“Gojim se, a zdravo se hranim. Sve mi se skuplja oko stomaka. Jedem voće, pirinač, pijem sokove bez šećera, ne večeram, malo jedem, a dobijam masti oko stomaka”.
Ove rečenice se često mogu čuti na nutricionističkom pregledu. Pa se postavlja pitanje, kako skinuti salo sa stomaka? Iz ovih izjava se mogu primetiti greške, a kada se na ovo doda još i stres, višak masti je zagarantovan.

Ukoliko ne unosimo dovoljno hrane, usporavamo bazalni metabolizam. Ako ne obezbedimo tri dobro izbalansirana obroka, ne činimo dobro našem telu, već naprotiv, ostavljamo prostor da gricnemo nešto što se upravo istog trenutka može zalepiti na naš stomak.

Da bi izbegli višak masti moramo korigovati neke navike. Velika zabluda je korišćenje voća u velikoj količini! Moramo priznati da je voće veliki izvor vitamina, antioksidanata, ali isto tako sadrži i veliku količinu šećera. Lepo, slatko, koloritno, da, kao takvo se jede upravo zato što nam pruža sladak ukus u ustima. Bez brige, voće se može koristiti, ali prednost treba dati voću sa manje slasti. Kupina, malina, borovnica, jabuka treba da bude vaš izbor, a voće sa dosta šećera, kao što su dinje, lubenice, grožđe i slično treba isključiti ili ograničiti. Neophodno je voditi računa i o količini voća, neka vam mera bude vaša šaka, a vreme kada unosite voće je od 16 do 18 časova.

Dakle, kako skinuti salo sa stomaka?

The post Kako skinuti salo sa stomaka? appeared first on Klub zdravih navika.

“Dijabetes je hronični poremećaj metabolizma koji karakteriše hiperglikemija, odnosno trajno povišen nivo glukoze u krvi. Može biti genetski predodređen, a nastaje zahvaljujući smanjenom biološkom dejstvu hormona insulina. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i proteina u organizmu, a nakon dužeg vremena utiče i na strukturu i funkciju krvnih sudova, nerava i drugih vitalnih organa i organskih sistema.” Izvor: Wikipedia

U Srbiji pola miliona ljudi ima postavljenu dijagnozu dijabetes (šečerna bolest), a procenjuje se da nekoliko stotina hiljada ni ne zna da ima ovu bolest budući da su osnovni simptomi umor, slabost, povećano mokrenje i drugo.

Postoje brojni načini kojima se može sprečiti razvoj ovog oboljenja. Jedan od njih je svakako uticaj na genetičku osetljivost, ali i promena stila života i ishrane, odnosno eliminacija rizičnih faktora. U slučaju dijabetes tipa 2, prvo dolazi do insulinske rezistencije, koja je potpuno reverzibilna ukoliko se na vreme na pravi način pristupi lečenju.

Promena načina ishrane predstavlja jedan od najvažnijih koraka ka umanjenju rizika od ove bolesti, ali i vrlo važnu naviku kako bi oboleli regulisali nivo šećera u krvi. Organizam treba da bude snabdeven optimalnom količinom svih hranljivih materija, ugljenih hidrata, proteina, masti, vitamina, minerala i vode kako bi se izbegla šećerna bolest.
 
Veliki značaj u ishrani dijabetičara imaju složeni ugljeni hidrati, odnosno dijetetska vlakna koje ove namirnice sadrže (žitarice, povrće, mahunarke). One značajno pomažu regulaciju nivoa šećera u krvi, kao i stabilno funkcionisanje u slučaju šećerne bolesti. Namirnice koje su izuzetno značajne u prevenciji, ali i  tokom lečenja su sve vrste zelenog lisnatog povrća, semenke i orašasti plodovi. Osim toga, žitarice celog zrna mogu umanjiti rizik od nastanka dijabetesa. Industrijske proizvode, koji su prepuni rafinisanog šećera, ali i napitke pune kofeina, treba maksimalno izbegavati.
 
Gojaznost itekako može uticati na pojavu šećerne bolesti, zbog čega je važno kontrolisati telesnu težinu pravilnom i uravnoteženom ishranom, ali i uvođenjem redovne fizičke aktivnosti. Vežbanjem ćete izgubiti višak kilograma, ali i regulisati nivo šećera u krvi. Mnoge studije su došle do zaključka da kratke, a intenzivne vežbe poboljšavaju funkciju lučenja insulina i imaju pozitivni efekat na insulinsku senzitivnost. Vežbe poboljšavaju cirkulaciju, smanjuju masnoće u krvi i telu, sprečavaju gojaznost, smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, povećavaju snagu i izdržljivost, kontrolišu stres i stvaraju osećaj zadovoljstva.
 
Stres je takođe jedan od faktora da se razvije šećerna bolest. Naime, lučenjem hromona stresa povećava se glukoza u krvi, zbog čega u uslovima dugotrajnog stresa može nastati dijebetes. Vežbe dubokog disanja, joga i meditacija su najbolje tehnike opuštanja, kojima možete umanjiti stres, a time i sprečiti nastanak dijabetesa.

Za klub zdravih navika: Tatjana Popović, Totally Wellness

Ukoliko imate običaj da se prejedete tokom jela, pročitajte naš savet o tome koliko je hrane po obroku dovoljno.

The post Kako sprečiti dijabetes? appeared first on Klub zdravih navika.

Šta je zapravo insulinska rezistencija?
Metabolički poremećaj koji se javlja kada ćelije u organizmu ne reaguju na insulin. Naime, ćelije ne prihavataju šećer kojim insulin doprema pa pankreas registruje da je šećer u krvi i dalje visok, te pokušava da povećan nivo šećera nadomesti lučenjem još više insulina. To zapravo znači da organizam ne sagoreva šećer niti ga pretvara u energiju već u masti, dok nepotrošeni insulin oštećuje tkiva.

Šta su glavni uzroci insulinske rezistencije?
Prema brojnim istraživanjima loša ishrana bazirana na velikim količinama ugljenih hidrata i zasićenih masti, te nedovoljna fizička aktivnost glavni su razlozi nastanka ovog poremećaja. Velika količina slatkiša, pekarskih proizovda, industrijskijih i gaziranih sokova, zatim mleka, sireva stvara pogodno tlo za razvoj insulinske rezistencije.

Kako prepoznati insulinsku rezistenciju?
Gojaznost, masne naslage na stomaku, stalna pospanost, hronični nedostatak energije, depresija, konstantna žudnja za slatkišima, nagli padovi šećera u krvi najčešći su simptomi ovog poremećaja. Ukoliko imate više od dve ove tegobe potrebno je da uradite analizu krvi, a najpouzdaniji načini utvrđivanja insulinske rezistencije su testovi poput merenja nivoa insulina i glukoze u krvi, te test opterećenja na šećer.

Kako se izboriti sa ovim poremećajem?
Pored brojnih lekova, insulinska rezistencija podrazumeva upravo promenu vašeg lifestyle, i to u prvom redu ishrane. Da biste uspeli da normalizujete nivo insulina i prebrodite insulinsku rezistenciju obavezno smanjite unos prerađenih ugljenih hidrata i zasićenih masti, čime ćete nakon određenog vremena povećati osetljivost ćelija na insulin. A za to je neophodna i redovna fizička aktivnost.

Iz ishrane je potrebno isključiti:
– alkohol
– sve vrste slatkiša
– sve pekarske proizvode
– krompir
– pirinač
– kukuruz
– suvo i kandirano voće
– ananas, banane, dinje
– veštačke, ali i prirodne zaslađivače

Trebaiz ishrane isključiti sve namirnice sa visokim glikemijskim indeksom, jer one izazivaju naglo povećanje, ali i nagli pad šećera u krvi. Ne sme se preterivati ni sa mesom, a preporučujemo da isključite kompletno unos mlečnih proizvoda.

Preporučena hrana:
– riba i riblje ulje
– sve vrste povrća
– umeren unos žitarica celog zrna
– umeren unos mahunarki
– maslinovo ulje, kao i druga biljna ulja poput lanenog
– hrana sa niskim glikemijskim indeksom
– namirnice bogate biljnim vlaknima

Dijeta je prvi zadatak za sve one koji pate od insulinske rezistencije. Međutim, u ovom slučaju ona može biti veoma teška i naporna, jer se telo na sve moguće načine opire, stoga morate biti veoma uporni kako biste povratili zdravlje. Dobra vest je da je insulinska rezistencija izlečiva, ali je morate veoma ozbiljno shvatiti i pristupiti kompletnoj promeni životnog stila u cilju oporavka.

Za klub zdravih navika: Tatjana Popović, Totally Wellness

Ukoliko želite da pročitate još health i lifestyle preporuka, pogledajte naš tekst 10 saveta kako skinuti višak kilograma.

The post Kako se leči insulinska rezistencija? appeared first on Klub zdravih navika.