Štitna žlezda je endokrina žlezda koja je smeštena u vratu. Zadužena je za stvaranje hormona: T4 neaktivnog oblika i T3 aktivnog oblika. T4 stvoren u štitnoj žlezdi pretvara se u T3 u jetri. Pored hormona T3 i T4, štitna žlezda luči i hormon kalcitonin, koji reguliše količinu kalcijuma u organizmu. Hormoni štitne žlezde zaduženi su za stimulaciju metabolizma.

Ubrzan rad štitne žlezde

Hormoni štitne žlezde mogu da stvore i hiperfunkciju a ona se javlja kada ova žlezda proizvodi previše njenih hormona, usled čega organizam radi prebrzo.

Simptomi koji prate hipertireoidizam:
– Promene u raspoloženju
– Anksioznost
– Loš san
– Gubitakak težine
– Gušavost ( bezbolno oticanje u grlu )
– Proređene ili izostale menstruacije

Kod ovakvog stanja koncentracija šećera u krvi je visoka, slično kao i kod dijabetičara.
Muskulatura creva je previše aktivna, usled čega dolazi do dijareje. Kada štitna žlezda ubrzano radi, vitamin C, vitamin E i kompleks B vitamina pozitivno deluju, jer oni utiču na poboljšanje opšteg funkcionisanja štitne žlezde i takođe utiču na unapređenje imunog sistema. Osobe koje imaju hiperaktivnu štitnu žlezdu trebalo bi da jedu dosta sirovog povrća iz porodice krstašica, kao što su brokoli, prokelj, kupus, karfiol, kelj, zbog sadržaja prirodnog blokatora štitne žlezde. Namirnice sa većom količinom joda, kao i jodiranu so trebalo bi izbegavati, uključujući i morsku ribu i ljuskare.

The post Štitna žlezda – hipertireoidizam i hipotireoidizam appeared first on Klub zdravih navika.