S obzirom na brz tempo života, ljudi su sve više izloženi stresu, što stimuliše nadbubrežne žlezde da luče kortizol u većim količinama. Njegova osnovna funkcija je smanjenje nivoa stresa, usled čega dolazi do povećanja nivoa glukoze u krvi. Ovaj hormon takođe utiče na metabolizam masti, proteina i ugljenih hidrata.

Organizam proizvodi kortizol u najvećoj količini ujutru, manje tokom dana, vrlo malo uveče i minimalno dok spavamo. Međutim, stres može da poremeti ovaj redosled.

Osim stresa, na nivo kortizola mogu da utiču i različita zapaljenja u organizmu, u kojima telo vidi znak opasnosti i reaguje proizvođenjem velike količine ovog hormona.

Simptomi koji ukazuju na povišen kortizol:
– česte glavobolje
– groznica
– gljivične infekcije
– prevelika žudnja za nezdravom hranom i slatkišima
– loše varenje, nadutost i druge stomačne tegobe
– razdražljivost i anksioznost
– napetost
– nizak libido
– hroničan umor
– malaksalost
– kožni osipi i akne
– bolovi i grčevi u mišićima
– slaba koncentracija
– loša memorija
– problemi sa neplodnošću
– izuzetno jaki menstrualni bolovi
– visok nivo šećera u krvi
– visok krvni pritisak
– ubrzan rad srca

Obavezno se konsultujte sa lekarom ukoliko imate više od tri simptoma, jer vrlo je važno da držite kortizol pod kontrolom kako bi čitav organizam funkcionisao na optimalan način.

Mimo toga, postoje određene mere koje sami možete da preduzmete:

1. Izbacite namirnice koje izazivaju zapaljenske procese u telu
Isključivanjem namirnica koje uzrokuju zapaljenja u organizmu umanjiće se kortizol i njegovo lučenje. Ovde spadaju apsolutno sve industrijski prerađene namirnice, kao i one koje sadrže gluten. Izbacite prerađene mesne i pekarske proizvode, razne slane i slatke grickalice, kao i prženu i pohovanu hranu. Jedite namirnice u njihovom prirodnom obliku, poput povrća, voća, koštunjavih plodova, semenki i drugih zdravih masti, kao i biljne i životinjske proteine (po vašem izboru).

2. Unosite hranu bogatu mineralima
Ako ste pod stresom, ključnu kombinaciju minerala čine magnezijum, kalcijum i cink. Oni prirodno smiruju i hrane nadbubrežne žlezde, smanjuju zapaljenja, snižavaju krvni pritisak, ublažavaju napetost mišića i sprečavaju nesanicu, a samim tim i snižavaju kortizol u organizmu.

3. Redovno vežbajte
Vežbanjem ćete ublažiti stres i izbaciti negativne emocije iz sebe, čime ćete automatski sniziti nivo kortizola.

Digitalna vijača

4. Relaksirajte se
Odvojite vreme za sebe u toku dana. Priuštite sebi umirujuću kupku. Provodite vreme u prirodi. Idite u duge šetenje. Plivajte. Praktikujte jogu i dišite pravilno. Meditirajte. Opustite se i uživajte u trenutku.

Koje mere vi najčešće preduzimate u stresnim situacijama? Napišite nam u komentarima.

Za klub zdravih navika: Tatjana Popović, Totally Wellness
Pročitajte još mnogobrojne stručne savete ovde.

The post Kortizol – zašto ga je važno kontrolisati? appeared first on Klub zdravih navika.

Šta je zapravo insulinska rezistencija?
Metabolički poremećaj koji se javlja kada ćelije u organizmu ne reaguju na insulin. Naime, ćelije ne prihavataju šećer kojim insulin doprema pa pankreas registruje da je šećer u krvi i dalje visok, te pokušava da povećan nivo šećera nadomesti lučenjem još više insulina. To zapravo znači da organizam ne sagoreva šećer niti ga pretvara u energiju već u masti, dok nepotrošeni insulin oštećuje tkiva.

Šta su glavni uzroci insulinske rezistencije?
Prema brojnim istraživanjima loša ishrana bazirana na velikim količinama ugljenih hidrata i zasićenih masti, te nedovoljna fizička aktivnost glavni su razlozi nastanka ovog poremećaja. Velika količina slatkiša, pekarskih proizovda, industrijskijih i gaziranih sokova, zatim mleka, sireva stvara pogodno tlo za razvoj insulinske rezistencije.

Kako prepoznati insulinsku rezistenciju?
Gojaznost, masne naslage na stomaku, stalna pospanost, hronični nedostatak energije, depresija, konstantna žudnja za slatkišima, nagli padovi šećera u krvi najčešći su simptomi ovog poremećaja. Ukoliko imate više od dve ove tegobe potrebno je da uradite analizu krvi, a najpouzdaniji načini utvrđivanja insulinske rezistencije su testovi poput merenja nivoa insulina i glukoze u krvi, te test opterećenja na šećer.

Kako se izboriti sa ovim poremećajem?
Pored brojnih lekova, insulinska rezistencija podrazumeva upravo promenu vašeg lifestyle, i to u prvom redu ishrane. Da biste uspeli da normalizujete nivo insulina i prebrodite insulinsku rezistenciju obavezno smanjite unos prerađenih ugljenih hidrata i zasićenih masti, čime ćete nakon određenog vremena povećati osetljivost ćelija na insulin. A za to je neophodna i redovna fizička aktivnost.

Iz ishrane je potrebno isključiti:
– alkohol
– sve vrste slatkiša
– sve pekarske proizvode
– krompir
– pirinač
– kukuruz
– suvo i kandirano voće
– ananas, banane, dinje
– veštačke, ali i prirodne zaslađivače

Trebaiz ishrane isključiti sve namirnice sa visokim glikemijskim indeksom, jer one izazivaju naglo povećanje, ali i nagli pad šećera u krvi. Ne sme se preterivati ni sa mesom, a preporučujemo da isključite kompletno unos mlečnih proizvoda.

Preporučena hrana:
– riba i riblje ulje
– sve vrste povrća
– umeren unos žitarica celog zrna
– umeren unos mahunarki
– maslinovo ulje, kao i druga biljna ulja poput lanenog
– hrana sa niskim glikemijskim indeksom
– namirnice bogate biljnim vlaknima

Dijeta je prvi zadatak za sve one koji pate od insulinske rezistencije. Međutim, u ovom slučaju ona može biti veoma teška i naporna, jer se telo na sve moguće načine opire, stoga morate biti veoma uporni kako biste povratili zdravlje. Dobra vest je da je insulinska rezistencija izlečiva, ali je morate veoma ozbiljno shvatiti i pristupiti kompletnoj promeni životnog stila u cilju oporavka.

Za klub zdravih navika: Tatjana Popović, Totally Wellness

Ukoliko želite da pročitate još health i lifestyle preporuka, pogledajte naš tekst 10 saveta kako skinuti višak kilograma.

The post Kako se leči insulinska rezistencija? appeared first on Klub zdravih navika.