Dr. Gifing Archives - Klub zdravih navika

Put do zdrave i blistave kože

klubzdra_user — Fri, 25 Oct 2019 20:41:55 +0000

Koža je konstantno izložena raznim činiocima slobodnih radikala, koji u organizmu nastaju pri stresu, kao posledica pušenja, dejstva toksičnih industrijskih hemikalija, jonizovanog zračenja, ultravioletnog svetla, zagađenosti hrane i prisustva pesticida u njoj. Ako želite da vam koža uvek bude lepa i zdrava, morate se pobrinuti da stvari funkcionišu i „iznutra“. Kvalitetne kreme i fizička aktivnost pomažu, ali da bismo se rešili problema suve ili masne i problematične kože sa mitiserima, trebamo organizmu obezbediti vitamine, minerale, belančevine i određene masne kiseline.

Kliničke studije pokazuju moguću povezanost konzumiranja većih količina mleka tokom dana i prirodnih hormonalnih komponenti mleka sa mogućim pogoršanjem akni. Smatra se da insulinu nalik faktor rasta (IGF) može igrati ulogu u nastanku akni.

Masna koža se uglavnom javlja u tinejdžerskim godinama, a pripisuje se velikoj potrošnji slatkiša. Pravilna ishrana pomaže tako što uravnotežuje hormone i smanjuje rizik od pojave infekcije. Ovoj pojavi pogoduje nedostatak vitamina A i B grupe (naročito B6), C, E, niacin u ishrani.

Naučnici tvrde da je glavni uzrok lošeg tena tinejdžera konzumacija rafinisanog brašna i žitnih pahuljica. Istraživanja na državnom Univerzitetu Kolorado pokazuje da rafinisani ugljeni hidrati podstiču niz reakcija koje rezultiraju povećanom produkcijom bakteija koje izazivaju akne. Identično mišljenje ima i Nil Man, veoma poznati australijski nutricionista. Kao egzaktnu potvrdu svojih tvrdnji ovi stručnjaci za ishranu nalaze u činjenicama da, dok su akne najuobičajenija pojava na licima tinejđera iz razvijenih zemalja, potpuno su nepoznate na ostrvu Kitava na Papui Nova Gvineja gde se rafinisana hrana gotovo i ne konzumira, a Inuiti sa Aljaske nisu znali za akne sve do dolaska zapadnog načina ishrane.
Nekolicina žena navodi pogoršanje akni za vreme ciklusa, posebno oko usta i na bradi. Slične se promene vide i nakon prestanka uzimanja oralnih kontraceptiva. Ovaj oblik akni se uspešno rešava lokalnom terapijom i adekvatnom i pravilno izbalansiranom ishranom.

Ukoliko koristite više masti i šećera nego što telo uspeva normalno da sagori, može doći do stvaranja mitisera, bubuljica, naročito kod veoma mladih osoba. Suviše mnogo masti deluje uništavajuće na digestivni i vaskularni sistem, doprinosi stvaranju previše masnog tena i proširenju pora. Budite obazrivi sa hranom kao što su slanina, majonez, orasi, puter… Odstranite vidljivu masnoću i kožicu sa mesa. Suviše mnogo stimulanasa: kafe, jakih čajeva ili prekomerno začinjene hrane, štetno je gotovo za svaki ten, kao i previše cigareta i duvanskog dima.

Za blistav ten i protiv masne problematične kože preporučuju se sledeće namirnice:
– sveže sirovo povrće (šargarepa, zeleno lisnato povrće, paradajz…)
– riba, fileti i prirodno proizvedeno meso bez „hranjenja“ životinja antibioticima i hormonima
– posna mesa (teletina, junetina, konjetina) samo kuvana ili pečena na roštilju
– hleb i testenine od celog zrna žitarica
– namirnice bogate sumporom (beli i crni luk, divlji luk – sremuš, praziluk,slačica, živinsko meso, jaja…)
– integralni pirinač
– čaj od kamilice ili rastavića, bez dodatka šećera (deluju protiv upalno)
– voće sa žutim „mesom“: kajsije, breskve, dinje, pomorandže…
– do 2 litra (negazirane i nezaslađene) tečnosti

Da li ste pročitali kako stručnjaci preporučuju da se hranite u jesen?

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

The post Put do zdrave i blistave kože appeared first on Klub zdravih navika.

Zašto su dijetna vlakna važna?

klubzdra_user — Fri, 18 Oct 2019 21:47:58 +0000

Dijetna vlakna ili kako se još nazivaju i balastne materije u svakodnevnoj ishrani zauzimaju veoma važno mesto. Predstavljaju ugljene hidrate koje telo ne može da svari, ali kao takva pomažu regulaciji probave. Vlakna nemaju skoro nikakvu hranljivu vrednost, zapravo iz njih se ne dobija energija, ali ona pomažu u prevenciji zatvora i hemoroida, preveniraju oboljenja želudačno crevnog trakta, dijabetesa, za održavanje holesterola u krvi. Neke studije sugerišu i na to da dijetna vlakna pomažu i kod gubitka telesne težine.

Dijetna vlakna zahtevaju duže varenje što pospešuje stvaranja digestivnih sokova, dovode do rastezanja želuca, stvaranja dužeg osećaja sitosti i usporavaju pražnjenje želuca. Sve navedeno ima pozitivan učinak kod osoba sa povišenom težinom. Podela je izvršena na rastvorljiva i nerastvorljiva biljna vlakna.

Rastvorljiva biljna vlakna u debelom crevu apsorbuju veliku količinu vode i bubre. Bakterije koje čine crevnu floru, razgrađuju dijetna vlakna na masne kiseline i gasove. Na ovaj način dolazi do formiranja adekvatne stolice i do lakšeg pražnjenja creva.

Rastvorljiva dijetna vlakna sa vodom stvaraju gel koji dovodi do sporijeg prolaska sadžaja kroz želudac i creva. Gel za sebe može da veže lipide pri čemu dolazi do njihovog izbacivanja putem stolice i to dovodi do smanjenja holesterola. Unošenjem veće količine biljnih vlakana, može doći do ometnja resorpcije mineralnih materija. Potrebno je napraviti dobar balans unetih vlakana i mineralnih materija i na taj način izbegavamo deficitarnost bilo kog minerala. Ishrana sa manjim unosom dijetnih vlakana dovodi do dužeg zadržavanja kancerogenih supstanci i na taj način se objašnjava veća stopa oboljenja.

Preporučen dnevni unos je 18 g vlakana dnevno, 30 – 35 g dnevno savetuje se osobama sa povišenim holeterolom, dijabetesom, opstipacijom i drugim oboljenjima.
Biljna vlakna se sastoje od:
Celuloze (mekinje, integralne žitarice, boranija, kupus, brokoli, šargarepa, suvo voće, paprika, krastavac, jabuka)
Hemiceluloze (mekinje, žitarice, slačica, integralne žitarice)
Pektina (grejpfrut, limun, pomorandža, šljiva, breskva, bobičasto voće, boranija, grašak, bundeva)
Lignina (kruška, jagoda, rotkvice, plavi patlidžan, mekinje)
Inulin (čičoka, koren celera)

Da bismo zadovoljili dnevni unos dijetnih vlakana moramo biti pažljivi pri mehaničkoj obradi namirnica. Kožicu na voću i povrću potrebno je u tankom sloju odstraniti ili lagano očistiti oštrom krpom. Termička obrada različito deluje na različite vrste namirnica.
Pravi izbor su žitarice od celog zrna. Musli, korn fleks, pahuljice i slični proizvodi su prebogati šećerima, a oskudni su u dijetnim vlaknima.

Da li ste pročitali kako stručnjaci preporučuju da se hranite u jesen?

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

The post Zašto su dijetna vlakna važna? appeared first on Klub zdravih navika.

Kako se hraniti u jesen?

klubzdra_user — Mon, 07 Oct 2019 20:26:22 +0000

Jesen je godišnje doba koje vole sve generacije zbog obilja ukusnih i zrelih plodova koji se svakodnevno nađu na trpezi. Pijaca pršti od raznobojnog svežeg voća i povrća, a domaćice se utrkuju u odabiru namirnica za pripremu zimnice.

Zbog obilja minerala i vitamina u svom sastavu voće i povrće treba uvrstiti u redovan meni jer se na taj način jača imunitet i priprema organizam za hladan period koji sledi.

U ishrani u jesen savetuje se plavi patlidžan, boranija, crni i beli luk, karfiol, keleraba, celer, cvekla, ren, šargarepa, krastavci. Obareno ili kuvano zeleno povrće poput tikvica, kelja, brokolija, spanaća možete servirati preliveno sokom od limuna i nerafinisanim maslinovim, lanenim ili bundevinim uljem. Dodajte jednu supenu kašiku svežeg začinskog bilja na obrok.

I bez kulinarskog iskustva uvek možete pripremiti ukusnu salatu koju ćete kreirati po sopstvenom izboru. Sjedinite više vrsta zelenih salata, dodajte proteinski sir od surutke (urda), sirovo zrnevlje bundeve, suncokreta, susama, sirove bademe ili lešnike, papriku, krastavac ili paradajz po izboru. Prelijte po želji nekim hladnim ceđenim uljem. Salate nemojte previše zakiseljavati da ne ometate proces varenja.

Mamiće vas u jesen i zreli plodovi kruške, šljive, smokve… Sve vrste voća, a pre svega sočni plodovi koji imaju manju energetsku vrednost i niži glikemijski (slatki) indeks u prednosti su nad koštunjavim voćem (orah, pistaći, kikiriki).

Da biste bili jači od gripa i prehlade pored balansirane ishrane važno je i koliko tečnosti pijete tokom dana. Konzumirajte sveže ceđene sokove od voća i povrća, bez dodatka šećera. Osim što će vas okrepiti, pomoćiće vam i u čišćenju organizma od toksina. Prijaće vam ako u čašu vode nacedite nekoliko kapi limuna i narendate malo đumbira. Ovaj napitak koji se konzumira uglavnom u jesen blagotvorno će delovati na vaše telo i kožu, i ubrzaće topljenje masnoća u predelu stomaka. Tokom dana pijte bar litar i po negazirane vode i smanjite konzumaciju napitaka sa većim procentom alkohola i veštačkih zaslađivača. Umesto kafe, radije popijte zeleni čaj sa limunom. Dve šolje čaja od koprive dnevno ojačaće bubrege i imuni sistem.

Savremena tehnologija i obrada hrane kao što je zamrzavanje, konzerviranje, rafinisanje i kuvanje, na mnoge namirnice ostavlja dubok trag. Prilikom mrvljenja, sušenja, ili smrzavanja većina gubi hranjivu vrednost i vitaminski sadržaj, pogotovo vitamin C. Poznato je koliko je upravo taj vitamin značajan za odbrambene snage organizma i vitalnost kože lica i tela. Izbacite iz upotrebe hranu koja poseduje aditivei veštačke boje. Jedite namirnice sa manje soli i one koje u sastavu nemaju bele rafinisane šećere.

Izbor namirnica u jesen, količina i način pripreme mora se usaglasiti sa godinama starosti, telesnom težinom, polom i fiziološkim stanjem. Jako je važno kako ćete iskombinovati namirnice za obrok. Loše kombinovana hrana vari se do osam sati duže, pri čemu truli u želucu, a telo istovremeno troši neverovatnu količinu energije. Posledica je stvaranje toksičnih materija koje izazivaju želudačne i digestivne tegobe kao što je bol u gornjem delu stomaka, nadimanje, stvaranje prevelike količine gasova (meteorizam), kiselo podrigivanje, a neretko i opstipaciju (zatvor). Hranljivi sastojci koji su postojali u hrani zapravo su nestali.

Da li ste pročitali o anemiji i kako se leči?

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

The post Kako se hraniti u jesen? appeared first on Klub zdravih navika.

Šta je anemija i kako se leči?

klubzdra_user — Thu, 19 Sep 2019 22:53:32 +0000

Anemija se pored medikamentozne terapije može lečiti i ishranom. Do anemije dolazi usled nedostatka crvenih krvnih zrnaca u krvi ili hemoglobina koji ima ulogu u prenosu kiseonika u ćelijama. Umor i slabost najčešće prate anemiju.
Anemija je najčešće uzrokovana nedostatkom gvožđa. Menstrualni ciklus kod žena sa obilnim krvarenjem dovodi do blage anemije. Nedostatak gvožđa može nastati i kod blagog krvarenja hemoroida, kod raka želuca ili debelog creva. Ukoliko je ishrana oskudna u namirnicama koje pospešuju stvaranje crvenih krvnih zrnaca, anemija se takođe može javiti. Ona se češće javlja kod podhranjenih i mršavih osoba, ali se može javiti i kod gojaznih osoba.

Anemija može nastati usled nedostatka vitamina B12 i folne kiseline, koje dovode do manjeg stvaranja crvenih krvnih zrnaca.

Vegeterijanci, alkoholičari, trudnice i dojilje najčešće su grupe koje podležu anemiji.
Simptomi koji se javljaju su slabost, umor, vrtoglavice, mučnine, dijareja, bledilo, nastajanje modrica.
Nakon konsultacije sa lekarom, neophodno je konsultovati nutricionistu radi saveta za ishranu. Pored gradivnih, energetskih i zaštitnih materija, treba uzeti u obzir i smanjenu sposobnost organizma da te materije iskoristi, kao i to da je anemija najčešće praćena smanjenim apetitom.

Ukoliko je anemija nastala zbog nedostatka gvožđa u ishranu je neophodno uneti namirnice sa većom količinom gvožđa i vitamina C. Gvožđe je glavni sastojak hemoglobina, a vitamin C olakšava apsorbovanje ovog minerala.
Lekovite biljke kao što su ehinacea i kopriva mogu biti korisne, zato što potpomažu obnavljanje crvenih krvnih zrnaca. Maslačak, čičak, crvena detelina u obliku čaja, tinkture ili soka dovode do bolje iskoristljivsti gvožđa iz hrane.
Veća količina gvožđa u telu dovodi do toga da gvožđe deluje kao oksidans, što dovodi do stvaranja slobodnih radikala, koji mogu oštetiti ćeliju i isto tako dovesti do stvaranja LDL štetnog holesterola.
Studije pokazuju da starije osobe teže apsorbuju vitamin B12 što dovodi do anemije. Vegeterijanci koji unose veću količinu vitamina C, nisu u opasnosti od nastanka anemije.

Hrana koja mora biti zastupljena kod anemije:
Crveno meso (jagnjetina, govedina), riba, sir, dzigerica, žumance, pečurke, špargla, soja, pšenične klice, jezgrasto voće, zeleno lisnato povrće, mahunarke. Od voća se preporučuju agrumi, voće sa većom količinom vitamina C. Začini su korisni, zato što dovode do lučenja sokova za varenje. Anemija dovodi do manjka apetita a sokovi za varenje pospešuju želju za hranom.
Šećeri brzoresurbujući kao što su slatkiši, beli šećer, med, nisu pogodni, jer dovode do nedostatka vitamina B kompleksa, što dovodi do manjka apetita.
Planinska klima je pogodno kod lečenja anemije i dovodi do stvaranja crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina.

Da li ste pročitali koji su najbolji prirodni dijuretici?

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

The post Šta je anemija i kako se leči? appeared first on Klub zdravih navika.

Koji su najbolji prirodni dijuretici?

klubzdra_user — Sat, 14 Sep 2019 22:14:53 +0000

Jedan broj ljudi se često žali na osećaj naduvenosti i otečenosti od ’’vode’’ koja im se zadržava u organizmu. Takvo stanje teško podnose i postaju prilično deprimirani.

Kada se u telu nakupi dosta tečnosti, koja se nije mogla izlučiti putem bubrega, potrebno je diureticima isprati mokraćnu bešiku i urinarne kanale.

Od davnina su ljudi znali za lekovite moći prirode, pa su mnoge tegobe ublažavali različitim biljnim vrstama.

Od prirodnih sredstava koji veoma uspešno pospešuju izlučivanje tečnosti iz tela su: peršunovo seme, koren i list, medvedika ili čaj od uve, borovnica, smreka, maslačak, plod gloga, špargla, zeleni čaj, rastavić, koren iđirota.

Peršun– je poznat po svojim blagodetnim svojstvima na organizam čoveka, pogotovo kada se jave problemi sa urogenitalnim traktom, bubrezima i bešikom. Bogat je vitaminom A i C, kao i mineralima među kojima prednjači kalcijum, kalijum i gvožđe.

Pripremite zdrav napitak tako što ćete svež koren i lišće peršuna dobro oprati i sitno iseckati.
Količinu od oko 50g skuvajte u litar vode, procedite i sipajte u bocu koju ćete dobro zatvoriti. Preporučuje se jedna čaša napitka tri puta na dan.

Seme peršuna sadrži eterično ulje koje pospešuje mokrenje. Kašičicu semena peršuna prelijte sa 2dl proključale vode. Ostavite da odstoji 10-15 minuta, pa procedite. Savetuje se da tri puta na dan popijte čašu ovog napitka.

Medvedika– čaj od nane, ili u narodu poznata kao medveđe grožđe, jedno je od najboljih sredstava iz prirode koje pomaže kod bolesti mokraćnih organa.

Čaj od uve – Poseduje izraženo diuretsko i antiseptičko dejstvo, čisti krv, zaustavlja krvarenje i dijareju (proliv). Blagotvorno deluje u slučaju otežanog mokrenja i kod upale mokraćnih kanala.

Bobice smreke– su izuzetno jako sredstvo koje podstiče mokrenje, ali ih treba koristiti sa velikim oprezom. Ne smeju se konzumirati ako postoji oštećenje bubrega. Upravo zbog toga najčešće se kombinuju sa drugim blažim biljnim vrstama.

Maslačak– je biljka koja je najviše zastupljena u našem okruženju pa ga ima i u urbanim sredinama. Ipak kada ga berete za pripremu čaja ili nekog jela, praktikujte da to radite negde van grada.

Od suvog i usitnjenog korena maslačka priprema se čaj koji pospešuje lučenje žuči i rad bubrega, pa deluje kao diuretik. Jedna supena kašika korena maslačka stavi se u 2dl vode i kuva na laganoj vatri nekoliko minuta. Posle 15 minuta se procedi i pije tokom celog dana, nezaslađen.

Glog– odlično stimuliše mokrenje. Smatra se da je plod crvenog gloga daleko delotvorniji od belog. Pored toga što je čaj od gloga odličan diuretik, pozitivno deluje na osobe koje pate od depresije, jer opušta nerve i smanjuje razdražljivost koja je često uzrokovana hroničnom nesanicom.

Špargla– je povrće koje nije toliko zastupljeno u našoj zemlji, ali poslednjih godina sve više osvaja poštovaoca zdrave ishrane. Zbog svojih izuzetno blagotvornih moći, preporučuje se za detoksikaciju organizma, ali i kod pojedinih bolesti sa otežanim mokrenjem.

Odličan je diuretik i snažno sredstvo koje nadražuje i stimuliše bubrege. Treba naglasiti da se ne sme davati bubrežnim bolesnicima. Šparglu obavezno uvrstite u jelovnik, osetićete koliko prija vašem telu! Kada kuvate šparglu, sačuvajte vodu i popijte.

Zeleni čaj– je dugo već na glasu kao dobar čistač organizma. Pored toga listovi zelenog čaja sadrže supstance koje štite srce. Posebno je popularan među ženskom populacijom, jer pomaže u borbi protiv celulita, ograničavajući apsorpciju masnoće iz masne hrane i podstiče površinsku cirkulaciju. Najbolji pročišćavajući efekat imaju kineski i japanski zeleni čaj, koji je svetlozelene boje i umereno gorkog ukusa.

Zeleni čaj podstiče razgradnju masnih naslaga na stomaku, zadnjici i butinama. Podstiče izlučivanje toksina i tečnosti iz organizma, jača imunitet i poboljšava varenje.

Rastavić– je veoma efikasan diuretik. U svom sastavu poseduje supstancu-slimarin koja štiti jetru. Koristi se, takođe, kao pomoćno sredstvo kod hepatitisa i alkoholnih ciroza.

Rastavić pomaže kod nagomilavanja vode u srčanoj kesi, pri poremećaju rada bubrega i kod drugih bolesti gde je izlučivanje tečnosti poremećeno.

Iđirot– ima snažnu dezinfekcionu moć. Ima ulogu da jača i prečišćava krvi i izbacuje toksine iz tela. Poboljšava apetit, pomaže kod bubrežnih oboljenja i dobro je sredstvo za detoksikaciju celog organizma.

Da li ste pročitali tekst o tome šta su lektini?

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

The post Koji su najbolji prirodni dijuretici? appeared first on Klub zdravih navika.

Kako da se hranite kada ostavite cigarete?

klubzdra_user — Fri, 30 Aug 2019 23:40:17 +0000

Ostavili ste duvan, što je odluka za svaku pohvalu, ali sada strepite da ćete se previše ugojiti. Ako sledite savete koje smo vam pripremili, ni posle ovako velikog događaja za organizam vaša linija ne mora da bude ugrožena.

Duvanski dim sadrži preko 3.000 komponenti, uključujući i otrovne, mutogene i preko 40 poznatih kancerogenih supstanci. Kada duvansko lišće sagori, izvestan broj supstanci se oslobađa, uključujući i nikotin. Nikotin je alkaloid koji se nalazi u biljci Nicotiana tabacum. Prvi put je izolovan davne 1828. godine. Predstavlja snažnu psihoaktivnu supstancu koja stvara zavisnost. Dakle, pušenje duvana je biološki proces zavisnosti, ne samo navika. Sve cigarete na tržištu sadrže od 6 do 11mg nikotina. Pušač obično apsorbuje 1 do 3mg. Jedno istraživanje u Rio de Janeiru (Brazil) otkrilo je kako među ljudima sa četiri ili manje godina škole ima 28% pušača, u poređenju sa 15% pušača među onima sa devet ili više godina školovanja. Sličan trend utvrđen je i za nivo mesečnih prihoda. Broj smrtnih slučajeva zbog bolesti pluća koje su posledica pušenja je: 55% muškaraca i 41% osoba ženskog pola.

Nikada nije kasno da prestanete sa pušenjem. Vaše zdravlje može samo da izvuče dobit, jer pušenje izaziva rak grla, rak pluća, rak želuca, oboljenje srca i krvnih sudova („pušačka noga“)… Mnogi bivši pušači tvrde da prestanak pušenja znači i povećanje telesne težine, što je delimično tačno, jer je sklonost ka gojaznosti u tom slučaju prvenstveno posledica „nervozne“ gladi, povezane s nikotinskom apstinencijom. Dakle, ustima se više ne prinosi cigareta već sve češće hrana kako bi se zadovoljila „oralna gestikulacija“. Ponekad se iza napadi gladi skriva žeđ. Zato je najbolje uzeti čašu vode ili neki biljni čaj bez dodatka šećera ili sveže isceđenu pomorandžu. Čak i onda ako je vaša potreba bila zaista glad – stomaku ste dali da ipak nešto „radi“ i samim tim ćete jesti količinski manje. Vrlo blag poremećaj metabolizma koji prati ostavljanje duvana, brzo se stabilizuje, a nekoliko kilograma više (tri do pet kilograma tokom prvih nekoliko meseci) jednostavno se regulišu već posle sedam do osam meseci. Ne dozvolite da vaš izbor bude „odustajanje“. U trenucima krize, kratka šetnja oko bloka zgrada, nekoliko spratova stepenicama ili šetnja pored reke, pomoći će da se nadišete i ponovo sredite misli.
Izbegavajte sve namirnice koje podstiču želju za cigaretom (kafa, alkohol, slatkiši…). Konzumirajte one za kojima pušači obično ne osećaju potrebu zbog oštećenih centara za ukus i miris (voće, povrće, integralni hleb).
Posle ostavljanja duvana, najpre se vraćaju čula mirisa i ukusa, tako da ona ponovo „ožive“ i podstiču želju za većom količinom hrane. Prvih mesec dana će vas verovatno mučiti loše varenje hrane, opstipacija (zatvor), jer nema duvanskog podsticaja crevima. Tada treba piti dosta tečnosti, pre svega negazirane vode, biljnih čajeva (nana, zeleni čaj, majčina dušica, rtanjski), a takođe, treba povećati unos biljnih vlakana da bi se ublažila neodoljiva potreba za cigaretom i ujedno sprečio moguć zatvor (posebno ako ujutru postoji navika: doručak, cigareta uz kafu, a zatim odmah odlazak u toalet). Uživajte u aromi i finom mirisu kafe bez cigarete!

–   Jedite uobičajenu hranu, ali uvek u približno isto vreme. Dugo žvaćite svaki zalogaj
–   Svakog dana uzimajte tri obroka koji uključuju različitu vrstu hrane: meso, mlečne proizvode bez prevrelih sireva, žitarice, voće, sveže ili kuvano povrće, nemasne supe i čorbice
–    Za doručak, jedite kuvane žitarice, integralni hleb, mlečne proizvode, jaja i slično
–   Ne pržite i ne jedite pohovano meso ili povrće
–   Izbegavajte mesne prerađevine kao što su paštete, salame, kobasice itd
–   Izbegavajte sosove i umake
–    Voće koristite kao slatkiš, a konzumirajte ga između 16h i 18h, po zimskom računanju vremena ili od 17h do 19h po letnjem računanju vremena. Ne preterujte u količini, jer sasvim je dovoljno da pojedete jednu jabuku ili dve mandarine.
–     Oduprite se stalnom grickanju. Nervozne trenutke nemojte „lečiti“ grickalicama, kao što su čokolada, slani štapići, keks…Opredelite se pre za sirove bademe ili lešnike. Lako se vare kada se dobro sažvaću ili samelju. Protiv nervoze koristan je matični mleč u kombinaciji sa polenom.
–   Hleb od celog zrna žitarice, zeleno povrće, posno meso nadoknadiće vašu potrebu za vitaminima grupe B (B3, B6, B12) koji pomažu nervnom sistemu posle ostavljanja duvana.

Vitamini B grupe učestvuju u snabdevanju ćelija kiseonikom, razmeni materija i razvoju crvenih krvnih zrnaca. Veoma korisni su magnezijum, selen a i vitamini C i E. Izvori magnezijuma u hrani su orasi, mahunarke, žitarice, celo zrno i semenke, šargarepa, spanać, tunjevina, riba. Selen zajedno sa vitaminom E pojačava otpornost organizma prema kancerogenim materijama. Nedostatak selena može da doprinese nastanku malignih oboljenja, infarkta ili oštećenja jetre. Selena ima u kelerabi, prokelju, paradajzu, peršunu, luku, pšeničnim klicama, ječmu, haringama…
Vitamin C je za pušače najbolje sredstvo protiv sužavanja krvnih sudova, prehlade, srčanih oboljenja i raka, jer ublažava dejstvo ugljen-monoksida i teških metala – materija koje se nalaze u duvanskom dimu. Osim toga, vitamin C povećava kapacitet pluća i sprečava taloženje masnoća na zidovima arterija. Vitamina C ima u šipurku, ribizli, pomorandžama, paprikama, paradajzu, kupusu…
Vitamin E poboljšava snabdevanje organizma kiseonikom, štiti pluća od zagađenog vazduha. Ima ga u biljnim uljima, piletini, ribi, mesu (krtina), jajima, paprikama, pšeničnim klicama, ovsenom brašnu, lešniku, orasima, suncokretovom semenu, tamno zelenom povrću, mladom grašku…

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

Koliko kafa pijete dnevno? A jel znate koliko stručnjaci preporučuju? Pročitajte ovde.

The post Kako da se hranite kada ostavite cigarete? appeared first on Klub zdravih navika.

Kako da otklonite celulit?

Klub zdravih navika — Thu, 11 Apr 2019 21:23:18 +0000

Celulit je neumorni neprijatelj sa kojim se, pre ili kasnije, suoči svaka žena. Iako je on često udružen sa gojaznošću, „napada” i mršave osobe. Promene su najvidljivije u predelu kukova, na spoljnim stranama butina, u predelu kolena i skočnih zglobova. Sastavljen je od masti, vode i toksina, lokalizovan u nepokretnim „džepovima”, neposredno ispod kože, a rezultat su grudvaste naslage, poznate kao „pomoranđžina kora”.
Devojke i žene koje žele da spreče da nastane celulit, trebalo bi konstantno da paze šta, kada i u kojoj kombinaciji konzumiraju, jer borba sa celulitom počinje za stolom.

Obroci treba da budu redovni, što se pozitivno odražava na metabolizam, jer se na taj način se stabilizuje nivo šećera u krvi, reguliše se želja za hranom, poboljšava se prolaz hrane kroz organe za varenje i hrana se optimalno iskorišćava. Faktori koji utiču da se stvori celulit su: porodična predispozicija, hormonalni poremećaji, nošenje tesne odeće i obuće, visoke potpetice, slaba cirkulacija krvi, stres, premor, zagađen vazduh, pušenje, česta konzumacija alkohola, nedovoljno kretanje i dugotrajno sedenje.

Jedan od glavnih uzroka koji stvara celulit je nepravilna ishrana, koja podrazumeva prekomerno unošenje masti i šećera, kao i brza hrana, nedovoljno uzimanje vode, razni gazirani napici i smanjena fizička aktivnost. Anticelulitna ishrana mora biti pravilna i zdrava da bi se sprečio poremećaj metabolizma i nagomilavanje otrova u telu. Preporučuje se dva do tri litra negazirane vode (bar 30 minuta pre ili posle jela), jer voda vezuje so i pomaže oslobađanje suvišne tečnosti iz organizma. Odličan je i zeleni čaj, čaj od rastavića i peršuna (naravno, bez šećera) koji sprečavaju skupljanje otpadnih supstanci koje pospešuju da se pojavi celulit.
Jedan od važnih mikroelemenata u borbi protiv celulita je jod, koji predstavlja katalizator oksidacije i doprinosi pravilnim funkcijama metabolizma. Joda ima dosta u šargarepi, paradajzu, spanaću, integralnom pirinču, belom i crnom luku, kupusu i jajima.
Kad god je moguće jedite povrće u sirovom, nekuvanom obliku, jer tako unosite najviše biljnih vlakana i vitamina u svoj organizam.

Voćka broj jedan koji sprečava celulit je svakako ananas! Ananas sadrži enzim bromelain koji učestvuje i u jačanju kolagena koji je ugrožen u tkivu zahvaćenom celulitom. Napunite frižider svežim ananasom, ali ga okrenite naopako (listovima prema dole) i ostavite da tako stoji pola dana pre nego što ga počnete konzumirati: šećeri sadržani u plodu ravnomerno će se rasporediti po svim njegovim delovima. Uvek birajte zreli plod jer se proces dozrevanja prekida odmah nakon branja.
Izbegavajte obroke „snogu”, na brzinu. Izbegavajte „grickanje” između obroka. Samo pravilno kombinovanu hranu organizam potpuno razgradi, apsorbuje i iskoristi. Za ručak i večeru, ne kombinujte ugljene hidrate i proteine! Svakodnevno vežbajte ili pešačite, minimum 30 minuta.

Kako biste smanjili ili uklonili celulit, vaša ishrana ne bi smela da sadrži:
– Beli šećer
– Beli hleb i proizvode od belog brašna
– Svinjsku mast, margarin, loj
– Kolači sa kremom, čokoladu, testa pržena u masnoći
– Mesne prerađevine: kobasice, salame, paštete…
– Konzervisane supe, sosove
– Slane masne sireve, mileram, mleko, majonez, šlag… Parmezan i ostale vrste „odležanih“ sireva bogati su natrijumom, koji pospešuje zadržavanje tečnosti u organizmu.
– Pohovanu i prženu hranuu
– Jake začini ( ljuta paprika, biber, vegeta, kari…) i kuhinjsku so jer prekomerna količina može pospešiti zadržavanje vode u organizmu. Izaberite pravilan način pripreme hrane, kako bi njegov slani ukus došao do izražaja. Da biste unosili manje soli u organizam, više jedite svežu i neprerađenu hranu. Hranu možete začiniti blagim zaćinskim biljem: peršunom, nanom, majčinom dušicom, bosiljkom, đumbirom, kimom…
– Slano konzervisano povrće i pržen krompir
– Izbegavajte kozumaciju slanih grickalica – slanog prženog kikirikija, slanih štapića i drugih namirnica sa puno soli.
– Gazirana i alkoholna pića i mnogo jake kafe ili crnog čaja

Potrudite se i otklonite celulit pre početka letnje sezone!

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

Pročitajte i o lekovitim svojstvima koje poseduje zeleni čaj, odličan u borbi protiv celulita!

The post Kako da otklonite celulit? appeared first on Klub zdravih navika.

Šta je holesterol i kako ga držati pod kontrolom?

Klub zdravih navika — Thu, 27 Dec 2018 22:57:18 +0000

Šta je holesterol?

Holesterol je u hemijskom smislu alkohol velike molekulske težine koji se većinski u organizmu čoveka sintetiše u jetri. Treba istaći da holesterol ima čitav niz važnih uloga za pravilno funkcionisanje organizma. Pored toga što obezbeđuje čvrstinu ćelijskog zida, pomaže u sintezi svih hormona koji nam omogućavaju život. Od holesterola nastaju testosteron, progesteron, estrogen kao i hormoni od izuzetne važnosti za pravilnu funkciju reproduktivnog sistema. Holesterol je isto tako važan za sintezu vitamina D koji štiti nervni sistem, kosti…

Za očuvanje dobrog zdravlja važno je znati šta je holesterol i držati vrednosti ukupnog holesterola u fiziološkim granicama (4,5-5,2) mmol/l.

U praksi Centra dr Gifing se posebno vodi računa o vrednostima – HDL holesterol (takozvanog “dobrog“, zaštitnog) i LDL holesterol (“lošeg“) i njihovog odnosa. Pored holesterola prate se i drugi parametri vezani za procenu rizika od kardiovaskularnih oboljenja (homocistein). To je veoma važno jer je utvrđeno da postoji značajan rizik od nastanka koronarne bolesti i kod starijih osoba koje imaju normalne, ili niske vrednosti ukupnog holesterola.

Kako se dobijaju povišene vrednosti holesterola?

Danas se sve više u praksi srećemo sa osobama različitih starosnih dobi koje imaju povišen holesterol (poremećaj metabolizma lipida).

Nažalost sve je veći broj mladih, ali i mršavih osoba koje se suočavaju sa takvim problemima. Najčešće je to posledica izuzetno brzog životnog tempa i loših navika u ishrani. Pod tim se podrazumeva konzumiranje velike količine brzih šećera, slatkiša, belog, žutog i voćnog šećera, procesuirane hrane bogate trans-mastima sa kojima se telo čoveka ne može izboriti. Eto šta je holesterol.

Loše za organizam, takođe je unos hrane u vreme kada istu telo ne može da iskoristi za stvaranje kvalitetne energije, kao i neodgovarajuća termička obrada. Čak i oni ljudi koji se interesuju za oblast ishrane i prate mišljenja stručnjaka imaju predrasude i muče ih dileme o zdravom načinu života. Mnogi iz raznoraznih razloga preskaču važne obroke. Vremenom to prelazi u naviku i rutinu koja ima loše posledice po zdravlje. Ima ljudi koji ”pad energije” rešavaju unosom različitih slatkih grickalica. Izuzetno brzo oni se nađu u začaranom krugu, jer kao posledica dolazi do smanjene osteljivosti ćelija na insulin i one ostaju bez svog osnovnog pogonskog goriva.

Sledstveno tome dolazi do porasta šećera u krvi zbog insulinske rezistencije kao i porast ‘‘LDL holesterol’’ -a (loš holesterol).

U prisustvu slobodnih radikala (ima ih na svakom koraku oko nas), “LDL holesterol” oksidira i počinje zapaljenski proces. Upravo taj proces je u korenu problema kasnijih promena na krvnim sudovima.

Treba naglasiti da povišena vrednost za holesterol povećava rizik za nastajanje Alchajmerove bolesti. Lekovi koji se koriste u terapiji povišenih vrednosti holesterola mogu imati veliki broj neželjenih efekata. Studije u Velikoj Britaniji su pokazale da niske vrednosti holesterola usled terapije statinima uopšte ne smanjuju ovaj rizik!

Kako održavati holesterol u normalnim vrednostima?

U Centru dr Gifing veoma uspešno se rešava taj problem i to potpuno prirodnim putem. Prirodna terapija povišenih vrednosti za holesterol podrazumeva primenu odgovarajuće suplementacije i Programa ishrane dr Gifing.

Pravilna kombinacija preparata i individualnog režima ishrane već posle sedam do deset dana dovodi do pada povišenih vrednosti holesterola. Cilj programa dr Gifing je da svaki pojedinac dobije znanje za snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama (putovanja, proslavama…)

Nije potrebno da hranu merite i jedete na grame da biste postigli dobre vrednosti holesterola. Dobićete savete (usmerenja) kako da pravilno birate i kombinujete namirnice koje ćete jesti u pravo vreme. Program ishrane dr Gifing možete primeniti u različitim životnim situacijama i osnova je za vašu dalju inicijativu i kreativnost kada je sastavljanje obroka u pitanju. Pritom za kratko vreme postižete balans u metabolizmu lipida, idealnu siluetu i iste takvim održavate.

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

Nadamo se da smo vam razjasnili šta je holesterol i kako se razlikuju LDL holesterol i HDL holesterol. Ukoliko vam je ovaj tekst pomogao, pogledajte još stručnih saveta ovde.

The post Šta je holesterol i kako ga držati pod kontrolom? appeared first on Klub zdravih navika.

Koja kombinacija namirnica se preporučuje tokom praznika?

Klub zdravih navika — Thu, 20 Dec 2018 00:16:37 +0000

Srpska tradicionalna ishrana ispolji sve svoje čari u toku praznika i slavlja. Obilna, svečana trpeza mami gurmane i ljubitelje „dobrog“ zalogaja sa svih strana. Upravo zato, za vreme praznovanja, zaboravi se na količine unete hrane – ali i nepravilna kombinacija namirnica može da vodi u susret ozbiljnim zdravstvenim tegobama.

Preterivanje kao uzrok problema sa varenjem
Posle praznovanja često se javljaju simptomi poput gorušice, nadimanja, gasova, mučnine, grčeva i bolova u stomaku – a neretko se javlja i glavobolja. Ovo ne iznanađuje jer svečani meni skoro svakog srpskog domaćina podrazumeva predjelo i čorbu ili neku supu, nakon koje sledi glavno jelo. Na stolu se nađu različite vrste pečenja, divljači ili ribe, sa već uobičajenim prilogom u vidu barenog ili pečenog povrća i salatom. Sve se obavezno zasladi nekim desertom. Ovakvi preobilni obroci, prejedanje i kombinacija namirnica raznih vrsta ometaju fiziološke cikluse varenja, metabolizma i apsorpcije.

Dobre i loše kombinacije namirnica
Zbog neadekvatne kombinacije namirnica i obroka u neodgovarajuće vreme, mnogi se osete umorno, iscrpljeno i mučno. Kada različite vrste hrane stignu do želuca, organizam ne može da ih svari. Hrana se nesvarena zadržava u želucu i doslovce tu truli. Hranljivi sastojci koji su postojali u tim namirnicama više ne postoje i hrana predugo ostaje u želucu.

Nepravilna kombinacija namirnica, hrana puna aditiva i pojačivača ukusa, nusproizvodi mnogih vrsta koncentrovane hrane, stres, zagađen vazduh samo su neki od uzroka koji truju organizam i „kisele“ telo.

Loša hrana ne postoji – već postoji loše vreme za konzumaciju određenih namirnica, i loša kombinacija nekih namirnica. Zato treba biti umeren sa hranom koja sadrži mnogo životinjskih masnoća, belog brašna, punomasnih mlečnih proizvoda, šećera, margarina, soli…

Posvetite više pažnje pripremi jela
Namirnice su grupisane na osnovu stvaranja kiseline ili baze tokom razmene materija. Veoma loša kombinacija namirnica mogu da budu špagete sa mesom, musaka od krompira, pita sa mesom, lazanje i slično. Kada jedete sarmu, punjene paprike ili praseće pečenje, a odmah zatim pojedete parče čokoladne torte ili voćni kolač, u međuvremenu sav obrok truli i fermentiše se i pretvara u kiselinu koja muči i zakišeljava ceo organizam.

Mnogi nutricionisti smatraju da je najidealniji odnos 80:20 u korist hrane sa baznim karakterom, kojoj treba dati prednost i u toku praznika.

Ne remeti balans samo kombinacija namirnica, već na to značajno utiče i način pripreme jela. Višak kiseline u organizmu izazivaju pohovanje, pečenje na masti, prženje u dubokom ulju, prekuvavanje, kao i podgrejavanje jela više puta.

Izborite se sa mučninom i mamurlukom
Hrana koja zakišeljava organizam negativno utiče na imunitet i vitalnost. Najčešći simptomi prekiseljenosti organizma, koji se mogu javiti posle „teške“ i obimne praznične trpeze su osećaj premora, tromost, usporenost, pospanost, mučnina, glavobolja, nesanica… Ukoliko ste preterali sa jelom i pićem (posebno alkoholnim pićima), da bi vam se organizam oslobodio viška kiseline popijte čaj od cikorije. Korisne su i alkalne vode.

Sprečite i ublažite gorušicu
Budite opezni sa đakonijama od čokolade, jer je ona glavni krivac za pojavu gorušice. Čokolada sadrži veliku količinu teobromina, koji opušta glatke mišiće sfinktera, a koji treba da spreči navalu želudačne kiseline u jednjak. Dokazano je da su enzimi koji se uključuju u metabolizam proteina i ugljenih hidrata veoma različiti, blokiraju jedni druge, pa je varenje dugotrajno i iscrpljujuće. U toj situaciji, jedna vrsta namirnica truli, a druga vrsta fermentiše. Cela masa postaje kisela pa većina ljudi tada pokušava da se oslobodi novonastale nelagodnosti uz pomoć nekog leka.

Treba znati da slatkiši, poslastice i voće odmah posle obroka ometaju lučenje želudačne kiseline. Znači, voće možete pojesti najmanje sat vremena posle ručka, a deserte bar dva sata posle podnevnog obroka. Obratite pažnju kakva je vaša kombinacija namirnica!

Blagotvorni začini u specijalitetima
Začini dodati u jelo mogu blagotvorno da deluju na vaš digestivni sistem, poboljšavju ukus jelu, a često poseduju antibakterijska i antiparazitska svojstva. Pomažu i čišćenje žuči i jetre od viška holesterola. Posebno korisni su kim, anis, komorač, lavanda, ruzmarin, nana, timijan, bosiljak…

Ruzmarinom možete začiniti jela od svinjetine, govedine, jagnjetine i divljači, kao i ribu i piletinu. Ovaj začin poboljšava rad jetre i žuči, jača želudac, a posebno je dobar za sve one koji pate od reume. Mnogi ga nazivaju „trava za razbuđivanje“.

Kada govorimo o timijanu sa njim treba posebno voditi računa, iako odlično ide uz goveđa, svinjska, teleća, pileća, pa i jela od ribe. Sa svojom laganom aromom slaže se sa umacima od paradajza i jelima od graška, šargarepe i pečuraka.

Pravilna kombinacija namirnica, uz predloge začina koji su idelani za vaša jela možete pronaći u „Hrono kuvaru“ doktorke Ane Gifing. Ova knjiga može da bude vaša inspiracija za svakodnevno kuvanje – ali i velika pomoć za bolju organizaciju zdravije praznične trpeze.

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

Ukoliko želite da saznate još informacija o zdravom načinu života, pratite naše stručne savete.

The post Koja kombinacija namirnica se preporučuje tokom praznika? appeared first on Klub zdravih navika.