna masna kiselina) i jod. U tom slučaju, zdrava kosa traži hladno-ceđena biljna ulja i pšenične klice u svakodnevnom meniju.

Kako biste delovali na samu strukturu dlake i vratili joj elastičnost i sjaj, možete koristiti proso.  Zbog svog blagotvornog dejstva na regeneraciju vlasi, proso, se od pamtiveka smatra eliksirom za kosu. Lako se vari i najbaznija je žitarica, pa se preporučuje kod problema sa kiselom krvi i upalama kože. Proso možete pripremiti na sledeći način: Na tri šolje vode kuvajte šolju prosa dok ne provri. Zatim smanjite na minimalnu temperaturu i kuvajte još pet minuta. Na kraju dodajte morske soli po ukusu.

Svakom obroku pripremljenom od kuvanih žitarica, kiselom mleku ili svežim salatama, možete dodati kašiku mlevenog lanenog semena. Na taj način ćete oplementi jelo, ali i ’’nahraniti’’ svoju kosu iznutra da predupredite opadanje kose i podsteknete rast kose.

Dva do tri puta nedeljno riba na tanjiru

Nova istraživanja pokazuju da riblje ulje pozitivno utiče na kvalitet kose. Zato povećajte unos masne ribe kao što je sardina, tuna i losos. Zimi je jedite dva do tri puta nedeljno. Riba je uvek bila sinonim za zdravu hranu, jer sadrži omega 3 masne kiseline koje stimulišu krvotok i rast kose, pospešuju hidrantnost i sprečavaju isušivanje dlake. Rezultate možete da očekujete posle tri meseca, ako na redovnom jelovniku imate i ribu.

Čajevi koji garantuju volumen i bujnost

Od davnina se zna da različiti biljni čajevi mogu biti od velike koristi za regeneraciju vlasišta. Kako bi kosa i koren bili jaki savetuju se čajevi od žalfije, ruzmarina, rastavića, bosiljka, hajdučke trave, peršuna, lavande, matičnjaka…

Ako niste zadovoljni izgledom svoje kose počnite što češće da pijete čaj od lista koprive. Možete koristiti i tinkturu od koprive. U malo vode razredite 30 do 40 kapi tinkture i pijte dvadesetak minuta pre sva tri obroka.  Tretman obično traje dva meseca, što zavisi od intenziteta opadanje kose. Preventivni tretman se preporučuje u proleće i na jesen kada kosa pojačano opada.

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

Ukoliko vam je ovaj tekst pomogao, pogledajte još stručnih saveta ovde.

The post Kako ishranom sprečiti opadanje kose? appeared first on Klub zdravih navika.