Sa uvođenjem namirnica u ishranu bebe krećete po dogovoru sa pedijatrom i to uglavnom bude između 4- 6 meseca. Kada ćete krenuti, zavisi od napredovanja bebe i procene pedijatra, a sa uvođenjem nemlečne ishrane se može krenuti od žitarica ili od povrća. U ovom tekstu, mi ćemo krenuti od žitarica.

Počinje se sa uvođenjem žitarica bez glutena, a to su: pirinač, kukuruz, proso, heljda. Količina sa kojom se kreće je  od jedne do dve kafene kašike, zavisi od bebe. Kaša treba da bude gustine malo tečnijeg pirea (ali i to zavisi od bebe do bebe, neke vole da to za početak bude skoro tečna kaša). Ako se ništa ne dešava, nema crvenila oko usana ili drugih alergijskih reakcija (proliv i sl.) količinu povećavate i posle 3-5 dana nastavljate dalje.

Ukoliko se odlučite da krenete sa pirinčem u ishranu bebe, krećete sa poliranim ili belim pirinčem.  A zašto? Zato što je integralni pirinač težak bebi zbog njegog nezrelog digestivnog trakta za varenje.  Žitarice će biti osnova za bebin doručak i večeru. Posle uvedenih bezglutenskih žitarica,uvode se i ostale žitarice (pšenica, ovas,raž…)

Povrće ide pre voća, zato što je bebi lakše da se navikne na voće, jer je ono sladunjavo kao i majčino mleko. U ovom periodu od povrća ide krompir, šargarepa, bundeva, tikvica, batat. Povrće isto uvodite jedno po jedno, krećete sa manjom količinom i na treći (do peti) dan uvodite novo povrće. Povrće se kuva u malo vode i u poklopljenoj šerpici (vode ide toliko da prekrije povrće koje se kuva i naravno, ne soli se) ili se kuva na pari. Sve se izmiksa štapnim mikserom tako da bude kao malo tečniji pire.

Kada se uvede  nešto od povrća, može se krenuti i sa mesom. Od mesa se uvodi pileće belo meso bez kože, ćureće, teleće, jagnjeće (svinjsko meso ide tek od navršenih godinu dana). Kojim redosledom ćete krenuti nije od velikog značaja. Meso se može kuvati iseckano sa povrćem, ali se na početku vadi da  bi se videlo da li će biti neke reakcije od  bujona (soka od mesa). Ako se ništa ne dešava, onda se počinje miksati i meso sa povrćem. To će  biti ručak za bebu. Najbolje vreme za ovakav obrok je između 13h i15h.

Užina će biti voćna kaša. Od voća se uvodi jabuka, zatim breskva, kajsija, banana. Kao i sa povrćem,  nova voćka se uvodi na treći do peti dan. Svaka nova namirnica se uvodi u jutarnjim ili ranim popodnevnim satima. Ovo je veoma važno zbog lakšeg praćenja reakcije na novu uvedenu namirnicu.

U tabeli se nalaze količine namirnica za određeni uzrast.

Nemojte se brinuti ako niste iz svake grupe uveli sve namirnice. Ima vremena. Nisu sva deca ista i ne prihvataju tako lako nove ukuse. Kakve će konzistencije (gustine) biti obrok, zavisi od uzrasta bebe i od toga koliko zubića ima. Između 4-7 meseca se počinje sa tečnijom hranom, a kasnije se postepeno prelazi na pasiranu hranu. Od 7-12m se polako sa pasirane prelazi na seckanu.

Od sedmog meseca se uvodi jogurt, koji se može mešati sa voćem i praviti užina. Nastavlja se dalje sa uvođenjem kruške, šljive, dinje. Jagoda, malina i kupina se uvode ako su u sezoni i ako niko u porodici nije imao alergije na ovo voće. Može se desiti da neki pedijatri ne uvode bobičavo crveno voće do navršene prve godine, tako da bi bilo dobro da se oko toga dogovorite sa pedijatrom.

Sada ide osmi mesec, uvodi se, brokoli, boranija, paprika, paradajz (bilo bi dobro da bude organskog porekla). Od mesa se kreće sa ribom (pastrmka, oslić, losos). Sada se polako uvodi hleb (pšenični,raženi, ječmeni, ovseni), rezanci bez jaja. Dalje važi pravilo – samo polako, nigde ne žurimo.

Između 9-10m se uvodi grašak, kelj, sočivo, plavi patlidžan, krastavac, cvekla kuvana. Od voća lubenica, od mesa jaretina, zatim pečurke (šampinjoni), dok se od mlečnih proizvoda sir i kiselo mleko.

Sada se već polako približavamo prvom rođendanu. Od 11-12 m se uvodi pasulj (prvu vodu u kojoj je prokuvao bacite, a zatim izpasirajte zbog lakšeg varenja), kupus, luk, praziluk, celer, paškanat, peršun. Od voća grožđe, a od mlečnih proizvoda pavlaka. Pred prvi rođendan se polako se uvodi i belance, biće na proslavama torti sa celim jajetom, pa bi bilo bolje da se belance, već probalo. Negde oko desetog meseca, beba se već verovatno uobročila, što znači imate podoj, pa doručak, pa užinu, zatim ručak, posle ručka ili podoj ili ide užina i na kraju dana večera, pa dojenje pred spavanje. Ako beba nije uobročena, ne brinite! Važno je da do toga dođe do prve godine. Kada beba učvrsti sedenje može slobodno sedeti sa Vama za stolom (stolica adekvatna za bebe). Šećer i so se ne dodaje do navršene prve godine. Naš savet je: što duže ne uvedete šećer – to bolje .

Pored toga što je bitno voditi računa o kvalitetu namirnica, načinu pripremanja obroka, jako je bitno i da sudovi za pripremu obroka i flašice za vodu, budu od materijala koji ne mogu naškoditi zdravlju bebe (plastika bez BPA-bisfenola).

VAŽNO:

• Dojenje se nastavlja, a majčino mleko (adaptirana formula) može se koristiti i prilikom pripremanja kašica.
• Hrana se uvodi u intervalu od 3-5 dana (nedeljno najviše 2 namirnica) i to jedan sat nakon podoja (ad formule), najbolje pre podne, jer su tada deca najmirnija i ostaje dovoljno vremena do noćnog spavanja da se prate reakcija na novu namirnicu.
• Nova hrana se uvodu pojedinačno, u malim količinama (jedna do dve kašičice – ne više, čak i ako dete traži još), pa se postepeno količina povećava svakog dana po jednu kašičicu.
• Ukoliko ste u mogućnosti, uvodite organski gajene namirnice, barem u toku prve godine bebe.
• Obrokom se smatra kada dete pojede 6-8 kašičica hrane (30-30ml), a to je veličina detetove pesnice po obroku.
• Obrok se u početku daje u tečno-kašastom obliku (miskiran ili pasiran), radi lakšeg gutanja, a do navršene prve godine trebao bi da bude izgnječen i seckan.
• Ne hraniti dete dok priča, plače, leži ili hoda.
• Ako dete ne prihvata novu namirnicu, ne forsirati, već pokušati opet sledećeg dana. Ako i tada odbije, sačekati 2 do 3 nedelje i pokušati ponovo.
• U hranu ne dodavati so, jer povrće sadrži dovoljno soli (u cilju prevencije dijabetesa, hipertenzije), aditive ni začine.
• U hranu ne dodavati šećer. (zbog karijesa i gojaznosti)
• Sa početkom uvođenja nemlečne ishrane beba povećava se potreba odojčeta za vodom. Voda se nudi 30 minuta pre ili nakon oboroka. Nikako neposredno pre jela. Ukoliko dete odbija vodu ne insistirati, ali mu je treba nuditi.
• Hrana se priprema neposredno pre obroka, jer stajanjem dolazi do izmene nekih hranljivih sastojaka.
• Hrana treba da je sobne temperature ili mlaka, jer je nepce dece osetljivije nego nepce odraslih.
• Čuvanje hrane u frižideru dovoljno je samo 24-48 sati, zavisno od namirnice, jer kuvana hrana gubi svoju bioenergetsku vrednost.
• U ishranu beba ne ubacivati hranu koja je stajala na sobnoj temperaturi duže od 2 sata nakon vađenja iz frižidera.

Za Klub Zdravih Navika: Tatjana Stevanović Dijetetičar-nutricionista

Pored ishrana beba pogledajte i tekst Alergija na hranu kod dece.

The post Ishrana beba u prvoj godini appeared first on Klub zdravih navika.

Kada prvi put može da se javi alergijska reakcija kod dece?

Praktično odmah po rođenju deteta, iako je to zaista retkost. Uglavnom se javljaju između drugog i trećeg meseca i odnose se na različite proteine namirnica.  Dete tada pije samo mleko to je zapravo alergija na proteine kravljeg mleka.

Koji su najčešći alergeni?

Svaka namirnica može biti potencijalni alergen. Neke namirnice koje imaju jači potencijal da izazovu alergijsku reakciju su: orašasti plodovi (orah ,badem,lešnik), bobičasto crveno voće (jagoda,malina,kupina), jaje,riba, morski plodovi. U suštini, alergije na proteine hrane su izuzetno retke i kod najvećeg broja dece se ne javljaju.

Kako prepoznati da je u pitanju alergijska reakcija i koji su simptomi?

Postoje dva tipa alergijskih reakcija. Rane alergijske reakcije se javljaju odmah i to u vidu urtikarije (koprivnjače), crvenih pečata po različitim delovima tela,. Otok usana i ti simptomi jesu razlog da se dete odvede kod pedijatra. Tada će pedijatar uključiti (dati) neophodnu terapiju.

Simptomi kasnijeg tipa alergijskih reakcija jesu krv u stolici, ekcem, povraćanje, grčevi u stomaku ili dijareja. Naravno i tada ćete odvesti dete kod pedijatra da ga pregleda. U ovom slučaju se uglavnom ne uključuje terapija već se namirnica na koju se posumnja da je izazvala alergijsku reakciju, isključuje iz  ishrane. Ukoliko se tegobe smire, a obično se tako desi, onda se sa tom namirnicom pauzira na određeni period. Kod alergijskih reakcija na određenu namirnicu kod dece je važno da znate da ne traju dugo. Već za par meseci mogu da se polako, uz praćenje, vrate u ishranu.

Za razliku od odraslih kod kojih, kada se javi alergijska reakcija na određenu namirnicu, ona obično bude trajna.

Koja se terapija primenjuje kod alergijskih reakcija?

Kada roditelj dovede dete kod pedijatra, koje od simptoma ima urtikariju, onda se u slučaju da je potrebno primenju akutna terapija(antihistaminici,kortiko  preparati). Ako terapija nije neophodna, onda se samo izbacuje namirnica koja je izazvala alergijsku reakciju. Ukoliko se ne zna na koju je namirnicu dete odreagovalo, jer je tokom obroka bila kombinacija nekoliko različitih namirnica, sistemom eliminacije izbacuje se prvo namirnica koja predstavlja najveći alergen ( npr.jaje je veći alergen od krompira, pa će se prvo izbaciti jaje).

Da li treba izbegavati namirnice koje sadrže konzervanse?

U prvom periodu, odnosno tokom uvođenja nemlečne ishrane (do navršene prve godine), detetu se ne daju namirnice koje sadrže u sebi konzervanse. Deca ne bi trebalo da konzumiraju kupovne sokove, sem onih namenjenih bebama koji su kontrolisani,slatkiše ili gotovu hranu. To se ne odnosi na kašice za bebe, jer su one prečišćene i pravljene namenski za bebu. Svakako je najbolje da se bebama spremaju kašice, ali nekada, kada iz nekih tehničkih razloga roditelji nisu u mogućnosti da stignu da ih naprave naravno da mogu da koriste kupovne.

Alergije su retke, ukoliko se jave uglavnom su bezopasne i jako su retki tipovi ranih faza koji su opasni. Alergija se ne treba plašiti, već deci slobodno uvoditi namirnice adekvatne za njihov uzrast, odnosno mesec u kojem se nalaze.

Za Klub Zdravih Navika: Dobro jutro mama, Dr Rade Ružić

Pogledajte i članak Odnosi sa vršnjacima i roditeljima

Izvor fotografije: Bebologija

The post Alergija na hranu kod dece appeared first on Klub zdravih navika.