Sa uvođenjem namirnica u ishranu bebe krećete po dogovoru sa pedijatrom i to uglavnom bude između 4- 6 meseca. Kada ćete krenuti, zavisi od napredovanja bebe i procene pedijatra, a sa uvođenjem nemlečne ishrane se može krenuti od žitarica ili od povrća. U ovom tekstu, mi ćemo krenuti od žitarica.

Počinje se sa uvođenjem žitarica bez glutena, a to su: pirinač, kukuruz, proso, heljda. Količina sa kojom se kreće je  od jedne do dve kafene kašike, zavisi od bebe. Kaša treba da bude gustine malo tečnijeg pirea (ali i to zavisi od bebe do bebe, neke vole da to za početak bude skoro tečna kaša). Ako se ništa ne dešava, nema crvenila oko usana ili drugih alergijskih reakcija (proliv i sl.) količinu povećavate i posle 3-5 dana nastavljate dalje.

Ukoliko se odlučite da krenete sa pirinčem u ishranu bebe, krećete sa poliranim ili belim pirinčem.  A zašto? Zato što je integralni pirinač težak bebi zbog njegog nezrelog digestivnog trakta za varenje.  Žitarice će biti osnova za bebin doručak i večeru. Posle uvedenih bezglutenskih žitarica,uvode se i ostale žitarice (pšenica, ovas,raž…)

Povrće ide pre voća, zato što je bebi lakše da se navikne na voće, jer je ono sladunjavo kao i majčino mleko. U ovom periodu od povrća ide krompir, šargarepa, bundeva, tikvica, batat. Povrće isto uvodite jedno po jedno, krećete sa manjom količinom i na treći (do peti) dan uvodite novo povrće. Povrće se kuva u malo vode i u poklopljenoj šerpici (vode ide toliko da prekrije povrće koje se kuva i naravno, ne soli se) ili se kuva na pari. Sve se izmiksa štapnim mikserom tako da bude kao malo tečniji pire.

Kada se uvede  nešto od povrća, može se krenuti i sa mesom. Od mesa se uvodi pileće belo meso bez kože, ćureće, teleće, jagnjeće (svinjsko meso ide tek od navršenih godinu dana). Kojim redosledom ćete krenuti nije od velikog značaja. Meso se može kuvati iseckano sa povrćem, ali se na početku vadi da  bi se videlo da li će biti neke reakcije od  bujona (soka od mesa). Ako se ništa ne dešava, onda se počinje miksati i meso sa povrćem. To će  biti ručak za bebu. Najbolje vreme za ovakav obrok je između 13h i15h.

Užina će biti voćna kaša. Od voća se uvodi jabuka, zatim breskva, kajsija, banana. Kao i sa povrćem,  nova voćka se uvodi na treći do peti dan. Svaka nova namirnica se uvodi u jutarnjim ili ranim popodnevnim satima. Ovo je veoma važno zbog lakšeg praćenja reakcije na novu uvedenu namirnicu.

U tabeli se nalaze količine namirnica za određeni uzrast.

Nemojte se brinuti ako niste iz svake grupe uveli sve namirnice. Ima vremena. Nisu sva deca ista i ne prihvataju tako lako nove ukuse. Kakve će konzistencije (gustine) biti obrok, zavisi od uzrasta bebe i od toga koliko zubića ima. Između 4-7 meseca se počinje sa tečnijom hranom, a kasnije se postepeno prelazi na pasiranu hranu. Od 7-12m se polako sa pasirane prelazi na seckanu.

Od sedmog meseca se uvodi jogurt, koji se može mešati sa voćem i praviti užina. Nastavlja se dalje sa uvođenjem kruške, šljive, dinje. Jagoda, malina i kupina se uvode ako su u sezoni i ako niko u porodici nije imao alergije na ovo voće. Može se desiti da neki pedijatri ne uvode bobičavo crveno voće do navršene prve godine, tako da bi bilo dobro da se oko toga dogovorite sa pedijatrom.

Sada ide osmi mesec, uvodi se, brokoli, boranija, paprika, paradajz (bilo bi dobro da bude organskog porekla). Od mesa se kreće sa ribom (pastrmka, oslić, losos). Sada se polako uvodi hleb (pšenični,raženi, ječmeni, ovseni), rezanci bez jaja. Dalje važi pravilo – samo polako, nigde ne žurimo.

Između 9-10m se uvodi grašak, kelj, sočivo, plavi patlidžan, krastavac, cvekla kuvana. Od voća lubenica, od mesa jaretina, zatim pečurke (šampinjoni), dok se od mlečnih proizvoda sir i kiselo mleko.

Sada se već polako približavamo prvom rođendanu. Od 11-12 m se uvodi pasulj (prvu vodu u kojoj je prokuvao bacite, a zatim izpasirajte zbog lakšeg varenja), kupus, luk, praziluk, celer, paškanat, peršun. Od voća grožđe, a od mlečnih proizvoda pavlaka. Pred prvi rođendan se polako se uvodi i belance, biće na proslavama torti sa celim jajetom, pa bi bilo bolje da se belance, već probalo. Negde oko desetog meseca, beba se već verovatno uobročila, što znači imate podoj, pa doručak, pa užinu, zatim ručak, posle ručka ili podoj ili ide užina i na kraju dana večera, pa dojenje pred spavanje. Ako beba nije uobročena, ne brinite! Važno je da do toga dođe do prve godine. Kada beba učvrsti sedenje može slobodno sedeti sa Vama za stolom (stolica adekvatna za bebe). Šećer i so se ne dodaje do navršene prve godine. Naš savet je: što duže ne uvedete šećer – to bolje .

Pored toga što je bitno voditi računa o kvalitetu namirnica, načinu pripremanja obroka, jako je bitno i da sudovi za pripremu obroka i flašice za vodu, budu od materijala koji ne mogu naškoditi zdravlju bebe (plastika bez BPA-bisfenola).

VAŽNO:

• Dojenje se nastavlja, a majčino mleko (adaptirana formula) može se koristiti i prilikom pripremanja kašica.
• Hrana se uvodi u intervalu od 3-5 dana (nedeljno najviše 2 namirnica) i to jedan sat nakon podoja (ad formule), najbolje pre podne, jer su tada deca najmirnija i ostaje dovoljno vremena do noćnog spavanja da se prate reakcija na novu namirnicu.
• Nova hrana se uvodu pojedinačno, u malim količinama (jedna do dve kašičice – ne više, čak i ako dete traži još), pa se postepeno količina povećava svakog dana po jednu kašičicu.
• Ukoliko ste u mogućnosti, uvodite organski gajene namirnice, barem u toku prve godine bebe.
• Obrokom se smatra kada dete pojede 6-8 kašičica hrane (30-30ml), a to je veličina detetove pesnice po obroku.
• Obrok se u početku daje u tečno-kašastom obliku (miskiran ili pasiran), radi lakšeg gutanja, a do navršene prve godine trebao bi da bude izgnječen i seckan.
• Ne hraniti dete dok priča, plače, leži ili hoda.
• Ako dete ne prihvata novu namirnicu, ne forsirati, već pokušati opet sledećeg dana. Ako i tada odbije, sačekati 2 do 3 nedelje i pokušati ponovo.
• U hranu ne dodavati so, jer povrće sadrži dovoljno soli (u cilju prevencije dijabetesa, hipertenzije), aditive ni začine.
• U hranu ne dodavati šećer. (zbog karijesa i gojaznosti)
• Sa početkom uvođenja nemlečne ishrane beba povećava se potreba odojčeta za vodom. Voda se nudi 30 minuta pre ili nakon oboroka. Nikako neposredno pre jela. Ukoliko dete odbija vodu ne insistirati, ali mu je treba nuditi.
• Hrana se priprema neposredno pre obroka, jer stajanjem dolazi do izmene nekih hranljivih sastojaka.
• Hrana treba da je sobne temperature ili mlaka, jer je nepce dece osetljivije nego nepce odraslih.
• Čuvanje hrane u frižideru dovoljno je samo 24-48 sati, zavisno od namirnice, jer kuvana hrana gubi svoju bioenergetsku vrednost.
• U ishranu beba ne ubacivati hranu koja je stajala na sobnoj temperaturi duže od 2 sata nakon vađenja iz frižidera.

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Stevanović Dijetetičar-nutricionista

Pored ishrana beba pogledajte i tekst Alergija na hranu kod dece.

The post Ishrana beba u prvoj godini appeared first on Klub zdravih navika.

S obzirom na sve veću i češću konzumaciju proizvoda koji sadrže gluten, ljudi su vremenom izgradili intoleraniciju na ovaj protein, koja se najčešće ogleda u simptomima poput nadimanja, gasova, pojave glavobolja ili migrena, potom upalnih procesa na koži, kao i zadržavanja tečnosti u organizmu.

Alergija na gluten je, za razliku od intolerancije, agresivna reakcija imunološkog sistema, do koje dolazi kada imunološki sistem ovaj protein prepozna kao štetan. Simptomi se kreću od blagih do veoma intenzivnih, od osipa i oticanja kože, do anafilaktičkog šoka, koji može dovesti do smrtnog ishoda, ukoliko se na vreme ne ukaže medicinska pomoć.

Isključivanje glutena može mnogo da pomogne organizmu da što pre zaleči zapaljenjske procese koji se odvijaju, potom ubrza korigovanje telesne težine, oporavi rad štitne žlezde, umanji tegobe autoimunih bolesti, kao i da utiče na prevenciju pojave kancera.

Piši briši šolja

Evo na koje sve načine možete da ga isključite iz ishrane.

1. Odaberite žitarice koje ne sadrže gluten

Hleb i drugi pekarski proizvodi najčešće se prave od žitarica koje sadrže gluten, poput pšenice, ječma i raži. Ukoliko ste intolerantni ili alergični na ovaj protein birajte žitarice koje ga ne sadrže, poput kinoe, pirinča, prosa, amaranta, heljde i ovsa. Heljda je najsličnija pšenici i uglavnom se koristi u recepturama za pekarske proizvode bez glutena. Ovas je prirodno bez glutena, ali može da ga sadrži u tragovima jer se njegova prerada najčešće odvija na istom mestu gde i prerada pšenice. Stoga, prilikom kupovine birajte ovas sa sertifikovanom nalepnicom koja označava da je proizvod bez glutena.

2. Obratite pažnju na oznaku ”gluten free” na deklaracijama proizvoda

Naime, uvek obratite pažnju da li su na spisku sastojaka navedene informacije o alergenima, koje ukazuju na to da je proizvod nastao u kontaminiranoj sredini, u kojoj mogu da se nađu žitarice koje sadrže ovu proteinsku komponentu. Takođe, obratite pažnju i na druge sastojke koji mogu da sadrže gluten, kao što su glukozni sirup na bazi pšenice, glukozni sirup na bazi ječma, maltodekstrin na bazi pšenice, etil alkohol poljoprivrednog porekla za proizvodnju jakih alkoholnih pića dobijenih iz pšenice i drugo.

3. Jedite više voća, povrća, proteina i zdravih masti

Jelovnik bazirajte prvenstveno na svežem voću, povrću, proteinima biljnog i životinjskog porekla (meso, riba, jaja, mahunarke, pečurke, tofu sir), kao i zdravim mastima, jer one ne sadrži gluten. Pored brojnih vitamina i minerala, u povrću i voću ima magnezijuma i folata koji mogu nedostajati organizmu ukoliko se prati bezglutenski režim ishrane.

4. Jedite više orašastih plodova i semenki

Ishrani bez glutena uglavnom nedostaju hranljive materije kao što su cink, kalcijum i vlakna. Zbog toga je važno da jedete orašaste plodove i semenke, jer ne sadrže ovaj protein, a odličan su izvor ovih materija. U jelovnik uključite bademe, orase, pekan orase, indijski orah, pistaće, laneno seme, semenke suncokreta, semenke bundeve i čia semenke.

Šolja za žitarice

5. Sami kuvajte i spremajte obroke

Bez obzira na to što ima sve više restorana koji u svojoj ponudi imaju gluten free jela, trudite se da što češće kuvate i sami spremate svoje obroke. Na taj način ne samo da ćete uštedeti novac već ćete znati koje tačno sastojke unosite u organizam. Budite kreativni i istražujte nove recepte, jer je ključno da imate raznovrsnu ishranu. Pripremajte čak i poslastice, a evo predloga za bezglutenske palačinke.

6. Iz jelovika isključite pića koja sadrže gluten

Gluten može biti prisutan u određenim pićima, posebno u onima koja sadrže alkohol. Pivo je uobičajeni izvor glutena jer se proizvodi fermentacijom zrna koja sadrže ovaj protein, kao što su pšenica ili ječam. Međutim, na tržištu postoje piva bez glutena koja su napravljena od sastojaka kao što su sirak ili pirinač.

Ako ponekad želite da popijete alkoholno piće, odlučite se za votka ili džin. Vino je takođe bez glutena.

Većina bezalkoholnih pića kao što su kafa, čaj i voda ne sadrže gluten. Bez obzira na to, određeni napici poput industrijski proizvedenih šejkova mogu sadržati ovaj protein, tako da je najbolje da proverite deklaraciju.

7. Eliminišite iz ishrane umake i prelive koji sadrže gluten

Prelivi i umaci često sadrže skrivene izvore glutena. Mnogi proizvođači hrane u svoje proizvode dodaju ovaj protein jer deluje kao stabilizator, zgušnjivač ili emulgator, na koji se odlično lepe arome i aditivi.

Prelivi i umaci koji mogu da sadrže gluten uključuju:
– soja sos
– dresinge za salatu
– marinade
– prelive za meso
– soseve za testeninu

Uvek pročitajte listu sastojaka na deklaracijama proizvoda. Ukoliko ovaj blog smatrate korisnim, podelite ga na drušvenim mrežama sa svojim prijateljima.

Da li znate koje naminice greju naše telo? Obavezno pročitajte i pripremite se za zimu.

The post Šta je gluten i kako ga isključiti iz ishrane? appeared first on Klub zdravih navika.

Grejpfrut (Citrus paradisi) spada u južno voće, agrume, kao što su limun, pomorandža i drugi…. Uspeva u zemljama sa toplom klimom, naročito u Kaliforniji i u Izraelu. Drvo je žućkasto bele boje i ima vema prijatan miris. Zreo plod ima specifično kiselo – gorak ukus.

Grejpfrut je hibrid između limuna i pomorandže. Po obliku i hranljivosti sličan je pomorandži, samo što mu je ukus gorak. Poznata sorta je dunkan. Grejp obiluje vitaminima C, B i P, mineralima magnezijumom i kalijumom, zatim organskom kiselinom, eteričnim uljima, šećerom, mikroelementima, pektinima i pigmentima.

The post Grejpfrut i njegova pozitivna svojstva na organizam appeared first on Klub zdravih navika.