U svetu medicine razlikuju se dve vrste mamografije:
– skrining mamografija, koja je zapravo procedura snimanja dojki kod zdravih žena, a sa ciljem detektovanja tumorskih promena koji se ne mogu opipati i,
– dijagnostička mamografija kod žena koje već mogu opipati izvesnu promenu u dojci. Svetska zdravstvena organizacija ženama preporučuje obavljanje skrining mamografije svake dve godine, dok kod dijagnostičke mamografije lekar radiolog određuje ritam pregleda.

Kada se radi mamografski pregled?
Prvi mamografski pregled dojki je takozvana bazična mamografija i preporučuje se da je žena obavi između 40 i 45 godine života, a zatim da nastavi sa redovnim mamografskim pregledima u razmaku od dve godine. Preporuka lekara je da se pre mamografskog pregleda uradi klinički pregled dojki od strane edukovanog lekara. Nakon mamografskog pregleda, ukoliko se ukaže potreba, lekar će zatražiti dopunsko snimanje, ili preporučiti i ultrazvučni pregled. Reaktivnost mamografskog pregleda zavisi od nekoliko faktora: gustine tkiva, konstitucije pacijentkinje, broja porođaja i dužine dojenja nakon porođaja, menopauze i slično.
Mamografski pregled obavezno treba uraditi ukoliko tokom samopregleda osećate čvorić u dojci, ako primetite promenu tvrdoće dojki ili dela dojke, ako su vam uvećane žlezde ispod pazušne jame ili ukoliko postoji nasledni faktor.

Kako se radi mamografski pregled?
Ova vrsta pregleda obavlja se na aparatu koji funkcioniše upotrebom X zraka veoma male energije i doze zračenja. Važno je znati da i ta mala doza zračenja se primenjuje samo na snimano tkivo, dok su ostali okolni organi u potpunosti zaštićeni.

Kako izgleda procedura tokom mamografskog pregleda?
Tokom mamografskog pregleda pacijentkinja boravi u aparatu dok radiološki tehničar posmatra tok snimanja iz susedne prostorije sa kojim pacijent sve vreme može da komunicira i eventualno prekine pregled na svoj zahtev ukoliko za tim oseti potrebu. Tokom pregleda snimana dojka se postavlja između dve ploče, a zatim se pažljivom kompresijom stvaraju snimci koji jasno pokazuju šta se dešava unutar dojki. Kompresija traje veoma kratko i potpuno je bezbolna za pacijentkinju, eventualno može osetiti samo blagu neprijatnost ili nelagodnost. Pre samog pregleda žena kojoj se obavlja snimanje će biti zamoljena da ukloni sve metalne predmete sa gornjeg dela tela kao što su minđuše i ostali nakit, ukosnice i slično. Pregled se obavlja bez garderobe na gornjem delu tela, kao i bez brushaltera.

Značaj samopregleda – svest žene o zdravlju dojki
Za većinu žena uobičajeno je da primete promene na svojim dojkama tokom mesečnog ciklusa – ali svaka žena zna što je normalno za njeno telo. Samopregled dojki u redovnim vremenskim razmacima je od izuzetnog značaja. Ako imate redovne mesečne cikluse poželjno je da samopregled dojki obavljate 7 do 10 dana od dobijanja menstruacije, a ako nemate ciklus onda izaberite jedan datum u mesecu, te se samopregled nadalje obavljajte svakog meseca na taj odredjeni datum.
Samopregled je zapravo posmatranje dojki ispred ogledala u toku kog je najbolje koristiti jagodice prstiju u stojećem i ležećem položaju, kao i prilikom tuširanja.

Pregled pred ogledalom
Opuštenih ruku, dok ste ispred ogledala, detaljno pogledajte svaku dojku. Zatim podignite ruke iznad glave i pogledajte ponovno. Postavite ruke na bokove i stegnite grudne mišiće. Pogledajte sa strane i u donji deo; nagnite se prema napred i pogledajte oblik, istovremeno u ogledalu tragajte za asimetričnim promenama na dojkama u smislu ispupčenja, ulegnuća, uvlačenja kože ili bradavice. Lakša asimetrija u veličini dojki nije značajna, jer je prisutna kod najvećeg broja žena.

Pregled u ležećem položaju
Kako biste najbolje pregledali jednu stranu, desnu dojku, legnite i postavite jastuk ispod lopatice i podignite desnu ruku iznad glave. To omogućava da se dojka rasprostre po svojoj najvećoj površini i preko grudnog koša, pa je tako najtanja i najlakša za pregled. Ponoviti pregled i na suprotnoj dojci.

Pregled pod tušem
Tokom tuširanja, uz podignutu jednu ruku iznad glave kružnim pokretima prstiju sistematski opipati sve delove dojke. Prilikom opipavanja obratiti posebnu pažnju na postojanje zadebljanja, čvorića, tumora i slično.
Ukoliko je prisutna bilo kakva sumnja i potrebna vam je stručna konsultacija nakon samopregleda obratite se našim lekarima koji će vas uputiti u dalje pravilne korake i adekvatne preglede.

Za Klub Zdravih Navika: Dr Vladimir Ćurčić (radiolog), Eurodijagnostika (dijagnostički centar)

Više o značaju magnetne rezonance možete pročitati ovde.

The post Mamografski pregled – dijagnostika i preventiva appeared first on Klub zdravih navika.

Simptomi Kronove bolesti zavise od toga koji je deo creva zahvaćen, na koji način i koji su organi izvan creva zahvaćeni. Za razliku od ulceroznog kolitisa, kod kojeg upala zahvata samo površinski deo unutrašnje površine debelog creva, Kronova bolest zahvata kompletnu debljinu površine, pa može zahvatiti bilo koji segment creva, uključujući želudac, jednjak i usta.

Glavni simptomi bolesti su učestale prolivaste stolice sa neodređenim bolovima u trbuhu. Simptomi mogu biti i bolovi u trbuhu, pa čak i opstipacija, do koje dolazi zbog nemogućnosti prolaska stolice kroz crevo usled otečenosti tkiva. Imajte na umu da pušenje ima izrazito negativno delovanje na Kronovu bolest. Dakle, najjednostavnija slika može biti povišena temperatura, bolovi u zglobovima i blagi proliv. Usled hroničnog proliva može doći do dehidratacije organizma. Ako se ne unose dovoljna količina tečnosti, Kronova bolest može izazvati i loše funkcionisanje bubrega. Za nadoknadu tečnosti i elektrolita trebalo bi piti mineralnu ne gaziranu vodu, biljne nezaslađene čajeve (pitoma nana, kamilica, list dunje sladić, majčina dušica, kantarionhajdučka trava, đumbir, bosiljak…). Tečnost piti u gutljajima, ne nikako naglo i naiskap.

Kronova bolest sa sobom nosi i gubitak apetita i opšti umor. Bolesnici gube energiju i hranljive supstance dijarejom, nemogućnošću korišćenja hrane i njene apsorpcije, što svakako neretko za posledicu ima pothranjenost. Dakle, moguća je pojava pothranjenosti (mršavosti) i slabokrvnosti kao posledica nedovoljne apsorpcije hranljivih supstanci zbog smanjenja površina creva. Usled pothranjenosti, obolela deca od Kronove bolesti često zaostaju u razvoju. Takva su deca psihološki vrlo ranjiva, pogotovo ako im bolest onemogućava druženje sa vršnjacima.

Kronova bolest može da se privremeno poboljša unosom namirnica bogate cinkom (riba, celovite žitarice, spanač, suncokretovo seme, pečurke… ), magnezijumom (tamnozeleno lisnato povrće, tunjevina, riba, voćni sok od jagode, orašasti plodovi…), kalcijumom (peršun, badem, ovčiji sir, susam, kinoa…) vitaminom B12 ( tuna, jaja, zeleno lisnato povrće…), gvožđem (živinsko meso, riba, krompir, suvo viće, …), kalijumom (nemasno meso, cerealije, semenke suncokreta, smokve, morski plodovi…).
Ishrana je važna, ali ishranom se ne utiče na bolest, nego se samo koriguje deficit. Svaki je pacijent drugačiji i svakome treba odrediti individualni režim ishrane, a uglavnom i sami prepoznaju koja im hrana otežava simptome. Oni koji imaju suženje creva, na primer, ne bi trebalo da konzumiraju blitvu i drugu hranu bogatu celulozom. Veliki broj bolesnika koje Kronova bolest zatekne, zbog upale ima deficit enzima važnih u razgradnji određene grupe namirnica, koje im uzrokuje dijareju.

Kronova bolest može biti izazvana ili pogoršana sledećim namirnicama: kupus, prokelj, karfiol,brokoli, jer imaju visok sadržaj celuloze, koja nadima i teško se vari. Zatim ne konzumirati pšenicu, mleko, kvasac, kukuruz, agrume, paradajz… Unošenje velike količine šećera takođe se povezuje sa Kronovom bolešću.
Hleb bi trebalo da bude pripremljen od integralnog brašna, bez kvasca.
Dozvoljena su meko kuvana jaja ili kajgana, dva do tri puta nedeljno za doručak.
Živinsko meso (ćuretina, piletina) kuvano ili pečeno, lako je svarljivo i veoma je bogato lakim proteinima, pa se zato preporučuje u ishrani obolelih.
Integralni, basmati ili crveni pirinač, može se kombinovati sa ribom ili dozvoljenim krilovanim povrćem, do 15 časova. Pirinčana voda može poslužiti kao preparat za slučajeve dehidracije organizma, usled učestalih proliva.

Izbegavati ljute i jake začine (kari, biber, čili, ljuta mlevena paprika, ren…).
Od mlečnih proizvoda konzumirati mlade nemasne sireve, kiselo mleko, neslani puter ili maslac.
Od ulja koristiti ne rafinisana i hladno ceđena (maslinovo, laneno, suncikretovo). Ne preporučuju se životinjske masnoće (majonez, slanina, svinjska mast, masna mesa, kobasice i mesne preraževine bogate masnoćama).

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

Pročitajte i o tome koliko je đumbir lekovit, klikom ovde.

The post Šta je kronova bolest? appeared first on Klub zdravih navika.