simptomi Archives - Klub zdravih navika

Omikron soj – simptomi, lečenje, upale pluća usled virusa Covid-19

KZN — Fri, 21 Jan 2022 09:18:54 +0000

Omikron je reč sa kojom se verovatno svi najviše susrećemo na dnevnom nivou usled izuzetno visoke aktivnosti virusa Covid-19 u proteklih mesec dana iza nas. Pomenuti Omikron soj je zapravo nova mutacija virusa Korona kojem je bilo dovoljno samo nekoliko nedelja da se proširi u gotovo sve krajeve sveta. Pokazao se kao izuzetno lako prenosiv, a neminovno je vrsta virusa koja je najmanje podložna uticaju vakcina u odnosu na sve dosadašnje oblike Korone zabeležene pre Omikrona.

Šta je Omikron mutacija?
Omikron soj je dakle, poslednji zabeležen i trenutno aktivan oblik virusa Korona, registrovan prvi put u novembru prošle godine u Africi, dok je u Srbiju donet iz Bocvane krajem decembra. Odmah po otkrivanju ovog soja, prevashodno zbog njegove moći super prenosivosti, ali iz zbog mutacija u genomu SARS-CoV-2 Svetska zdravstvena organizacija je Omikron označila kao visoko zabrinjavajuću mutaciju, koja može biti kamen spoticanja za zdravlje kompletne ljudske populacije, kao i zdravstvenih sistema. Zabrinutost SZO se nažalost veoma brzo pokazala kao potpuno opravdana, jer se samo dva meseca nakon otkrivanja Omikrona dešava da je virus zabeležen već u preko 110 zemalja, sa tendencijom daljeg širenja.

Da li se Omikron soj širi brže nego prethodne varijante Korona virusa?
Apsolutno da i primećeno je da je sposobnost širenja veća čak dva do tri puta od prethodnika Delta soja. Ovakva eksplozivna prenosivost se dešava iz razloga što se Omikron vešto i brzo „kači“ za vlažnu unutrašnjost nosa i tako inficiranja ćelije u nosu, uspust neutralizujući antitela u organizmu obolelog pacijenta, odnosno prepoznaje i izbegava imuni odgovor stvoren preležanom bolešću ili vakcinama.

Koji su simptomi Omikrona?
Brojni simptomi su zapravo vrlo slični ili potpuno isti kao i za dosadašnje vrste Korone koje su zadesile čovečanstvo, ali kao najčešće prijavljivane poteškoće pacijenata mogu se izdvojiti:
– Bol u grlu, peckanje krajnika, osećaj izgrebanog ždrela
– Začepljen nos ili curenje iz nosa
– Suv iritirajući kašalj
– Bolovi u mišićima, osećaj oduzetosti tela, naročito u donjem delu kičme i nogama

Pored navedenog vrlo je česta pojava i povišena temperatura, groznice i drhtavice, intenzivne glavobolje, povremene vrtoglavice, kao i generalno dezorjentisanost. Izvesni procenat pacijenata je prijavljivao i gubitak mirisa i ukusa, a kod ugrožene kategorije (stari, sa oslabljenim imuno sistemom, sa udruženim i hroničnim bolestima) zabeležene su i upale pluća.

Koliko teško i ozbiljno stanje jednog pacijenta može biti?
Ono što je ohrabrujuće je da je stepen hospitalizacije od pojave soja Omikron daleko manji nego do sada, a samim tim se lekari nadaju da je došlo do slabljenja virusa. Dalje se očekuje da će se većina pacijenata uspešno izlećiti u kućnim uslovima, što će nadalje neminovno uticati i na smanjenje procenta smrtnosti. No ipak, ne treba zanemariti uticaj koji ima Omikron soj na kompletno funkcionisanje organizma jednog pacijenta i na posledice koje može ostaviti ukoliko se ne leči pravilno i terapiji ne pristupi na vreme, jer u slučaju komplikacija i okasnelog reagovanja i suzbijanja ovog virusa nažalost ipak može doći do ozbiljnih stanja, upala pluća, otkazivanja organa i smrtnog ishoda. Zato, odmah po pojavi prvih simptoma potrebno je javiti se lekaru, zatražiti pregled, analize, lečenje i terapiju, naročito ako je zaraženi pacijent narušenog opšteg zdravlja i slabog imuno sistema.

O čemu je važno posebno voditi računa prilikom oboljevanja od soja Omikron? Primećeno je da ova mutacija prevashodno napada ćelije gornjih disajnih puteva, ali kako je sve individualno od pacijenta do pacijenta nije isključeno da se virus spusti i na pluća, te je od velikog značaja kontrolisati i lečiti ovaj važan organ u našem telu.

Kako da znam da li imam upalu pluća?
Od pojave virusa Covid-19 je veoma česta pojava upale pluća bez simptoma. Za veliki procenat obolelih pacijenata je karakteristično da nemaju bol prilikom udisaja, nemaju kašalj, nije prisutna čak ni povišena temperatura.

Međutim, upala pluća ipak može biti po sredi, a da biste sa sigurnošću utvrdili stepen zdravlja ovog organa preporuka je, nakon konsultacije sa lekarom, pristupiti snimanju pluća CT skenerom ili rendgenom. Predstavljaju potpuno bezbedne, neinvazivne metode koje lekaru odmah po obavljenom snimanju prižaju sve neophodne odgovore.

Snimaje pluća rendgenom i CT snimanje pluća
Rendgen je aparat koji za uspešno snimanje aktivira rendgenske zrake / X zrake poznate i pod nazivom elektromagnetni talasi. Ova mašina se već decenijama uspešno koristi u medicini za snimanje različitih delova tela, pa tako i za snimanje pluća radi utvrđivanja prisustva bilo kakvih abnormalnosti, promena, pneumonija.

CT skeniranje s druge strane koristi kompjutere i rotirajuće rendgenske mašine za vizualizaciju tela u poprečnom preseku. Ovakav pristup snimanju je tehnički izuzetno složeniji i moderniji, te uspešno pruža detaljnije informacije od tipičnih rendgenskih snimaka. MSCT je naročito je pogodan za utvrđivanje prisustva zapaljenja odnosno pneumonije čak i kad je ista u samom začetku, a za uspešno lečenje je upravo ovo najvažniji momenat, jer se ovakvim pristupom u velikom procentu utiče na sprečavanje mogućnosti razvitka bolesti.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Vladimir Ćurčić (radiolog), Eurodijagnostika (dijagnostički centar)

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Omikron soj – simptomi, lečenje, upale pluća usled virusa Covid-19 appeared first on Klub zdravih navika.

Šta je anoreksija i koji su najčešći simptomi?

Klub zdravih navika — Sat, 09 Nov 2019 22:51:33 +0000

Izbor stila živora utiče na zdravlje, a najčešće se determinante zdravlja posmatraju i analiziraju u okviru podele na faktore nasleđa i faktore okoline. Problem nasleđenog i stečenog u bolesti i zdravlju ima neprekidnu aktuelnost, ali se ta dva pojma sve manje oštro suprotstavljaju jedan drugom. Danas se sigurno zna da nasledni faktori određuju čovekovo reagovanje u zdravlju i bolesti, ali sa različitim intenzitetom. Isto tako se zna, da se bez sredine ne razvija ni jedno ljudsko svojstvo pa ni nasledno. I zdravlje i bolest, rezultanta su delovanja jednih i drugih faktora.

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje, direktno su uslovljeni načinom ishrane koji svakodnevno primenjuju. Međutim, poremećaji ishrane, predstavljaju područje u ishrani koje u novije vreme privlači sve više pažnje. Definišu se kao hronično samoinicijativno izgladnjivanje ili prejedanje.

Anoreksija nervoza je poremećaj unosa hrane u središtu kojeg se nalazi preplavljujući strah od gojenja. Anoreksija ne nastaje zbog gubitka apetita, on je očuvan sve do poslednjeg stadijuma bolesti, već je reč o borbi protiv gladi zbog stalno prisutnog i nerazumljivog straha od gojenja, koji ne popušta ni onda kada je mršavost dostigla takve razmere da je ugrožen život bolesnika. Često započinje relativno prirodnom željom za gubitkom nekoliko kilograma, ali to samo privremeno ublažava psihološke probleme koji se nalaze u pozadini. Takve osobe pružaju snažan otpor čak i u dobijanju telesne težine koja bi odgovarala donjoj dozvoljenoj granici za njihovu visinu i uzrast. Obolela osoba postaje opsednuta slikom svog tela i vitkom linijom što može dovesti do ekstremnog gubitka telesne težine. Da bi se postavila dijagnoza anoreksije nervoze potrebno je da telesna težina bude za 20% ispod očekivane za odgovarajući uzrast i visinu. Kod razvijenih oblika bolesti taj procenat iznosi 30%, pa i 50%.

Najčešće se javlja u drugoj i trećoj deceniji života (3/4 anoreksija počinju pre navršene 25. godine života) a 40% novoobolelih su devojke uzrasta 15-19 godina. Anoreksija je 10-12 puta češća u ženskoj populaciji, ali se sve više javlja i kod mladića koji sebe nazivaju „metroseksualcima“, a anoreksija zapažena kod njih naziva se Manoreksija.
Prema načinu kojim se postiže i održava niska telesna težina, anoreskija se deli na dva oblika: restriktivni tip sa progresivnim smanjivanjem unošenja hrane i tip sa čišćenjem.

Kod tipa sa čišćenjem se pored smanjenog unošenja hrane koristi jedan ili više načina čišćenja: izazvano povraćanje, zloupotreba laksativa i diuretika, preterana fizička aktivnost.
Kod osoba obolelih od anoreksije preokupacija hranom i mislima o njoj je stalna. Dobro su upoznati sa kalorijskom vrednošću namirnica, često i kalorijskom potrošnjom pri različitim fizičkim aktivnostima. Preokupacija hranom se izražava i kroz sakupljanje recepata i pripremanje hrane za ukućane. Često vode brigu o ishrani drugih članova porodice, a obroci koje im pripremaju su svakim danom sve veći a zahtevi da ih oni konzumiraju sve neprijatniji.

Anoreksične osobe su skoro po pravilu odlični učenici, često najbolji u razredu. Učenje, pored fizičke aktivnosti i hrane predstavlja njihovu bitnu preokupaciju. Sa napredovanjem bolesti anoreksične osobe se sve više izoluju iz društva a život u porodici postepeno se komplikuje. Roditelji su zabrinuti, zbunjeni, uplašeni i ne znaju šta da rade. Poricanje bolesti je istaknuto. Bolesnici se ne žale da ih okupira anoreksija ili gubitak telesne težine, redovno odbijaju terapiju, lekaru ih dovodi neko iz porodice zbog žaljenja na druge simptome kao što su nadimanje, bol i mučnina u trbuhu, opstipacija. U kliničkoj slici izraženi su različiti sekundarni endokrini i metabolički poremećaji, kao i smetnje telesnih funkcija, npr. izostanak menstruacije što je ujedno i indikator fiziolške disfunkcije, različiti biohemijski i hematološki poremećaji, promene u EKG-u i EEG-u. Gladovanje i čišćenje organizma može rezultirati poremećajima opšteg zdravstvenog stanja koji uključuju: razvoj anemije, oštećenje bubrežne funkcije (praćeno hroničnom dehidratacijom), kardiovaskularne promene (pad pulsa i krvog pritiska), nutritivni deficit (nedostatak vitamina i minerala), kosa retka, nokti lomljivi, koža suva i prekrivena lanugo (sitnim) dlačicama, snižena telesna temperatura i nepodnošenje hladnoće) modri i hladni krajevi ekstremiteta, osteoporozu (koja je rezultat smanjenog uzimanja i absorpcije kalcijuma kao i smanjene sekrecije estrogena a povećanje sekrecije korizola), dentalni problemi (karijesi, usled kiselog želudačnog sadržaja pri povraćanju), slabost mišića i u najtežim slučajevima smrt.

Oko polovine svih anoreksičara u nekom trenutku počne patiti od bulimije. Bulimija je izdvojena i opisana kao posebna bolest krajem ’80. godina. To je takođe psihičko oboljenje koje spada u poremećaje ponašanja u ishrani. I kod bulimije kao i kod anoreksije postoji „bolesni strah od hrane“ – „hrana je moj najveći neprijatelj“, kao i opsesivna želja da se bude mršav. Tipično za bulimiju su takozvane bulimične krize ili bulimični napadi, koje karakterišu ponavljane epizode prejedanja, koje prati osećaj krivice, što se kompezuje postupcima „čišćenja“ – povraćanjem, zloupotrebom laksativa ili naknadnim izgladnjivanjima. Karakteristično je da nema velikih promena u telesnoj masi (osobe imaju normalnu telesnu težinu), zato ostaje neprepoznata i po nekoliko godina. Sreće se kod 2-3% mladih žena i uspešno se leči. Bulimične devojke odbijaju zajedničke obede, i stide se da jedu pred drugima. Često se mere i menjaju raspoloženje u skladu sa promenom težine. Kolebanja telesne težine mogu da budu po 5 i više kilograma za nedelju dana. Na početku bolesti ove promene su mnogo manje izražene nego anoreksija i njeni problemi. Zdravstvene tegobe koje nastaju su: gubitak kalijuma (što vodi poremećaju rada srca), oštećenja i gubitak zubne gleđi, upale i potencijalno pucanje zida jednjaka, ulkusna bolest želudca, pankreatitis, pucanje zida želudca, prolivi ili opstipacija zbog zloupotrebe laksativa.

Uzroci ovih poremećaja su multifaktorijalni: genetski; biohemijske abnormalnosti (nivo hormona i neurotransmitera); uticaj porodice i okoline (prezaštićeno ili zapostavljeno dete koje želi da ispolji svoja osećanja); strah od razvoda roditelja (skretanje pažnje na sebe); ne želi da odraste (potreba da i dalje bude zaštićeno); osećaj beskorisnosti – vlasništvo roditelja; mogućnost da sami odlučuju o nečemu (o svom izgledu); česti psihijatrijski problemi u porodici (kod ove dece se tri puta češće javlja anoreksija, nego u porodicama bez problema ove vrste).
Kao što su uzroci ovog oboljenja kompleksni, tako je i lečenje složeno i podrazumeva psihoterapiju, porodičnu terapiju, dijetoterapiju (realimentacija-uspostavljanje normalne ishrane) i terapiju lekovima. U lečenju obolelih obavezno učestvuje psihijatar, pedijatar i dijetetičar-nutricionista.
Cilj terapije i lečenja je da se postigne psihički oporavak, adekvatno reaguje na glad i sitost i ispoljavanje emocija.

U savremenoj medicini smo, čini se, više zaokupljeni svim onim čime možemo izlečiti pacijenta, nego samim pacijentom. Zaboravili smo da je najbolji lek čoveku sam čovek, razgovor sa njim, posebno ako je bolestan. Bolest menja svakog čoveka i pojačava osećaj vlastite slabosti. Suočen sa tim pacijent traži reči utehe i prihvata pomoć druge osobe – zdravstvenog radnika. Svaki susret sa zdravstvenim osobljem, svaki dobronamerni gest i reč već sama predstavlja lek za bolesnika. Za bolje razumevanje njegovih patnji i strahova u terapijskom postupku, nužno je aktivirati vlastite empatijske snage koje prvenstveno ostvarujemo kvalitetnom komunikacijom sa pacijentom. Znanje i umeće kvalitetne komunikacije preduslov su dobrog lečenja kada je anoreksija u pitanju, kao i poverenja pacijenta u zdravstvenog radnika i celokupan zdravstveni tim koji brine o njemu.

Da li ste pročita koji je najbrži i najlakši put do zdrave kože?

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

The post Šta je anoreksija i koji su najčešći simptomi? appeared first on Klub zdravih navika.

Alergija na jagode – simptomi i preventiva

Klub zdravih navika — Wed, 08 May 2019 23:30:15 +0000

Alergija na jagode i ostalo bobičasto voće, pogađaju u prvom redu osobe sa genetskom predispozicijom i one sa preosetljivim imunološkim sistemom. Ako majka ili otac pate od alergija na jagode i slično voće, postoji čak 60% verovatnoće da će i dete imati isti problem. Taj procenat se smanjuje na 30 – 40 %, ako je samo jedan od roditelja alergičan.

Kad odojčetu prvi put date jagode, maline ili drugo slično voće, mogu se javiti kratkotrajne, prolazne alergijske pojave, kao osip na koži ili proliv. Jagodičasto voće tada treba privremeno ukinuti, ali ako se pri ponovnom davanju znaci alergije ponove, treba ga na duže vreme, ili trajno ukinuti. Ukoliko se alergije ne pojave, opasnosti nema.

U normalnim uslovima, želudačni sokovi, enzimi jetre i creva i korisna bakterijska flora, sprečavaju sastojke alergene hrane da podstaknu pojačanu reakciju imunološkog sistema. U nastanku nutritivnne alergije kod odraslih, značajnu ulogu „igraju“ i sledeće dijagnoze- smanjeno lučenje sone kiseline želudačnog soka, gastritis, oboljenje žučne kese, pankreatitis, oboljenje tankog creva, bronhijalna astma, hronični alkoholizam…

Prvi znaci se mogu pojaviti posle 5 do 30 minuta ili nekoliko časova od uzimanja voća. Reakcija može biti kasna, posle 6 časova, čak i 4-5 dana kasnije. Ako se jagodičasto voće pojede brzo u toku nekoliko minuta, alergija na jagode ima teži oblik. Tegobe su različite od osobe do osobe. U usnoj šupljini može doći do reakcije čim se voće unese u obliku oticanje usana, jezika, nepca, glasnih žica… Na koži se javlja osip, koprivnjača (prolazna pojava u vidu crvenkastih plikova, koji jako svrbe i liče na otekline od žarenja koprivom), a često i jak svrab, posebno kože lica. Sa obzirom da se u želucu i crevima hrana najduže zadržava, postoji mogućnost prisnijeg kontakta sa alergenom, što uzrokuje – mučninu, povraćanje, podrigivanje, bolove u trbuhu, proliv…

Svaka alergija na hranu praćena je povećanjem histamina, glavnog uzročnika alergijske reakcije u organizmu. Peršun sprečava lučenje histamina, pa se preporučuje u vidu soka, ili kao dodatak salati od povrća. Najvažnija preporuka za lečenje nutritivnih alergija, kao što je alergija na jagode jeste da se iz ishrane izostavi ono što izaziva bolest.
Osobe koje nisu alergične na bobičasto voće, treba da ga jedu u sezoni, bez dodatka šećera. Ovo voće je nežne strukture, sa specifičnim mirisom, pa svaki dodatak (začinsko bilje, alkohol…) može da ošteti njihov ukus. Veoma je bogato manganom, mineralom koji pospešuje metabolizam, potpomaže stvaranje krvi i utiče na funkciju polnih žlezda – podstiče libido. Sadrže i fosfor, kalcijum, gvožđe, vitamine A, B , C, organske kiseline, fenolna jedinjenja, etarska ulja, flavonoide. Prisutni antocijani ili biljni flavonoidi deluju antikancerogeno, a voću daju lebu boju, od crvene do ljubičaste. Sadrže i prirodnu salicilnu kiselinu i imaju blago antiupalno dejstvo.

Bobičasto voće je jako kvarljivo. Njihova se struktura lako narušava, pa ih treba pažljivo prati i to neposredno pre upotrebe.

Kako vi najčešće jedete jagode – sa šlagom, šećerom, medom ili samostalno bez ičega?

Ako često pazarite salate, pročitajte i o tome koliko je zelena salata zapravo zdrava.

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

The post Alergija na jagode – simptomi i preventiva appeared first on Klub zdravih navika.