Šta može da se dešava u prvim danima kada Vam krene mleko?

Za početak, postoji dva načina da trudnoću dovedete do kraja i porodite se:

1. Prirodnim putem
2. Sectio Caesarea, takozvani carski rez.

Ukoliko ste se porodili prirodnim putem, verovatno je da će vam mleko nadoći (osetićete da su vam grudi čvršće), već prvim satima nakon porođaja, naročito ako bebu budete stavili na grudi čim se rodi (kontakt koža na kožu).

Ako ste se porodili carskim rezom nadolazak mleka i susret sa bebom može biti odložen. Beba će biti sa vama uglavnom nakon 24h, ali postoji velika verovatnoća da vam je neće donositi na podoj. To ne bi trebalo da vas brine, jer iskustvo pokazuje da mleko može da krene i nekoliko dana nakon porođaja, samo je bitno stavljati bebu da sisa, iako će to u početku biti na prazno.

Kada osetite da vam nadolazi mleko, prvo i osnovno pravilo je da postavite bebu na dojku da sisa. Ukoliko niste u mogućnosti zato što su dojke mnogo tvrde ili vas puno boli uradićete sledeće:
-Izmasirajte dojku, lagano prstima kao da svirate harmoniku u krug oko bradavice, pa do korena dojke.
-Uhvatite areolu(braon krug oko bradavica)zajedno sa bradavicom i povucite par puta kratko, pa napravite pauzu. Ovu radnju ćete ponoviti dok vam pritisak u dojkama ne popusti bar malo. Tako ćete malo  izvući bradavicu (ako mislite da je mala, iako ona i ne mora da bude velika), ispustiti malo mleka, popustiće pritisak u dojkama, a beba će lakše da sisa. Ova radnja može biti bolna, ali je neophodna i ukoliko ne možete sami da je izvedete, najbolje je pozvati pomoć.

Ukoliko posle ove dve radnje i dalje imate problem sa bolom u nadošlim dojkama stavljaćete hladne obloge između podoja, a tople neposredno pred podoj.

Vrlo često može da se čuje da bi trebalo da pijete više tečnosti da biste imale dovoljno mleka. To jeste tačno, ali u prvim danima potrebno je da pijete vodu na gutljaje, a ne celu čašu odjednom. Ukoliko budete vodu pile u velikim količinama odjednom možete napraviti još veći problem. Ovo se odnosi samo na prvi period od uspostavljanja dojenja.

Ono što je takođe normalno (ukoliko se ne dešava tokom čitavog podoja) jeste da su vam bradavice  osetljive i bolne. Bradavicama je potreban period da se naviknu na svoju novu funkciju. Ukoliko osećate bol tokom čitavog  podoja znači da beba nema dobar hvat ili mnogo često stavljate bebu na dojku. Neretko, beba u tim prvim danima plače, jer ima potrebu da je mama nosi ,mazi,priča sa njom i na taj način se bebi stvara osećaj sigurnosti kao kada je bila u stomaku. Mame taj plač neretko protumače kao plač gladi. Dojenje na zahtev je važno, ali je i razmak između podoja  bitan i za mamu(da se bradavice odmore) i za bebu (da odmori svoj digestivni trakt od varenja), jer je bebin želudac mali –veličine trešnje u prvoj nedelji, tako da joj nije potrebna velika količina mleka da bi zadovoljila njene potrebe.

Ako se desi da su vam grudi posle podoja i dalje tvrde i bolne, bilo bi poželjno da se izmlazate (ručno ili pumpicom), ali samo toliko da pritisak u dojkama popusti.

Veštačke bradavice- da ili ne?

Veštačke bradavice su korisne u situacijama kada imate problem sa bradavicama(ragade) ili uvučene bradavice i koriste se dok se problem ne reši. Nakon toga, poželjno je da prestanete da ih koristite.

Jako je važno da se odmarate, onoliko koliko ste u mogućnosti i  da naravno vodite računa o ishrani. Verujte u sebe, budite odlučne u želji da dojite i ako imate bilo kakve nedoumice konsultujte stručno lice koje će vam savetima olakšati taj period.

Za Klub Zdravih Navika: DOBRO JUTRO MAMA.

Pogledajte i tekst putna apoteka.

The post Dojenje u prvim danima appeared first on Klub zdravih navika.

Kod odojčadi, probavni sitem nije dovoljno razvijen, a crevna sluznica je više propustljiva za strane antigene, otuda i veća sklonost ka alergijama.
Ukoliko beba sisa i ukoliko se čvrsta hrana uvede na vreme rizik od alergijske reakcije je manji.

Najčešći alergeni:
– Kravlje mleko
– Јаја
– Кikiriki
– Soja
– Pšenica
– Riba
– Školjke
– Pečurke
– Jagodičasto voće
– Citrusno voće
– Med
– Jezgrasto voće

Kako prepoznati alergijsku reakciju?
– Crvenilo na koži
– Bol u stomaku
– Dijareja
– Suvi kašalj
– Mučnina
– Povraćanje
– Curenje iz nosa

Dojilje treba da izbegavaju namirnice koje mogu dovesti do alergijskih reakcija u prvih par meseci bebinog zivota. Ako majka ima alergiju na određenu namirnicu to svakako neće jesti u trudnoći, ako nema nije potrebno da izbegava alergene, osim ako primeti neku reakciju.

Intolerancija
Nepodnošenje ili preosetljivost na određenu hranu naziva se intolerancija. Za razliku od klasične alergijske reakcije, intolerancija predstavlja skrivenu reakciju, gde promene ne moraju biti primetne istog trenutka prilikom korišćenja određenih namirnica. Laktoza, fruktoza, gluten, ne mogu se razgraditi u crevima zbog nedostatka odgovarajućih enzima, zato ove namirnice dovode do dijareje, grčeva u stomaku i nadutosti, što predstavlja simptome intolerancije. Intolerancija na hranu može dovesti i do promene u ponašanju kod dece, kao i do promena na koži (suva i perutava koža, ekcem).

Namirnice koje najčešće prave smetnje:
– Mleko i mlečni proizvodi
– Laktoza (vrsta mlečnog šećera)
– Žitarice
– Gluten (skrobni lepak, nalazi se u pšenici, raži, ječmu, ovsu..)
– Kvasac
– Južno voće (agrumi)

Deci se od pete godina može uraditi test intolerancije na hranu, čime se proverava da li određena namirnica pravi smetnju.

Aditivi u namirnicama takođe dovode do intolerancije.

Ukoliko dođe do pojave simptoma alergijske reakcije, savet je da se napiše spisak namirnica koje je dete unelo. U slučaju da se posumnja na određenu namirnicu, potrebno je istu isključiti na par dana iz ishrane. Ako se nakon ponovnog uvođenja javi reakcija, neophodno je potražiti savet od pedijatra. Primarna prevencija je veoma bitna, a ona se odnosi na sledeće: ne uvoditi čvrstu hranu do šestog meseca, ukoliko adaptirano mleko zbog sadržaja proteina kravljeg mleka smeta bebi, zameniti takvo mleko specijalnim formulama koje ne sadrže protein kravljeg mleka već njihove hidrolizate. Nove vrste namirnica treba uvoditi lagano, i ukoliko se ne ispolje smetnje, onda uvesti celu namirnicu u ishranu bebe.

Ako beba reaguje u ranom detinjstvu na određenu namirnicu, ne mora da znači da će kasnije biti alergična na istu.

Saradnik Škole roditeljstva Nada Lazić
Marija Stajić diplomirani nutricionista – dijetetičar
Fitoterapeut

The post Alergija i intolerancija na hranu appeared first on Klub zdravih navika.