Hranljiva vrednost testenina se mnogo ne razlikuje od hranljive vrednosti brašna, izuzev ako su dodate veće količine jaja. Integralne testenine sadrže pet puta više biljnih vlakana od bele. Iskoristljivost obroka od testenina je čak 90 %.
Testenine od integralnog brašna preporučuju se u ishrani gojaznih osoba, jer pomažu kod dijete za mršavljenje, kao i kod povećanog holesterola u krvi, jer smanjuju ujedno i rizik od moždanog udara. Sa obzirom da se sporo vare, tako da se nivo šećera u krvi podiže znatno sporije, preporučuju se i dijebetičarima.
Testenine od griza tvrde pšenice žute su boje. Ružičaste testenine proizvode se od paradajz koncentrata, a zelene od spanaća. Testenine sa jajima sadrže manje ugljenih hidrata, a više belančevina u odnosu na obične testenine. Testenine se proizvode i sa raznim dodacima – sojinim ili kukuruznim brašnom, povrćem, voćem… Sojino brašno pored 52% proteina i ostalih vrednih sastojaka, sadrži svega 2 % masti. Veoma bitna činjenica je da može da zameni jaja u testeninama. Sojino brašno ima prednost jer ne sadrži holesterol. Preporučuje se prvenstveno starijim osobama, kao i kod sledećih dijagnoza: gojaznost, povišen krvni pritisak i kod povećanog nivoa holesterola u krvi. Kukuruzno brašno sadrži vitamin E i vitamin A.
Testenine se preporučuju i u ishrani sportista, jer sadrže skrob (ugljeni hidrat), čak do 75%, koji se u organizmu pretvara u glikogen, koji se skladišti u mišićima. A kasnije, kod većih fizičkih napora i treninga, kada je potrebno puno energije, glikogen se pretvara u glukozu, a glukoza u potrebnu energiju.
Testenine je najbolje konzumirati za doručak, u kombinaciji sa povrćem, mlečnim proizvodima (sir, pavlaka, domaći kajmak, kiselo mleko…) ili suhomesnatim proizvodima (mesnata slanina, pršuta, pečenica…).Broj jela u kojima se testenine  koriste je izuzetno veliki zahvaljuju}i njenim svojstvima i velikom izboru vrsta i oblika.

Testenina se dobro kombinuju sa sosom od paradajza, kratko dinstanim povrćem, kao i prelivom od maslaca i belog luka. Testenini možete na kraju pripreme dodati sveže ili sušene začine – anis, ruzmarin, bosiljak, laneno seme, komorač i kim. Veoma su ukusni rezanci sa makom, zatim sa orasima, bademima, cimetom, rogačom …

Pravilno kuvanje testenine:
Testenina se kuva u većoj količini posoljene vode, kojoj je dodata jedna supena kašika ulja (najbolje maslinovog ili lanenog ulja). Kada voda proključa, ubaciti željenu testeninu, dobro promešati i nastaviti zagrevanje do ključanja u dobro zatvorenoj posudi. Tada isključite grejno telo i ostaviti da testenina polako bubri sve dok ne bude omekšala, ali tako da pod zubima ostane čvrsta (15-20 minuta, u zavisnosti od količine). Testeninu tada procediti, dobro isprati pod mlazom hladne vode i dodati par kapi ulja, kako se ne bi lepila.

Da li ste pročitali o efektima koje grejpfrut ima na naš organizam?

Za Klub zdravih navika: Ordinacija Dr. Gifing – Centar za hrono ishranu

The post Testenina – da li treba da je jedemo? appeared first on Klub zdravih navika.