Visoke temperature i često izlaganje kože suncu u letnjem periodu isušuje kožu i utiče na njeno ubrzano starenje. Zbog izuzetno visokih temperatura i povećanog rada znojnih i lojnih žlezda neophodno je unositi dovoljne količine vode, 2-3 litre dnevno. Pored toga lagana ishrana u letnjim danima uz mnogo voća i povrća je ključ za kožu koja nije dehidrirana, suva i bez elastičnosti.

Veoma je važno da kreme za negu lica budu izuzetno hidratantne sa laganom teksturom bogate hijaluronom jer on vezuje vodu. Potrebno je da u svom sastavu  sadrže antioksidanse (poput vitamina E), vitamine i prirodne sastojke koji će vašu kožu negovati, nahraniti, zaštiti i regenerisati. Pored svakodnevne nege dva puta u toku dana (jutro, veče) nanositi i zaštitnu kremu sa SPF 30-50.

Na štetno dejstvo sunca se misli samo kada se ide na plažu, što je pogrešno, jer oko 80% sunčevih zraka primamo u svakodnevnom životu odlaskom na posao, prodavnicu ili tokom šetnje.

Sunčevi zraci imaju vitalan značaj za naš organizam, i učestvuju u sintezi esencijalnog vitamina D, koji nam je neophodan za kosti a i učestvuje u drugim brojnim veoma važnim procesima u organizmu. Da bismo obezbedili dovoljnu količinu vitamina D, potrebno je izlaganje suncu od svega tri puta nedeljno, od 10 do 30 minuta.

Sunčevi zraci koji dospevaju do naše kože su UVA, UVB I infracrveno zračenje.

Zraci koji su zaslužni za toliko željeni bronzani ten, ali od kojih dobijamo i opekotine, i oštećenja kože, pripadaju UVB zracima. Oni prodiru kroz ceo epiderm i površinski deo derma. Koža se od njih štiti tako što produkuje veće količine pigmenta – melanina, ali istovremeno dolazi i do „zadebljavanja“ kože.  Zbog UVA zraka javljaju se alergije na sunce, ali dolazi i do prevremenog starenje kože, gubitka elastičnosti, tonusa i pojava dubokih bora.

Infracrveni A zraci prodiru najdublje, oni oštećuju neke od najvažnijih ćelija naše kože. Na prvom mestu fibroblasti, ćelije odgovorne za proizvodnju kolagena i elastina, supstanci koje daju mladost, jedrinu, čvrstinu i lepotu koži, a aktivno učestvuju i u procesu zarastanja rana.

Zbog svega gore navedenog neophodno je da se krema sa zaštitnim faktorom SPF 30-50 nanosi na svaka dva sata.

U toku ovih toplih i sunčanih dana veoma je važno odabrati procedure i tretmane koje smeju da se sprovode u toku leta, a koji ne. Neki od tretmana koje nikako ne smete raditi tokom leta su: voćne kiseline, hemijski piling, dermapen i lesersko čićenje lica.

Mezoterapija, biorevitalizacija, PRP, tretmani sa kolagenom se mogu sprovoditi u toku letnjih dana. Veoma je važno da dobijete stručni savet sertifikovanog lekara koji će nakon pregleda vaše kože odrediti koja bi procedura bila najadekvatnija za vas.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Tijana Jovanović

Pročitajte i savete za tri jednostavna načina za čišćenje organizma.

The post Nega kože tokom letnjih dana appeared first on Klub zdravih navika.

Šta je kolagen?
Kolagen je protein koji naše telo prirodno proizvodi svakog dana. Nalazi se u koži, kostima, tetivama, mišićima, zubima i noktima.

Smešten između epiderma i mišića, ima ulogu držača kože i utiče na njeno stanje. Prostor između kolagenskih vlakana ispunjen je elastinom koji pomaže prirodnom istezanju kože. Međutim, već nakon 25. godine telo smanjuje proizvodnju ovog proteina što uzrokuje pojavu bora i opuštanje kože. Jedini način da se ovaj proces uspori jeste da se poveća proizvodnja kolagena i ojačaju postojeća kolagenska vlakna.

Kako telo proizvodi kolagen?
Da bi stvorilo kolagen, telo sintetiše razne nutrijente iz hrane koju jedemo, uključujući aminokiseline (iz namirnica bogatih proteinima), vitamin C, cink, bakar, sumpor i omega 3 masne kiseline⁣. Da biste podmladili kožu praktikujte balansiranu ishranu bogatu hranjivim sastojcima potrebnim za stvaranje kolagena, umesto da samo konzumirate kolagen u prahu ili kapsulama.⁣

Proizvodnja kolagena – namirnice koje je podstiču

1. Bujon od kostiju
Bujon od kostiju bogat je proteinima. Naše telo razgrađuje sve izvore proteina na aminokiseline, a zatim ih koristi za različite funkcije, uključujući izgradnju kolagena. Kuvanjem sastojaka od kojih se sastoji bujon, hranjive materije se otpuštaju u vodu u obliku koji čovekovo telo može lako da apsorbuje. Recept za bujon od goveđih kostiju potražite ovde.

2. Morski plodovi
Morski plodovi su još jedan bogat izvor proteina, kao i omega 3 masnih kiselina, te cinka koji dodatno podržavaju proizvodnju kolagena. Mnoge vrste morskih plodova takođe su odličan izvor vitamina D, koji jača imunološki sistem, te utiče na zdravlje kostiju i kože. Koža ribe naročito je bogata kolagenom, a takođe ima i najveću koncentraciju omega 3 masnih kiselina.

3. Jaja
Jaja su još jedan fantastičan izvor proteina i kolagena. Takođe sadrže vitamine A, B i E, te omega 3 masne kiseline. Prilikom kupovine, da biste se uverili da li su jaja zdrava, potrebno je da znate odakle ona potiču. Uverite se da znate svog farmera, te odakle dolazi hrana, i kako se proizvodi. Ukoliko nabavljate jaja iz supermarketa, imajte na umu da su ta jaja najverovatnije proizvod fabričke poljoprivrede. U tom slučaju birajte jaja od kokošaka koje su slobodno gajenje. Ona sadrže duplo više omega 3 masnih kiselina nego jaja dobijena od kokošaka koje su gajene u kavezima i kokošinjcima za masovnu proizvodnju jaja.

4. Citrusi
Citruse sadrže visoku količinu vitamina C, koji igra ključnu ulogu u proizvodnji kolagena. Takođe je moćan antioksidans koji umanjuje štetnu aktivnost slobodnih radikala, štiteći kožu od oštećenja i održavajući je zdravom i blistavom.

5. Bobičasto voće
Bobičasto voće je bogato vitaminom C, koji pomaže u proizvodnji kolagena. Takođe sadrži i razne moćne antioksidanse koji štite kožu i kolagen od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima.

6. Organska piletina
Piletina je bogat izvor proteina, koje telo može koristiti za stvaranje kolagena. Prilikom kupovine birajte piletinu organskog porekla. Kupovinom sertifikovanog organskog mesa možete biti sigurni da ono ne sadrži GMO, pesticide, herbicide, hormone i antibiotike koje životinje mogu da skladište u masnom tkivu.

7. Tamnozeleno lisnato povrće
Tamnozeleno lisnato povrće, poput kelja, spanaća i blitve, bogat je izvor vitamina C. Ove povrće sadrži još jedan važan hranljivi sastojak hlorofil (koji im daje zelenu boju) koji podržava proizvodnju kolagena. Jedna studija otkrila je da se proizvodnja kolagena povećava uz hlorofil koji je ublažio i vidljivost bora, te povećao elastičnost kože lica kod dobrovoljaca starijih od 45 godina, za samo 90 dana.

Tamnozelenilo lisnato povrće koje sadrži sumpor, poput kelja i rukole, posebno je korisno u proizvodnji kolagena, jer sumpor igra ključnu ulogu u sintezi ovog proteina.

8. Orašasti plodovi
Orašasti plodovi poput oraha, badema i indijskih oraha predstavljaju biljne izvore proteina, koji osim proteina sadrže bakar, cink, te vitamin E, koji takođe utiču na proizvodnju kolagena.

9. Semenke
Čia seme, laneno seme i seme konoplje predstavljaju odličan izvor omega 3 masnih kiselina, koje podržavaju zdravu kožu i proizvodnju kolagena.

10. Paprika
Paprika sadrži mnogo vitamina C. Čak tri puta više od narandže. Takođe bogata je likopenom, antioksidansom koji, kada se redovno konzumira, pruža određenu zaštitu od oštećenja slobodnih radikala (i razgradnje kolagena) izazvanih sunčevim UV zracima.

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Popović, Totally Wellness.

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Proizvodnja kolagena – stimulacija hranom appeared first on Klub zdravih navika.

1. Uradite dobar tretman lica –kad kažem dobar, mislim na nešto poput vodene mikrodermoabrazije (poput Venus Glow tretmana koji radimo u mom BC Lepa svaki dan) ili hemijskog pilinga koji nije fotosenzitivan, praćeno adekvatnom negom u vidu mezoporacije, maskica i ampule. Cilj je skinuti sve mrtve ćelije i suvu kožu i pružiti licu dubinsku negu i hidrataciju. Iako je nekad salonska nega kože nezamenjiva, kućna alternativa je dobar enzimski piling kojim ćete detaljno pokriti i tretirati celo lice i vrat, a zatim adekvatna nega kože lica koja podrazumeva masku, serum i kremu za hidrataciju, kao i poseban antirid za predeo oko očiju. Piling možete koristiti i na usnama, praćeno nekim dobrim balzamom ili maskom koja deluje preko noći.

2. Uklonite višak dlačica – brijačem, voskom, pincetom, laserskom epilacijom… Leti se sve više vidi, jer je svetlije, sunce otkriva sve nepravilnosti na koži, naglašava trag pudera i nekada se one sitne dlačice koje su zimi kamuflirane dodatno više vide kada sunce jako sija. Pod ovim ne mislim na one sitne na licu koje su normalne, već na one ispod ili između obrva koje zimi budu neprimetne ispod pudera, a leti postanu vidljivije.

3. Prilagodite negu i šminku novoj sezoni – o ovome sam već pisala ali je uvek važno naglasiti, jer svaka nova sezona zahteva neke male promene. Da bi koža izgledala blistavo, negovano i sveže uvek, potrebno je prilagoditi vrstu nege (laganije, tečnije formule, serumi, zaštitni faktor) i vrstu šminke (manje gusti puderi sa manje pokrivne moći da ne biste na suncu izgledali kao da imate masku). Postoji pregršt sjajnih brendova i u drogerijama poput Neogena, kao i razni dermo brendovi iz apoteka, te nije nužno neophodno da potrošite gomilu novca na proizvode za negu. Kada je šminka u pitanju, idealna opcija je uvođenje krem i tečnih proizvoda i tačkasto prekrivanje – tanak sloj pudera svuda, a onda dodatni sloj pudera i korektora gde su flekice kako bi sve bilo skroz blago i prozračno.

4. Ciljana nega kože i korekcija – za mene su uvek bolji izbor nego iluzija da sve može da se uradi jednim proizvodom ili u 2 sekunde. Nega kože treba da je jednostavna generalno ali je spas u situacijama kada imate problematične regije upravo ta ciljana nega. Ona podrazumeva češću primenu pilinga na regijama sa flekicama, posebna ulja ili kremice za upalne procese ako ih imate baš na tom mestu na kom nastaju i pojačana zaštita problematičnih regija SPF-om. Nekada je, a posebno u toplim danima, naporno sve raditi na celom licu a često i kontraproduktivno jer nisu potrebe svih delova iste. Nekada se desi da u isto vreme na delu lica stavljam češće piling da ubrzam prolazak flekica (recimo 2 x nedeljno), a da istovremeno na drugom delu nanosim ulje čajevca kao prevenciju upale kada primetim da se može pojaviti. Kako bilo, jedno je sigurno – kada se zainatim da lice ne diram i ne kopam već ciljano negujem i čuvam, posle 2 nedelje primetim dramatičnu razliku i poboljšanje! Probajte i imajte u vidu da samo adekvatno štitite kožu na suncu (ili je ne izlažete uopšte, što je još bolje).

5. Mnogo vode i sveže hrane, šetnja i svež vazduh – meni stvarno menja sve a posebno u proleće kada sam sklona i da oteknem, što od alergije, što od toplote. Topla voda ujutru, dosta tečnosti tokom dana (nekad i sa limunom) i svežija – živa hrana, kao i ona prokrvljenost i rumenilo koje nastane posle šetnje, ne može da zameni nijedna krema.
Zato uvek paralelno volim da kombinujem negu iznutra i spolja i stvarno, kada ste dosledni 2 nedelje samo – to se vidi!

Ono što je uvek izazov je odabrati koje savete i preporuke pratiti kada su u pitanju nega kože i lepota jer je mnogo informacija oko nas. Moja preporuka je uvek da se kombinuje lični osećaj i intuicija koji kažu šta nam prija i može biti za nas, sa preporukom ljudi kojima verujemo. Uvek oko nege volim da popričam i sa stručnjacima i da makar na smeni sezone ako ne i češće uradim jedan dobar tretman koji će kožu vratiti na fabrička podešavanja i učiniti da zablista, a onda da ja održavam taj efekat pravilnom negom.

Beauty savete koji će uticati da se osećate samouverenije i atraktivnije možete pronaći ovde.

Za Lifestyle Kluba Zdravih Navika: Tamara Ćosić, Lepa svaki dan.

The post Nega kože – Top 5 saveta za blistavu kožu bez flekica u proleće appeared first on Klub zdravih navika.