Šta se podrazumeva pod pojmom clean eating?
Clean eating koncept podrazumeva hranu koja je važna za regeneraciju i unapređenje zdravlja, te koja je bogata mineralima i vitaminima u svom najprirodnijem obliku. Tu spadaju namirnice poput povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica, proteina biljnog i / ili životinjskog porekla, semenki, koštunjavih plodova, svežeg začinskog bilja, začina i druga prirodna hrana. Ukoliko konzumirate i biljne i životinjske proteine, važno je da pronađete balans obe vrste u cilju postizanja dobrog zdravlja, boljeg raspoloženja, unapređenja rada digestivnog trakta, kako biste imali više energije i brojne druge benefite.

Šarene, atraktivne ambalaže u supermarketima pune su genetski modifikovanih sastojaka, čija je kontinuirana upotreba već odavno dovedena u vezu sa pojavom kancera, gojaznosti, neplodnosti, povišenim krvnim pritiskom, insulinskom rezistencijom, dijabetesom, alergijama i brojnim drugim zdravstvenim problemima. Hrana u veštačkom obliku izaziva preteranu stimulaciju lučenja dopamina, neurotransmitera odgovornog za osećaj zadovoljstva, dovodeći do čestih žudnji za hranom tog oblika.

Nutritivne potrebe variraju u zavisnosti od pola, starosti, nivoa aktivnosti, potreba i stila života. Postoje preporučene dnevne količine hrane koje treba da se unesu kako bismo imali zdravu, izbalansiranu ishranu, neophodnu za održavanje težine i dobro zdravlje. Obično je ženama potrebno manje hranljivih materija nego muškarcima, sa izuzetkom soli i vlakana.

5 načina kako da praktikujete clean eating u svakodnevnom životu:

1. Jedite više povrća i voće
Povrće i voće spada u nesumnjivo najzdravije namirnice na svetu. Sadrže vlakna, vitamine, minerale i brojna druga biljna jedinjenja koja pomažu u borbi sa upalama, te štite ćelije od oštećenja slobodnih radikala.

Zapravo, mnoge sveobuhvatne studije povezuju visok unos voća i povrća sa smanjenim rizikom za razvoj kancera i srčanih bolesti.

Voće i povrće možete da konzumirate sirovo, u salatama, smutijima, ali i kuvano, te bareno na pari. Trudite se da birate plodove organskog porekla, kako biste izbegli pesticide i druge hemikalije.

2. Čitajte deklaracije
Čitanje deklaracija od danas treba da postane deo svakog odlaska u kupovinu hrane. Na deklaracijama se navode brojne informacije o samom proizvodu, kao i spisak sastojaka koje sadrži, te u kojoj količini. Budući da su sastojci na deklaracijama ispisani prema procentu zastupljenosti u proizvodu, lako možete da vidite koji proizvod sadrži koje sastojke u najvećoj meri. Npr. ukoliko na deklaraciji na prvom mestu među sastojcima stoji šećer, to znači da šećera ima više od svih drugih sastojaka u tom proizvodu.

Čitanje deklaracija proizvoda mnoge zbunjuje. Šta jesti umesto proizvoda koji sadrže rafinisane šećere? O ovome i brojnim drugim nedoumicama možete čitati u knjizi “Vodič za kupovinu hrane”.

3. Izbacite iz jelovnika rafinisane ugljene hidrate
Industrijski prerađeni šećeri su u tesnoj vezi sa gojaznošću i brojnim drugim zdravstvenim tegobama. Oni uništavaju ćelije imunološkog sistema, povećavaju kiselost organizma i mogu uzrokovati brojne bolesti.

Ono što je važno da znate jeste da se oni nalaze u gotovo svim prehrambenim industrijskim proizvodima, ne samo u slatkišima. Ima ih u slanim grickalicama, hlebu, pecivima, testenini, mlečnim proizvodima, pa čak i u mesnim prerađevinama.

Moj savet je da veštačke zaslađivače zamenite prirodnim, kao što su kokosov šećer, agava sirup, javorov sirup i organski sirovi med.

4. Isključite iz ishrane industrijski prerađenu hranu
Prerađene namirnice osim dodatog šećera, sadrže i brojne druge aditive, kao što su veštačke boje, arome i pojačivači ukusa, koji takođe mogu imati negativan uticaj na celokupno zdravlje organizma.

Svi aditivi na deklaracijama proizvoda označeni su slovom E i određenim brojem, u skladu sa propisima Evropske unije. U našoj zemlji korišćenje aditiva regulisano je Pravilnikom o prehrambenim aditivima, koji je usaglašen sa regulativom EU.

Na pozitivnoj listi nalazi se 338 aditiva, koji su prema funkcionalnom svojstvu podeljeni u 22 kategorije. Međutim, bez obzira na to što postoje propisana ograničenja, na mnogim ambalažama nije naznačena količina aditiva u proizvodu, već samo njihov naziv.

Dakle, izbegavajte kolače, čokolade i druge slatkiše, kao i grickalice, brzu hranu, burgere, pice, kobasice i drugo prerađeno meso.

5. Kuvajte
Trudite se da što češće sami pripremate obroke, jer je to najbolji način da imate kontrolu nad sastojcima koje unosite u organizam. Kuvanje shvatite kao priliku da snabdete telo hranljivim, celovitim namirnicama koje volite. Počnite sa malim, laganim, brzim obrocima.

Kuvanje može biti veoma zanimljivo i kreativno. Ukoliko vam je potrebna inspiracija, pogledajte kategoriju recepti na našem sajtu.

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Popović, Totally Wellness.

Ostale korisne savete možete pronaći ovde.

The post Šta je clean eating koncept? appeared first on Klub zdravih navika.