Prednosti koje pruža pregled magnetnom rezonancom
• Izuzetno je efikasan pregled koji lekaru pruža neophodne odgovore o stanju izvesnog organa u veoma kratkom roku.
• Magnetna rezonanca je metoda koja može da dijagnostikuje razna patološka stanja koja uključuju mozak, kičmu i mišićno-skeletni sistem. Rezolucija i jasnoća takođe omogućavaju radiolozima da identifikuju manje lezije i anatomske strukture koje se ne mogu videti sa manje moćnim mašinama.
• Omogućava sofisticiranije procedure snimanja sa preciznijom dijagnozom.
• Smanjuje rizik od izobličenih slika, čime se eliminiše potreba za ponovljenim skeniranjem.

Šta može da dijagnostikuje magnetna rezonanca?
MRI ima veliku i sada već višedecenijsku primenu u medicini. Uspešno se koristi za vizualizaciju čitavog tela i organa u ljudskom organizmu. Zbog odlične oštrine slike lekari ga koriste kako za snimanje koštanih struktura tako i za mišiće i tkiva. Zahvaljujući ovoj mašini i znanju radiologa koji posle tumači snimak veoma brzo se mogu otkriti različita stanja i bolesti na nekom organu kao što su ciste, tumori, krvarenje, otoci, razvojne i strukturne abnormalnosti, infekcije, upalna stanja, problemi sa krvnim sudovima, prelomi, naprsnuća i još mnogo toga. Isto tako je važno što, zahvaljujući MR skeniranju, lekar može zaključiti da li je do određenog stanja došlo zbog povrede ili je upitanju pojava izvesne bolesti.

MR snimanje tela se vrši da bi se procenilo:
– stanje organa grudnog koša i abdomena – uključujući srce, jetru, bilijarni trakt, bubrege, slezinu, creva, pankreas i nadbubrežne žlezde
– stanje karličnih organa, uključujući bešiku i reproduktivne organe kao što su materica i jajnici kod žena i prostata kod muškaraca
– krvni sudovi (uključujući MR angiografiju)
– limfni čvorovi

Lekari koriste MR pregled zbog dijagnostikovanja ili praćenja lečenja za stanja kao što su:
– tumori grudnog koša, abdomena ili karlice
– bolesti jetre, kao što je ciroza, i abnormalnosti žučnih kanala i pankreasa
– inflamatorne bolesti creva kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis
– srčani problemi, kao što je urođena srčana bolest
– malformacije krvnih sudova i zapaljenje sudova (vaskulitis)
– fetus u utrobi trudnice

MRI je neinvazivna tehnika snimanja koja ne uključuje izlaganje zračenju i predstavlja neprocenjivi alat za ranu dijagnozu i procenu mnogih fokalnih lezija i tumora. Može otkriti abnormalnosti koje bi mogle biti zaklonjene kostima prilikom snimanja drugim metodama i omogućava lekarima da procene bilijarni sistem neinvazivno i bez injekcije kontrasta.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Vladimir Ćurčić (radiolog), Eurodijagnostika (dijagnostički centar)

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Magnetna rezonanca – najbolji dijagnostičar appeared first on Klub zdravih navika.

Snimanje pluća rendgenom ili CT skenerom?
Snimanje pluća se obavlja ukoliko lekar pulmolog iskaže mišljenje da je isto potrebno i to u situacijama kada se sumnja na zapaljenje pluća po potvrđenom oboljevanju od virusa SARS-CoV-2, u situacijama prisustva upornog kašlja, teškog disanja, isprekidanog daha i povišene telesne temperature.
Zapaljenje pluća se može utvrditi na nekoliko načina, a to su najčešće rendgen ili CT skener.
Rendgen je aparat koji za svoje funkcionisanje koristi X zrake tako što isti prolaze kroz snimano tkivo pacijenta, a CT skener s druge strane stvara poprečne preseke koji formiraju slike snimljenog organa, konkretno pluća. Ovakvom tehnologijom, rezultat dobijen CT skenerom je znatno čistiji i zato su i najsitnije promene na plućima odmah vidljive, kao što su fleke i mutne mrlje koje izaziva Covid-19.
Radiološka dijagnostika ima veliku ulogu u otkrivanju plućne infekcije izazvane virusom Covid-19, jer je dosadašnje iskustvo pokazalo da značajan broj pacijenata može oboleti od virusa Korona, a da pritom nema nikakvu vidljivu komplikaciju koja može ukazati na upalu pluća. Upravo zbog navedenog će Vas lekar uputiti na neki dijagnostički pregled, jer je uvek bolje i sigurnije obaviti rendgen ili CT snimanje pluća, kako biste i Vi i Vaš lekar bili sigurni u stanje ovog veoma važnog organa u telu svih nas.

Šta je upala pluća?
Upala pluća odnosno pneumonija je stanje zapaljenih alveola i prostora između njih. Ovo je nažalost jedno od najopasnijih stanja respiratornog sistema i veoma je važno što ranije otkrivanje i pravilno lečenje, jer zanemarivanjem može ubrzano i lako doći do pojave bolova i teškog disanja. Upala pluća može zahvatiti jedno ili oba plućna krila, podložni su svi pacijenti bez obzira na starosnu dob, ali neminovno u najrizičniju grupu spadaju osobe starije od 65 godina i osobe sa udruženim hroničnim bolestima.

Simptomi upale pluća
Covid-19 je virus respiratornih organa i primećeno je da je okvirno potrebno od 5 do 6 dana da se virus spusti do pluća obolelog pacijenta.

Simptomi upale pluća najčešće su:
• Suv kašalj udružen bolom u grudima
• Teško disanje i osećaj nedostatka daha prilikom udisaja
• Viša telesna temperatura
• Glavobolja i generalna dezorijentisanost

Šta učiniti ukoliko imate virus Korona?
U tom slučaju je najbolje pristupiti detaljnijim analizama, a osnovno podrazumeva:
• Lekarski pregled
• Vađenje krvi
• Snimanje pluća (na šta će Vas uputiti Vaš lekar radiolog)

Snimanje pluća posle preležanog virusa Covid-19
Kontrolni pregled pluća nakon oporavka i dobijenog negativnog PCR testa je jedan od možda najvažnijih koraka kojem nažalost ne pristupaju svi pacijenti. Vaš lekar će Vas zasigurno posavetovati da, ukoliko osećate bilo kakve promene kao što je brzo umaranje i plitak dah, izvršite još jedan kontrolni pregled CT skenerom kako biste, posle preležanog virusa, još jednom proverili stanje vaših pluća.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Vladimir Ćurčić (radiolog), Eurodijagnostika (dijagnostički centar)

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Snimanje pluća CT skenerom appeared first on Klub zdravih navika.

Zašto se obavlja pregled magnetnom rezonancom?
Zahvaljujući magnetnoj rezonanci kolena radiolog dobija nepogrešivu informaciju o tome šta se dešava u unutrašnjosti kostiju, hrskavice, mišića, tetiva, meniskusa i svih ligamenata u kolenu pacijenta. Rendgensko snimanje kolena takođe ima veoma važnu ulogu i često se primenjuje, međutim snimanje kolena magnetnom rezonancom je zapravo bolji izbor metode, jer može da ukaže na brojne patološke promene koje se mogu desiti u ovom zglobu.

Kada je potrebno uraditi magnetnu rezonancu kolena?
Najčešće indikacije su:
• Bol u kolenu koji može dovesti do smanjene pokretljivosti i nemogućnosti oslonca na nogu
• Pojava otoka u i oko kolena, najčešće zbog nakupljanja tečnosti ili unutrašnjih krvarenja
• Oštećenje hrskavica, meniskusa, ligamenata
• Povrede usled bavljenja sportom
• Prelomi kostiju u predelu kolena
• Artritis
• Infekcije
• Tumori
• Bolovi nastali nakon operacije kolena
• Komplikacije po ugrađivanju hirurških pomagala

Sportske povrede
Usled intenzivnog bavljenja sportom i pojačanih fizičkih aktivnosti povećava se i šansa za eventualne povrede kolena i okolnih struktura u regiji ovog zgloba i ukoliko dođe do istog ovakvo stanje neminovno narušava kvalitet svakodnevnog života. Jedna od najčešćih dijagnoza s kojima se susreće medicinsko osoblje je povreda meniskusa koja nastaje zbog oštrih i snažnih rotacija i direktnih udaraca. Koliko je meniskus važan za neometano kretanje govori i činjenica da ovaj disk zapravo pruža stabilnost kolenu da balansira kompletnu težinu tela preko kolena. Ukoliko je prisutna njegova povreda pacijent se javlja lekarima zbog pojave bola, može biti prisutan otok, nestabilnost u koraku, pa i blokada rada kolena. Oštećenje meniskusa zapravo nastaje zbog nedostatka njegove elastičnosti, te su starije osobe neminovno podložnije ovoj vrsti povrede. Stepen i vrsta povrede mogu biti različiti i shodno tome lekar određuje pravilnu terapiju i lečenje. Zahvaljujući razvoju medicine i pojavi magnetne rezonance adekvatne u primeni snimanja kolena oštećenje meniskusa se danas mnogo brze i lakše utvrđuje, a samim tim i brže pristupa potrebnoj terapiji.

Magnetna rezonanca kolena – priprema za pregled
Od pacijenta se ne očekuju neke posebne pripreme. Pre obavljanja pregleda pacijent može nepromenjeno da konzumira hranu i piće kao i prepisanu terapiju. Od pacijenta se očekuje da na snimanje donese svu do tada prikupljenu lekarsku dokumentaciju koja prikazuje istoriju bolesti, a pre ulaska u salu za snimanje potrebno je ukloniti sve metalne predmete kao što su nakit, metalni novac, telefoni, platne kartice i slično.
Magnetna rezonanca kolena – rizici prilikom pregleda
Magnetno polje koje se aktivira po paljenju aparata nije štetno po zdravlje pacijenta, međutim može dovesti do poremećaja rada ili kvara ugrađenih uređaja, ukoliko pacijent iste ima. Iz tog razloga je važno napomenuti lekaru da li postoje metalni implanti ili recimo pejsmejker u telu pacijenta. Važno je naglasiti i da li je prisutan neki teži poremećaj bubrežnih funkcija, jer u tom slučaju lekar, po detaljnom sagledavanju prijavljene bolesti, donosi odluku o primeni kontrastnog sredstva. Isto važi i za trudnice – ukoliko je prisutna trudnoća ili se sumnja na istu potrebno je obavestiti lekara kako bi razmotrio upotrebu kontrasta.

Magnetna rezonanca kolena – kako se izvodi pregled?
Po ulasku u prostoriju za snimanje, u kojoj pacijent boravi sam, lice se smešta na pomerajući sto aparata, koji se po aktiviranju aparata uvlači u cev u kojoj zatim magnetna rezonanca kolena traje od 15 do 30 minuta i najčešće je bez primene kontrastnog sredstva. Na zahtev lekara moguće je izvršiti pregled i sa aplikacijom kontrasta da bi se izdefinisala što jasnija slika i otklonila sumnja na patološke promene u kolenu. Obzirom da sam aparat stvara buku dok je aktivan pacijentu se daju slušalice ili čepići koje uklanjaju ovaj malo neprijatan zvuk. Nakon obavljenog MR snimanja kolena radiolog očitava snimak, daje mišljenje i prepisuje terapiju za dalje adekvatno lečenje.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Vladimir Ćurčić (radiolog), Eurodijagnostika (dijagnostički centar)

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Magnetna rezonanca kolena appeared first on Klub zdravih navika.

U svetu medicine razlikuju se dve vrste mamografije:
– skrining mamografija, koja je zapravo procedura snimanja dojki kod zdravih žena, a sa ciljem detektovanja tumorskih promena koji se ne mogu opipati i,
– dijagnostička mamografija kod žena koje već mogu opipati izvesnu promenu u dojci. Svetska zdravstvena organizacija ženama preporučuje obavljanje skrining mamografije svake dve godine, dok kod dijagnostičke mamografije lekar radiolog određuje ritam pregleda.

Kada se radi mamografski pregled?
Prvi mamografski pregled dojki je takozvana bazična mamografija i preporučuje se da je žena obavi između 40 i 45 godine života, a zatim da nastavi sa redovnim mamografskim pregledima u razmaku od dve godine. Preporuka lekara je da se pre mamografskog pregleda uradi klinički pregled dojki od strane edukovanog lekara. Nakon mamografskog pregleda, ukoliko se ukaže potreba, lekar će zatražiti dopunsko snimanje, ili preporučiti i ultrazvučni pregled. Reaktivnost mamografskog pregleda zavisi od nekoliko faktora: gustine tkiva, konstitucije pacijentkinje, broja porođaja i dužine dojenja nakon porođaja, menopauze i slično.
Mamografski pregled obavezno treba uraditi ukoliko tokom samopregleda osećate čvorić u dojci, ako primetite promenu tvrdoće dojki ili dela dojke, ako su vam uvećane žlezde ispod pazušne jame ili ukoliko postoji nasledni faktor.

Kako se radi mamografski pregled?
Ova vrsta pregleda obavlja se na aparatu koji funkcioniše upotrebom X zraka veoma male energije i doze zračenja. Važno je znati da i ta mala doza zračenja se primenjuje samo na snimano tkivo, dok su ostali okolni organi u potpunosti zaštićeni.

Kako izgleda procedura tokom mamografskog pregleda?
Tokom mamografskog pregleda pacijentkinja boravi u aparatu dok radiološki tehničar posmatra tok snimanja iz susedne prostorije sa kojim pacijent sve vreme može da komunicira i eventualno prekine pregled na svoj zahtev ukoliko za tim oseti potrebu. Tokom pregleda snimana dojka se postavlja između dve ploče, a zatim se pažljivom kompresijom stvaraju snimci koji jasno pokazuju šta se dešava unutar dojki. Kompresija traje veoma kratko i potpuno je bezbolna za pacijentkinju, eventualno može osetiti samo blagu neprijatnost ili nelagodnost. Pre samog pregleda žena kojoj se obavlja snimanje će biti zamoljena da ukloni sve metalne predmete sa gornjeg dela tela kao što su minđuše i ostali nakit, ukosnice i slično. Pregled se obavlja bez garderobe na gornjem delu tela, kao i bez brushaltera.

Značaj samopregleda – svest žene o zdravlju dojki
Za većinu žena uobičajeno je da primete promene na svojim dojkama tokom mesečnog ciklusa – ali svaka žena zna što je normalno za njeno telo. Samopregled dojki u redovnim vremenskim razmacima je od izuzetnog značaja. Ako imate redovne mesečne cikluse poželjno je da samopregled dojki obavljate 7 do 10 dana od dobijanja menstruacije, a ako nemate ciklus onda izaberite jedan datum u mesecu, te se samopregled nadalje obavljajte svakog meseca na taj odredjeni datum.
Samopregled je zapravo posmatranje dojki ispred ogledala u toku kog je najbolje koristiti jagodice prstiju u stojećem i ležećem položaju, kao i prilikom tuširanja.

Pregled pred ogledalom
Opuštenih ruku, dok ste ispred ogledala, detaljno pogledajte svaku dojku. Zatim podignite ruke iznad glave i pogledajte ponovno. Postavite ruke na bokove i stegnite grudne mišiće. Pogledajte sa strane i u donji deo; nagnite se prema napred i pogledajte oblik, istovremeno u ogledalu tragajte za asimetričnim promenama na dojkama u smislu ispupčenja, ulegnuća, uvlačenja kože ili bradavice. Lakša asimetrija u veličini dojki nije značajna, jer je prisutna kod najvećeg broja žena.

Pregled u ležećem položaju
Kako biste najbolje pregledali jednu stranu, desnu dojku, legnite i postavite jastuk ispod lopatice i podignite desnu ruku iznad glave. To omogućava da se dojka rasprostre po svojoj najvećoj površini i preko grudnog koša, pa je tako najtanja i najlakša za pregled. Ponoviti pregled i na suprotnoj dojci.

Pregled pod tušem
Tokom tuširanja, uz podignutu jednu ruku iznad glave kružnim pokretima prstiju sistematski opipati sve delove dojke. Prilikom opipavanja obratiti posebnu pažnju na postojanje zadebljanja, čvorića, tumora i slično.
Ukoliko je prisutna bilo kakva sumnja i potrebna vam je stručna konsultacija nakon samopregleda obratite se našim lekarima koji će vas uputiti u dalje pravilne korake i adekvatne preglede.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Vladimir Ćurčić (radiolog), Eurodijagnostika (dijagnostički centar)

Više o značaju magnetne rezonance možete pročitati ovde.

The post Mamografski pregled – dijagnostika i preventiva appeared first on Klub zdravih navika.